Bruno Fernandes dobija pohvale, Nemanja Matić završava posao

Samo uspeh. Jedini što uspeva u tako velikom klubu. I na sreću Olea Gunara Solskjera otkako je Bruno Fernandes stigao na Old Traford Mančester junajtedu rezultati ne nedostaju. I naravno da je Portugalac sa sedam golova i sedam asistencija na svega 12 utakmica najzaslužniji za takav preokret, ali svakom dobrom plejmejkeru potreban je dobar “čistač“ pozadi, da mu dozvoli da se razmaše napred. Taj neko je za Bruno Fernandesa iskusni Nemanja Matić, koji je kao i ostatak tima jesenas bio razapinjan u Engleskoj, da bi ga sada dizali u nebesa.

Nedavno je potpisao i novi, trogodišnji ugovor sa Junajtedom što u Premijer ligi baš i nije praksa za igrače koji su već prevalili 31. rođendan. Samo dokaz koliko ga Solskjer ceni, čak i kad drugi zaborave koliko on posla obavlja na terenu.

“Isto je bilo i kad sam počinja u Čelsiju. Gledam sjajne igrače poput Mihaela Balaka i Mišela Esjena na mojoj poziciji, ali za igrača utakmice uvek biraju Frenka Lamparda, jer je on taj koji daje golove. Takav je posao. Kada pobeđujemo, srećan zbog Bruna, Mejsona Grinvuda, Antonija Marsijala ili Markusa Rašforda, bitno je samo da pobedimo“, mirno će Matić u opširnom intervjuu za engleski Skaj.

Doduše...

“Jedini problem je kad ne pobedimo, onda svi napadaju nas pozadi. Nas vide kao krivce kad se primi gol. A primamo svi. Kao što smo svi krivi i kad ne damo gol“.

Kao što će svi biti krivi i ako se ne izbori plasman u Ligu šampiona. Nakon grešaka Davida de Hee u sudaru sa Čelsijem na Vembliju pehar FA kupa više nije opcija. Matić ipak po istoj logici ne krivi De Heu, već - ceo tim.

“Svi znamo da u nedelju nismo odigrali najbolju utakmicu. Boli to, posebno u polufinalu ili finalu, ali ne smemo da zaboravimo da je iza nas serija od 19 utakmica bez poraza. A mi smo mlad tim. I iskusniji gube. I možemo naravno da sada pričamo o Čelsiju i hoćemo sigurno sve analizirati, ali nemamo trenutno ništa od toga. Zaboravljamo taj meč i igramo po meni najbitniju utakmicu sezone – protiv Vest Hema“.

Ako tu pobedi Junajted, sezona će biti uspešna. Relativno, jer ipak govorimo o jednom od najvećih klubova sveta, a ove sezone nije bilo trofeja. Međutim, bar ima naznaka da se stvari pomeraju na bolje. I za Matića lično. Jesenas je prošao kroz period u kojem je za četiri meseca samo dva puta bio u startnih 11 u Premijer ligi. Nije se predao. Jer navikao je nastalnu borbu.

“Tokom karijere sam igrao sa nekim velikim igračima i nekad su, kad sam ja igrao, oni morali da sede na klupi. I video sam šta znači kad neko to nosi na pravi način. Na treninzima su davali sve od sebe i čekali su šansu. Tako da je samo trebalo da se setim šta su oni radili. Trudim se da budem profesionalac i dam sve od sebe. U fudbalu se sve promeni za nedelju dana. Najvažnije je da ne odustaješ“.

Na to nas je već naučio. Još od onda kada su ga večiti beogradski rivali proterali kao netalentovanog zbog čega je fudbalsku sreću morao da traži preko Uba, Kolubare i Košica. Da ne zaboravimo da ga ni Čelsi nije dočekao širom raširenih ruku, no je morao da se bori za svoje mesto u Londonu. Žoze Murinjo je davno pričao o tome koliko ga je impresioniralo Matićevo ponašanje kad ga je u jednom trenutku izveo iz igre već na poluvremenu.

“Uvek mi je sve to u glavi. Nisam imao lako detinjstvo. Ne mogu da kažem da sam imao probleme, ali nije bilo lako. Posebno kad si klinac, ne prihvataš stvari kao sad kad si iskusan“, premotava film srpski internacionalac.

Sad je sve drugačije. Naučio je da treba da ćuti i radi. I da sluša samo one sa kojima radi.

“Samo oni mogu da sude o tvom radu. Novine, stručni konsultanti na televizijama, oni mogu da pričaju pozitivno ili negativno, ali oni sa kojima radiš zaista mogu da ti sude. I ako me oni poštuju mogu samo da nastavim da radim tako“.

Solskjer ga, to je sasvim jasno, baš ceni. Bruno Fernandes takođe. A i Matić njega naravno.

“Sjajan igrač, ima kvalitet u nogama, donosi ti nešto ekstra. Imamo i dobru vezu na terenu, to je važno jer kad uzmeš loptu moraš što pre da je predaš igraču ispred sebe. Moramo uvek da imamo tu vezu i zasad funkcioniše“.

Nije samo Fernandes naravno onaj kome Matić pomaže. Od igrača koji narednog meseca puni 32 godine očekuje se da tutoriše one mlađe, a takvih je puno u timu sa prosekom godina od 26. Mejson Grinvud tako sedi pored Matića u svlačionici, Skot Mektomini je već dugo njegov “đak“.

“Mator sam“, smeje se Matić.

“Moram da prihvatim to. Ne osećam se staro, ali jesam jedan od samo nekoliko igrača koji su osvajali Premijer ligu i moram da pomognem mlađima da se ispravno razvijaju. Najbitnije je da igram i treniram dobro, ali ako mogu da udelim neki savet, uvek ću to da uradim i mislim da i oni to cene“.

Ako se tako nastavi, neće dugo proći, a opet ćemo gledati Junajted u borbi za trofeje.

“Napredujemo svaki dan, korak po korak. Velika je razlika između početka sezone i ovog sada. Kad bismo dodali još 30 odsto na vrh mogli bismo da se borimo za titulu Premijer lige. Uskoro, bićemo spremni“, uverava Matić za Skaj.