Buongiorno Italia: Interov paradoks

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Inter se sprema da bez predsednika i vlasnika prišije drugu zvezdicu iznzad grba (dvadeseti skudeto) na svečanoj ceremoniji koja će biti upriličena na poslednjem meču Nerazura na San Siru u ovom šampionatu (protiv Lacija), odnosno u pretposlednjem kolu Serije A. Štaviše, budući da familija Žang mora da vrati američkom fondu Oaktree do 20. maja preko 350 miliona evra (glavnica 275 miliona evra plus kamate), nije isključeno da taj vikend velikog slavlja u Milanu bude i poslednji Žangovih na čelu Intera.

Apelacioni sud Milanu je potvrdio važnost pravosnažne presuda tribunala u Hong Kongu s kojom se Stiven Žang obavezuje da vrati 320.000.000 dolara „China Construction Bank“ (CCB) (255 miliona za pozajmicu i 65.000.000 dolara na ime dospelih kamata) i na teritoriji Italije.

U prevodu, CCB može da traži zaplenu celokupne pokretne i nepokretne imovine Žanga koja se nalazi u Italiji. Takođe, kada i ako dođe Stiven Žang na aerodrom Malpensa u Milanu, njega će sačekati lokalna Finsijska policija (Guardia di Finanza) sa notifikacijom presude i, kao u slučaju Dijega Armanda Maradone, moći će da mu zaplene sve pokretne vrednosti, uključujući i ručne časvovnike, koji budu na njemu i u putnim torbama.

Imajući u vidu da bi to bilo veliko poniženje za Žanga, kao i da bi se izložio medijskoj negativnoj kampanji, vrlo je verovatno da mladog Stivena nećemo više videti u Italiji, barem ne u ulozi vlasnika ili predsednika Intera.

Ipak, kineska banka rizikuje da na kraju odluka Apelacionog suda u Milanu bude neka vrsta Pirove pobede za njih. Prema svim dostupnim podacima Žang u Italiji ne poseduje, bukvalno, ništa. Većinski paket akcija u Interu je u rukama firme Žangovih sa sedištem u Luksemburgu pa samim tim ne mogu da bude zaplenjene na osnovu presude u Milanu. Istini za volju ne bi mogle da budu zaplenjene ni da je sedište kompanije u Italiji jer je na njima već upisana hipoteka za podignuti zajam od Oaktree.

Žang mlađi je u međuvremenu sve svoje nepokretne stvari iz Milana, uključujući i luksuzne automobile, prebacio u Švajcarsku, tako da CCB verovatno neće videti ni dolara od zaplene imovine vlasnika Suninga, barem ne iz Italije.

CCB pokušava da primora Inter da dodeli platu Žangu kao predsedniku kluba kako bi mogla da je zapleni. Štaviše, Kinezi su uložili podnesak protiv odluke Skupštine akcionara Intera iz 2018. godine s kojom je definisano da Stiven ne dobija platu. Ne radi se o neuobičajenoj odluci kako bi to moglo da zvuči na prvi pogled, ali u Interu je pravilo da predsednici, kada su i vlasnici ili članovi familije vlasnika kluba, ne primaju platu. Tako da će i tu biti mrka kapa za CCB. Presuda nadležnog suda u Milanu o plati Žanga bi trebalo da se donese u prvoj polovini aprila, ali je vrlo malo verovatno da ona bude u korist kineske banke.

Podsetimo, kompanija u vlasništvu Stivena Žanga „Great Matrix“ je podigla kredit u CCB koji je trebalo da vrati pre dve godine. Pošto nije vratio dug a ni pokazao volju da ga namiri, CCB je tužio Žanga pred sudom u Hong Kongu. Nije slučajno da je postupak vođen u nekadašnjoj Mirišljavoj luci s obzirom na to da pravosuđe u bivšoj britanskoj kololiniji i dalje uživa ugled u svetu, za razliku od sudova u ostatku Kine koji su pod direktnom kontrolom Komunističke partije.

U kineskoj banci znaju da ne mogu da naplate dug u Narodnoj republici bez odobrenja partije i zato pokušavaju da napadnu bogatstvo i imovinu Žangovih na Zapadu, pre svega u državama EU i SAD. Takođe, presuda tribunala u Hong Kongu ih je akreditovala da traže i od velikih kuća kao što su Goldman Saks i drugih sa kojima su Žangovi radili da im pomognu u pronalaženju imovine vlasnika Suninga koja bi mogla da bude zaplenjena.

