Buongiorno Italia: Inter sve dalje od skudeta, Inzagi gusla na istoj žici, Milan gospodar svoje sudbine

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Simone Inzagi je tvrdoglav ili nije sposoban da napravi čak i minimalnu promenu u igri Intera? Odgovor na to pitanje objašnjava zašto je Inter u poslednjih devet kola u prvenstvu osvojio samo 13 bodova, uknjiživši samo tri pobede, četiri remija i dva poraza.

Čak ni odsustvo Marcela Brozovića nije motivisalo Inzagija da bar pokuša da smisli nešto drugačije. Treneru Intera nije poslužio za nauk ni poraz od Sasuola na San Siru kada takođe nije bilo Hrvata na terenu i Nerazuri su izgledali kao raštimovani orkestar.

Izbor Vesina da igra u ulozi odsutnog Brozovića je bio najavljeni flop. Na stranu što Urugvajac nema karakteritike za tu ulogu nego je celu sezonu bio ostavljen u zapećku od istog Inzagija.

Insistiranje na formaciji 3-5-2, bez obzira protiv koga nastupa Inter, čak i protiv timova koji igraju sa jednim špicom, kao sinoć Torino, je čist sportski mazohizam. Jučerašnji remi je udvostručio posledice Pirove pobede na Enfildu i podvukao greške italijnskog stručnjaka u raspoređivanju minuta.

Odsustvo Brozovića i De Fraja se sinoć i te kako osetilo. Čak bi izostanak De Fraja bio i skuplje plaćen da sudije Gvida (na terenu) i Masa (u VAR sobi) nisu pomilovali Ranokju zbog faula nad Belotijem. Nikome nije jasno zašto nije dosuđen penal za Torino. Greška Gvide i Mase, zajedno sa penalima datim Romi protiv Udinezea i Juveu protiv Sampdorije su rasplamsali polemiku oko VAR i upotrebe tehnologije od strane arbitara.

Vraćajući se na Inter, Edin Džeko i Lautaro Martinez nisu komplementarni igrači. Guše jedan drugog i njihov učinak je u drastičnom padu. Ako ne računamo meč sa Salernitanom, Lautaro Martinez nije postigao nijedan gol u Seriji A, dok je Džeko samo dva puta zatresao mrežu u prvenstvu u ovoj godini.

Ni to nije bilo dovoljno da uveri Inzagija da je nužno da nešto promeni u igri Intera. Nastavio je da “gusla” na jednoj žici i proizvodi samo jedan ton. Ton koji su prokljuvili svi treneri u Seriji A i bez velikih poteškoća dovode Inter u probleme.

Na optuženičkoj klupi bi morali da se nađu i kondicioni treneri Intera. Evidentno je da su već duže vreme u fizičkom padu ključni igrači Nerazura. Takve propuste mogu da prave timovi koji pripadaju srednjem i nižem staležu, ali ne i oni koji troše stotine miliona evra na plate fudbalera svake godine.

Inzagijeva dosadašnja karijera pokazuje da njegovi timovi imaju drastičan pad u drugom delu sezone. U Interu su se nadalli da su disbalansi bili posledica ambijenta u Formelu i limitiranog igračkog parka: vreme, teren i rezultati im nisu dali pravo.

Trener Napolija Lučano Spaleti je stisnuo petlju i protiv Verone je ostavio na klupi Lorenca Insinjea i Pjotra Zjelinskog, vratio se na formacijsku postavku 4-3-3 i ishod na Bentegodiju je nagradio njegovu hrabrost.

Inzagi nikada nije briljirao po inventivnosti, ali ako želi da ostavi trag i da napravi kvalitativni skok u svojoj trenerskoj karijeri sada je poslednji momenat. Još uvek nije sve izgubljeno za Inter. Kočenje Atalante u poslednjih par nedelja svakako relaksira atmosferu u Apijano Đentileu jer ne moraju da strahuju za plasman u Ligu šampiona, ali je potreban jasan zaokret.

Milan i Juventus nastavljaju da pobeđuju, ali nijedan od dva tima ne ostavlja utisak tima koji je pronašao svoju dimenziju i igru koja garantuje tzv. sigurne bodove. Rosoneri su i protiv Empolija rizikovali do kraja da ostanu bez pobede. Samo jedanaest golova na poslednjih deset mečeva na San Siru (ne računjajući meč sa Interom) svedoče o problemima ekipe Stefana Piolija.

Isto važi i za Juve. Pobeda nad Sampdorijom u subotu je ličila na sve prethodne, između ostalog i po tome što je rezultat ubedljivo najpozitivnija stvar koja se videla iz optike Stare dame. Geometrija igre, ritam, kreativnost i dalje nedostaju. Rezultat 3-1 ne odgovara onome što se videlo na Marasiju.

U svakom slučaju, manjkavosti, praznine u igri, odsustvo kontinuiteta, prazni hodovi igrača koji bi trebalo da budu odlučujući, čine ovogodišnju trku za naslov prvaka u Seriji A najneizvesnijom u poslednjih 20 godina. Vrlo je moguće da tek drugi put u ovom veku imamo tri ili čak četiri tima koji bi mogli da uđu u poslednje kolo sa šansama da osvoje skudeto.

Ako bi sudili po prikazanim partijama ovog vikenda Napoli je otavio najbolji utisak, ali ima tri boda manje od Milana i previše puta je imao oscilacije u ovoj sezoni da bi mogao da ponese oreol favorita. Inter je i dalje u igri jer ima utakmicu manje sa Bolonjom i u teoriji bi mogao da bude na bod od Milana, takođe se smatra da bi sa izlaskom iz Lige šampiona Inzagijeva četa mogla da pronađe neophodnu svežinu.

Milan je svakako najozbiljniji kandidat za titulu, ali poslovično mučenje protiv malih klubova upozorava da povoljni kalendar Rosonera nije nužno prednost u finišu trke. Velika prednost Rosonera u odnosu na takmace je što su oni jedini stvarni gospodari vlastite sudbine, odnosno Pioli i njegovi momci sami sebi kroje sudbinu i ne zavise od rezultata drugih.

Na kraju, oprez na Juventus. Bjankoneri se nalaze u pozitivnoj seriji više od tri meseca uprkos velikom broju povređenih igrača, ključna partija za ambicije Stare dame u završnici sezone biće ona protiv Intera početkom aprila: ako izađe kao pobednik u “Derbiju Italije”, eto i Juventusa u trci za titulu prvaka.

Piše: Željko Pantelić