Bez ovakvih priča fudbal nije fudbal: Pamplona uživa kao u vreme Sava Miloševića

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Madrida/

Među letnje teme španskog fudbala, kao što su nezaobilazni Mbape, invazija saudijskog novca i pripreme koje sve više deluju kao put oko sveta za mesec dana, nedavno se uvukla vest da će Španija ipak imati osam timova u Evropi. Bitka Osasune da joj UEFA poništi sankciju je konačno, i protiv svih očekivanja, urodila plodom, i tim iz Pamplone će zaigrati Ligu konferencija u koju se više nego zasluženo plasirao.

Svi su u Španiji složni (premda ne i dovoljno bučni) kada se spomene tema da je Osasuna nepravedno isključena iz Evrope zbog nameštanja utakmica pre skoro deceniju. To misli čak i direktni rival koji bi zauzeo upražnjeno mesto – Atletik Bilbao. Današnji klub nema nikakve veze sa upravom koja je 2014. potplatila dvojicu igrača Betisa da bi se spasla ispadanja iz prve lige. Osasuna je već odavno debelo platila svoje grehe, ali sad je prvi put dospela u kontinentalna takmičenja, i pravila su pravila. Bar za manje klubove – kao što se mnogi žale.

Ipak, gresi su postojali, i UEFA je donekle imala pravo. Bivši članovi uprave Osasune su pravosnažno osuđeni, i ne na male kazne. Upravo u petak im je bio krajnji rok da se jave u kaznene ustanove, gde bi trebalo da provedu narednih četiri do šest godina, a za jednim od njih je izdata i poternica. Pre devet godina su, između ostalog, upotrebili fondove kluba i platili 650.000 evra tadašnjim fudbalerima Betisa, Ćaviju Toresu i Antoniju Amaji da bi Andalužani pobedili Valjadolid u pretposlednjem kolu, i pustili da ih Osasuna pobedi u poslednjem. Interesantno, traženi rezultati su postignuti, premda nijedan od ova dva igrača nije zakoračio na teren, a Osasuna je ipak završila u drugoj ligi.

Zabrana klubu da nastupi u Evropi u čak dve instance je osnovana i opravdana. Druga stvar je pitanje bi li se primenila, ako Barselona na primer bude osuđena zbog slučaja Negreira. Ali o tome je rano govoriti. Kazna je konačno povučena, jer je sam klub nastupio kao tužilac i oštećena strana u postupku protiv bivše uprave. Novim rukovodiocima Osasune nije bilo nimalo lako da podignu iz pepela klub koji je 2015. mogao čak i da nestane, a to bi se verovatno i dogodilo da ih Havijer Flanjo nije golom u poslednjim trenucima poslednjeg kola spasao Segunde.

Lukas Toror i saigrači slave gol protiv Reala (©Reuters)

Ipak, finansijsko stanje je bilo veoma loše, dugove nastale malverzacijama i rasipanjem nije bilo lako vratiti, i Osasuna je, između ostalog, ostala bez El Sadara i bez trening terena u Tahonaru, koji su još uvek vlasništvo vlade regije Navara. Sadašnji predsednik, Luis Sabalsa, ne voli da se podseća vremena kada je stavio sve što ima pod hipoteku i živeo od novca koji su mu pozajmljivali prijatelji. Samo je izjavio da je sankcija surova, jer se klub već deceniju bori da se oporavi od posledica korupcije, da ostane u Primeri, i da kamen po kamen izgradi novu kulturu. I sada, kada su konačno podigli glavu, stigla je sankcija.

Nedavno se moglo dobro videti osećanje Pamplonaca prema svom timu i svemu što mu se događa. Data im je velika čast da otvore proslave San Fermina – poznate po jurnjavi bikova po ulicama grada, zajedno sa stanovnicima koji počinju fešte obučeni u belo, a završavaju u svim nijansama boje vina. Na balkonima su se videli natpisi kao „UEFA mafija“ ili „Jaki ste sa slabima, a slabi sa jakima“. A na prepunom trgu (kažu da stane po šest na kvadratni metar), uz tzv, „čupinaso“, lansiranje rakete koja daje znak za početak devetodnevnog slavlja, tradicionalni bubnjevi i gajde su poveli pesmu u jednoglasnu podršku svom timu: „Osasuna se nikada ne predaje“.

I nije se predala. Od jedne do druge instance sportske i redovne pravde, podnoseći nove dokaze, i vodeći pravnu bitku, nakon sportske koju je već dobila. Paralelno, vodila je kampanju u medijima, gde god bi im ostavili malo prostora, što je možda bila i teža bitka.

Na kraju su uspeli. Možda su konačno i odgovorni u Uefi shvatili da se ovakve situacije retko događaju malim klubovima i da je Osasuna napravila izuzetno redak, i možda neponovljiv sportski rezultat.

„Kuvanje na laganoj vatri“, opisali su nedavno španski mediji rad Jagobe Arasatea na čelu Osasune. Kuvanje na laganoj vatri je bio i razvoj kluba od 2015. naovamo. Korak po korak, sanirane su finansije zajedno sa sportskim uspesima. Uz apsolutno poverenje u trenera, kao što je objasnio sportski direktor, Braulio Vaskes: „Ako potonemo, tonemo svi zajedno. Ako ne, stići ćemo svi zajedno do luke“. Od pre četiri godine konstantno igraju u Primeri – Arasate, jedan od onih trenera navodno drugog reda, ih je tu doveo, i tu su i ostali. Na mestima sredine tabele, bez straha od ispadanja, čekali su svoj trenutak.

Savo Milošević u dresu Osasune (©AFP)

Trenutak je stigao ove godine, prvo plasmanom u finale Kupa kralja pobedom nad Atletik Bilbaom. Finale su izgubili od Reala (0:1), ali ih ono svejedno vodi u Superkup Španije. U poslednjem kolu prvenstva, pobedom nad Đironom uspeli su da se domognu sedmog mesta koje vodi u Ligu konferencije. Finale Kupa kralja Osasuna je igrala nakon 18 godina, i nakon 16, će ponovo biti u Evropi. Nezapamćeno od vremena Havijera Agirea i Sava Miloševića. I neverovatno za klub čiji je prošlogodišnji budžet bio oko 70.000.000, među najmanjim u Primeri.

Planiranje unapred, mnogo vremena unapred, recept je kluba kojeg Vaskes naziva Asteriksovim galskim selom. Osasuna – zajedno sa Realom, Barselonom i Atletik Bilbaom, spada u retke klubove koji i dalje pripadaju članovima, odgovaraju članovima, i nemaju vlasnika koji bi na kraju godine proširio kapital i doveo nove igrače. Jasan identitet, usmerenost na lokalne talente, pametno i planirano dovođenje igrača i navijači koji imaju pravo glasa, trenutno čine ovaj klub modelom za sve one koji ne raspolažu basnoslovnim sumama novca.

Slavlje je nakon plasmana na sedmo mesto prvenstva bilo ogromno, pomračeno samo teškom povredom Darka Brašanca. I slavlje će nastaviti u narednoj sezoni. Evropa će, zajedno sa Superkupom za koji Saudijska Arabija daje sočne premije, omogućiti dalji održiv rast kluba. El Sadar će možda imati priliku da ugosti Juventus, Ajntraht, Lil, Aston Vilu ... ili Partizan. A možda i da u bližoj budućnosti osvoji poneki trofej. Uz oproštenje Reala i Mbapea, bez ovakvih priča, fudbal nije fudbal.

PIŠE: OGNJENKA MARIĆ