Buongiorno Italia: Make Milan great again

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Najverovatnijim budućim vlasnicima Milana, bahreinskom fondu Investkorp, se ne sviđa mnogo bivši američki predsednik Donald Tramp, ali kroz njihove najave i obećanje se provlači prilagođeni trampovski slogan “Make Milan grat again”.

Cena od milijardu i sto miliona evra za prodaju italijanskog kluba nije ni potvrđena ni demantovana, ali ostaje ekonomski neopravdano visoka tim pre što su ukupni prihodi na godišnjem nivou tek nešto malo više od 200.000.000 evra, tračnije 216.300.000, značajno manji od Interovih (330.000.000), a duplo manji od Juventusovih (433.000.000). Pritom Milan, kao što je poznato nema stadion u svom vlasništvu.

Budući da je Investkorp takođe fond, kao i Eliot, postavlja se pitanje gde je računica bahreinskog fonda ako plati tako visoku cenu za Milan. Investicioni fondovi nisu dobrotvorne ustanove, a još manje darodavci.

Logika Eliota je bila sasvim jasna. Familja Singer je školski, uz malo sreće, za veoma kratkom vreme ekonomski dovela u red Rosonere i zahvaljujući fantastičnom radu Stefana Piolija, Paola Maldinija i Rikija Masare konstruisala tim kadar da već dve sezone učestvuje u borbi za skudeto i bez većih problema stiže do Lige šampiona.

Na osnovu procurelih cifri, Eliot će ostvariti profit od preko 350.000.000 evra budući da ih je avantura u lombardijskoj prestonici koštala, dosada, između 700 i 750 miliona evra. Takođe se provlači informacija da je Eliot zainteresovan da ostane u vlasničkoj strukturi Milana u funkciji realizacije novog stadiona što bi familiji Singer omogućilo da maksimalizuje dobit u poslu sa Milanom.

Kao što nije demantovana suma novca za koju će Milan preći u ruke Investkorpa nije opovrgnuta ni priča da će nove gazde investirati do 300.000.000 evra u nova pojačanja. Cilj je da se formira tim koji neće biti samo dovoljno konkurentan u borbi za naslov prvaka Italije već i da redovno stiže u četvrtfinale Lige šampiona.

U jednoj rečenici, Bahreinci žele da Milan bude ponovo veliki kao nekad i simbol italijanske fudbalske izvrsnosti (eccellenza). Investitori iz Persijskog zaliva opravdavaju veliku investiciju kroz želju da upravljaju Milanom barem u sledećih deset godina, a možda i duže. Drugim rečima, Milan bi trebalo da bude neka vrsta dragulja u vitrini Investkorpa.

Poslednje informacije govore da pregovori u Londonu idu željenom brzinom i da su obe strane voljne da zatvore ceo posao u sledećih nekoliko nedelja.

TONALI BUDUĆI KAPITEN

Sandro Tonali svakim danom postaje sve više simbol ili, kako to Italijani kažu, barjak Milana. Mladi italijanski reprezentativac je u u prethodne dve godine delima pokazao svoju privrženost Rosonerima koja ima mnogo više sličnosti sa osamdesetim godinama prošlog veka nego sa sadašnjicom.

Tonali je uprkos interesovanju i boljim ponudama odlučio da pređe u Milan pre dve godine iz Breše. Prošle godine, posle neubedljive premijerne sezone u dresu “Đavola” bez velikih peripetija i durenja je prihvatio da mu plata bude smanjena za trideset posto samo da bi ostao u Milanelu. Ovog proleća Tonali krči put ka skudetu koji nedostaje Milanu već 11 godina.

Determinisanost, srčanost, ogromna pluća, griženje zglobova protivnika, tehnika, faca momka koga bi svaka mama poželela za zeta i romantičarska privrženost Milanovom dresu čini od Tonalija neku vrstu zalutalog junaka iz drugih vremena.