Žang je na sudu u Hong Kongu lažno svedočio pod zakletvom negirajući da su njegovi potpisi na dokumentima koji potvrđuju da je on vlasnik „Great Matrix“. Interesantno je da CCB Žanga nije tužila za nevraćeni dug pred kineskim sudovima već za lažno svedočenje i nepoštovanje suda za koje može da dobije par meseci zatvora.

Ovde valja precizirati da Žangovi nisu samo uzeli novac od Oaktree već su se zadužili i na luksemburškoj berzi gde su uzeli 415 miliona evra zalažući kao garanciju buduće prilive od televizijskih prava. Taj bond ističe 2027. godine i ako Žangovi ne vrate taj dug, budući vlasnik Intera će morati da ga plati ili da se odrekne novca od televizijskih prava dok se poverioci ne naplate.

Sve oči u Milanu koji se prepoznaje u crno-plavim bojama su uprte o Oaktree. Američki fond je promenio mišljenje u poslednjih par nedelja. Prethodno se verovalo da bi mogli da pristanu na reprogramiranje povratka duga Žangovih za sledeće tri godine uz abnormalno visoku kamatnu stopu, međutim ta pista je izgleda napuštena. U novoj konstelaciji se profiliraju dva moguća ishoda. Prvi je da Žangovi uz pomoć konsultantskih kuća koje su angažovali pronađu nove partnere koji bi finansirali njihov dug prema Oaktree. Na horizontu, barem zasada, nema zainteresovanih pravnih i fizičkih lica koji bi ušli u tu operaciju.

Druga solucija je da Oaktree direktno preuzme upravljanje Interom posle 20. maja. Radilo bi se o nekoj vrsti presedana za američki fond jer on nije praktikovao tu vrstu poslovanja, za razliku od, recimo, fonda Eliot. Nije isključeno da Inter bude kvalitativan skok Oaktree.

Pored noćnih mora Žangovih u Interu su prethodnih dana imali još dva „šoka“ s kojim su morali da se suoče. Na jednoj strani Frančesko Ačerbi, sportski sudija bi u sledećih 48 sati trebalo da donese odluku o razmerema sankcije za defanzivca zbog navodnog rasističkog vređenja Žuana Žesusa, a na drugoj strani Bepe Marota je sve zatekao izjavom da će po isteku ugovora sa Interom (jun 2027. godine) posvetiti svoje vreme i znanje za razvoj mladih fudbalera.

Paradoks je da uprkos svim pomenutim problemima, Inter odaje utisak kluba koji puca od zdravlja, spreman da otvori dugu dominaciju u Seriji A. Marota i sportski direktor Pjero Auzilio su već stavili pod ugovor Zjelinskog i Taremija za sledeću sezonu. Sve su utanačili i za povratak Đovanija Fabijana iz Bolonje, ovog ili sledećeg leta a takođe su rezervisali i Gudmudsona. Islanđanin želi samo u Inter i sada je na Maroti i Auziliju da pronađu finansijsku konstrukciju kako da dovedu napadača Đenove u Apijano Đentile.

Sa Gudmudsonon i Taremijem, pored Lautara Martineza i Tirama, Inter ima napad za svaki respekt, bez obzira da li će peti napadač biti Arnautović ili Imobile. Vezna linija je na planetarnom top nivou: Nikolo Barela, Davide Fratezi, Hakan Čalhanoglu, Kristijan Aslani, Henrik Mhitarjan, Piotr Zjelinski. Ako, Maroti pođe za rukuom da ubedi Bajern da puste Kima na pozajmicu u Inter i defanzivna linije Pavar, Bastoni, Kim će biti atomska. Ostalo bi samo da se reši pitanje desnog boka, budući da je levi sa Dimarkom i Karlosom Augustom sređen. Inter bi vrlo rado prodao Denzela Damfrisa i Evropsko prvenstvo bi moglo da pomogne u toj nameri Inter dok je Mateo Darmjan kao drugi izbor (imajući u vidu njegove godine) sasvim zadovoljavajuća opcija.

Eto, zvuči neverovatno, ali bez vlasnika, bez investicija, sa dugovima i gomilom problema, rađa se jedan od najmoćnijih Intera u istoriji kluba. Žangovima ostaje za utehu da će se i oni naći u povesti kao najuspešniji vlasnici Nerazura posle familije Morati, oca Anđela i sina Masima.