O svemu rečenom svedoče i fotorgafije proslavljanja pobede nad Lacijom sa navijačima koje je Tonali objavio na društvenim mrežama sa potpisom: “Family”.

Nema sumnje Milan je pronašao svog kapitena za sledećih 15 godina, odnosno pravog naslednika, u smislu vernosti i privrženosti klubu, Franka Barezija i Paola Maldinija.

U ovoj sezoni Tonali nama je na terenu pokazao zašto je njegov uzor Rino Gatuzo a ne Andrea Pirlo. Mada, ruku na srce Sandro nije samo Gatuzo sa Pirlovom kosom, on je i Rino sa Maestrovom elegancijom, spoj nespojivog, zato ima sve predispozicije da postane top igač.

INTER LETI NA KRILIMA DAMFRISA I PERIŠIĆA

Denzel Damfris nije Ašraf Hakimi, ali nije, ni kako su ga neki sarkastično definisali “Hakimi za siromašne”. Holandski reprezentativac je u Apijano Đentileu krenuo kao dizel. Trebalo mu je vremena da se adaptira na novu sredinu, stil igre, jezik, mentalitet.

Damfris je u prolećnom delu prvenstva pokazao da je korisniji u defanzivnoj fazi nego što se očekivalo a da je efikasniji i nepredvidivijiu u ofanzivnoj. Zahvaljujući velikom napretku Holanđanina Simone Inzagi je mogao da izvrši par taktičkih korekcija i da učini igru Intera nepredvidivom, upravo ono što mu je bilo neophodno u finišu sezone. Praktično, Damfris je postao treći napadač Intera a gol protiv Rome je najbolji dokaz realizovane transformacije Denzela.

Ali, ne leti Inter samo preko desnog krila, štaviše briše prostor po levom boku sa Ivanom Perišićem koji sve više liči na fudbalskog Bendžamina Batona. Hrvatski as nije ništa izgubio na brzini i pored 33 godine a stekao je iskustvo, poboljšao tehniku, pregled igre i centaršuteve. Perišić je među devet igrača veznog reda u Seriji A koji su postgli više od pet golova i napravili pet asistencija.

Inzagi je nameravao da odmori Perišića na sledeća dva meča u prvenstvu, ali će zbog povrede Robina Gosensa morati traži od Ivana da igra “prekovremeno” protiv Bolonje i Udinezea.

Pregovori oko produženja ugovora sa Perišićem su i dalje u toku i nismo blizu dogovora. Dve strane su se usaglasile oko dužine novog sporazuma, dve godine, ali je razlika oko plate i dalje prisutna. Ivan traži pet miliona, Inter nudi četiri.

Predsednik kluba Stiven Džang je dao direktive generalnom direktoru Bepeu Maroti i sportskog direktoru Pjeru Auziliju da je cilj da se dugovi kluba spuste na ispod 100.000.000 evra i da je u tom kontekstu potrebno smanjiti ukupan iznos plata igračkog parka za 10 do 15 procenata. Što se tiče prelaznog roka, i ovog leta će Intera morati da samofinansira kampanju pojačanja, što znači da će morati da bude prodat jedna od zvezda tima (Lautaro Martinez najverovatnije) da bi mogli da se dovodu igrači neophodni Inzagiju. Osvajanje Kupa Italije i skudeta neće promeniti direktive kineskih vlasnika kojima ne pada napamet da ulože jedan evro u Inter.

JUVE ZADOVOLJNIJI FRATEZIJEM I RASPADORIJEM NEGO BODOVIMA

Juve je došao u Ređo Emiliju po bodove i da izbliza, direktno u sudaru licem u lice, vidi koliko su validni kao pojačanja Đakomo Raspadori i Davide Fratezi. Bjankoneri su pružili još jednu lošu partiju, ali su zahvaljujući sudijskom poklonu (nedosuđeni faul Paula Dibale nad Kirjakopulosom) i kiksu Andree Konsiljija odneli bodove sa Mapei stadiona.

Istinski razlog zadovoljstva za Bjankonere su predstavljali nastupi dvojice igrača Sasuola koje Stara dama želi u svoji redovima već u julu, na početku priprema za novu sezonu.

Đakomo Raspadori, Foto: Reuters

Čini se da oko Raspadorija neće biti problema. Mladi reprezentativac Italije želi samo Juventus dok su dva kluba blizu da pronađu formulu za transfer. Oko Fratezija će se voditi velika bitka. Mladi Rimljanin je zajedno sa Đanlukom Skamakom u vrhu liste agende Intera. Poznato je da Bepe Marota ima veoma prisan odnos sa Đovanijem Karnevalijem, alfom i omegom Sasuola. Na strani Intera je i činjenica da se Sasuolu veoma sviđa Ćezare Kazadei iz podmlatka Nerazura dok je Pinamonti savršena alternativa za eventualni odlazak Skamake, bez obzira da li će se preseliti u Inter, Milan ili Njukasl kako se piše u poslednjih 48 sati.

SPALETI ODLAZI

Lučano Spaleti će, po svoj prilici, biti još jedno ime na sve dužoj listi trenera koji su tata Aurelio i sin Edo, po prezimenu De Laurentis, precrtali. Benitez, Sari, Ančeloti, Gatuzo, Spaleti, uvek ista priča. Zaljubljivanje, oduševljavanje, zakletve u vernost i dugu ljubav i onda, u par meseci ili čak nedelja, sumnje, zahlađenje odnosa, sveđa, teške reči, karantini i neminovni prevremeni kraj.

Toskanski stručnjak proživljava isti scenario filmskog magnata, kvalitativna razlika je u tome da je Aurelio prepustio sinu Edu, od Karla Ančelotija pa naovomo, neprijatniji deo posla da se svađa sa trenerima i da proizvodi “casus belli” a da onda patron tata preseče.

Spaleti će dobiti otkaz i pored toga što je ostvario cilj koji mu je bio postavljen pred početak sezone: povratak u Ligu šampiona. Lučano je žrtva, ironijom sudbine, vlastitog rada i uspeha jer mu je pošlo za rukom da Napoli u jednom momentu bude viđen kao favorit za osvajanje skudeta. Tako su De Laurentisi zaboravili koja je bila polazna tačka prošlog avgusta i ključna ambicija. Zaslepljeni izgubljenom prilikom da osvoje skudete svalili su svu krivicu na Spaletija i počeli da traže novog trenera, novu žrtvu, i novog “žrtvenog jarca” za njihove greške.

Taj domet je još evidentniji ako se ima u vidu da je Napoli pojačan sa samo dva igrača na koje je potrošeno 500.000 evra: Huan Žesus je došao gratis iz Rome, a za Angisu je plaćena pozajmica Fulamu u visini od pola miliona evra.

Edo De Laurentis je po istom šablonu kao sa Karlom Ančelotijem pre dve i po godine, napravio pometnju u Napoliju sa nametanjem karantina igračima posle poraza od Empolija.

Slučaj se pobrinuo da fudbalska tragedija preraste u farsu. Hotel u Kastel Volturnu je bukiran za ovu nedelju budući da se nalazimo u nedelji kada se u Italiji slavi Dan oslobođenja 25. april i Prvi maj i mnogi su iskoristili priliku da naprave tzv. Praznični most. Tako smo od karantina, stigli do obaveznih zajedničih večera a onda svako svojoj kući na spavanje.

Imena koja kruže kao alternative za Spaletija su Vinčenco Italijano, trener Fjoretine, Roberto De Zerbi i Đan Pjero Gasperini kormilar Atalante. Prvi izbor je Gasperini, drugi Italijano a treći De Zerbi. Trener Atalante je pod ugovorom do 2025. godine, i šef stručnog štaba Ljubičastih ima ugovornu obavezu na još godinu dana ali može da se oslobodi uz plaćanje raskidne klauzule u prvih 15 dana juna. De Zerbi je slobodan.

Piše: Željko Pantelić