Buongiorno Italia: Roma i Murinjo su stvoreni jedno za drugo

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Navijači Rome su društveni fenomen: njihova brojnost, vernost i srčanost su u disproporciji sa rezultatima i istorijom kluba. U Rimu se živi atmosfera kao da su Đalorosi osvojili Ligu šampiona a ne, uz svo dužno poštovanje, Ligu konferencije u kojoj učestvuju sedmoplasirane ekipe iz najjačih evropskih liga.

Stoji da je ovo prvi međunarodni trofej Rome posle 61 godine, da je prvo kup takmičenje u organizaciji UEFA i da dolazi 14 godina posle poslednjeg pehara koji su podigli fudbaleri Đalorosih, ali objektivno nijedan veliki klub, ili koji sebe smatra takvim, ne želi da se nađe u Ligi konferencije.

Kad se Žoze Murinjo vratio 2013. u Čelsi koji je bio sveži osvajač Lige Evrope doslovce je rekao:

„Nadam se da nećemo više biti u prilici da osvojimo Ligu Evrope“.

Nije bila Murinjova želja da omalovaži uspeh ili rad svog prethodnika Rafe Beniteza, već da podvuče ambiciju Čelsija da igra stalno u završnici Ligi šampiona. Učešće u Ligi Evrope znači ili da nisi izborio mesto u Ligi šampiona preko prvenstva ili da si ispao iz grupne faze elitnog takmičenja, i jedno i drugo nisu za pohvalu kad su fubalske veličine u pitanju.

Navijači Lacija malo iz zavisti, malo i sarkastično, podsećaju da Nebeskoplavi ni izbliza nisu dali značaj osvajanju poslednjeg Kupa pobednika kupova 1999. godine kao što su Đalorosi uzdigli osvajanje prvog izdanja Lige konferencija.

Potez Dana i Rajana Fridkina da dovedu Žozea Murinja na kormilo Rome je bio providencijalan. Portugalca su godine i neuspesi u poslednjim avanturama u Engleskoj omekšali, malo-malo pa pusti suzu, ali nisu okrznuli njegovu harizmu i sposobnost da bude predvodnik čopora. Malo šta je došlo tako prirodno kao simbioza između Posebnog i tifoza Roma. Bila je to ljubav na prvi pogled,

Fridkinovi su prepoznali potencijal specijalnog odnosa Murinja i ambijenta Đalrosih i sa serijom inicijativa koje su stavile u prvi plan vernog navijača Rome bili su neka vrsta katalizatora, povratka žuto-crvene strasti.

Šesnaest puta je bio rasprodat stadion Olimpiko u ovoj sezoni za mečeve Rome. Čak ni u godini kad je osvojen skudeto nije toliko puta bio „sold out“, a sinoć je 50.000 ljudi platilo, pet ili deset evra da gleda utakmicu na bimovima na Olimpijskom stadionu. Sve to ide u prilog početnoj tezi da su navijači Rome zaista „sui generi“ i da je teško pronaći takvu tifozeriju oko jednog kluba koji je suštinski osvojio malo trofeja u svojoj istoriji.

Proslava skudeta pre dve decenije je trajala čitavu godinu u Rimu i okolini. Tragovi proslava i obeležavanja šampionske titule iz 2001. bili su vidljivi godinama. Nema kvarta ili veće ulice koja nije organizovala feštu.

Liga konferencija možda neće biti proslavljana tako dugo kao skudeto 2001. godine, ali će se veseliti čitavo leto, tim pre što ima dosta onih koji pamte izgubljena finala sa Liverpulom i Interom, oba na Olimpiku.

Murinjo ne bi bio Murinjo ako ne bi malo „zabiberio“ slavlje. Na sreću Rome, Murinjov kurikulum prepričava da Portugalac napušta tim kad osvoji Ligu šampiona, a ostaje kada osvoji Kupe UEFA ili Ligu Evrope. Istini za volju, Žoze je osvojio i Kup pobednika kupova kao pomćnik Bobija Robsona na klupi Barselone.

U svakom slučaju, Murinjo je iskoristio priliku da i sinoć izvrši pritisak na vlasnike kluba da mu izađu u susret i obezbede igrače koji su mu potrebni za kvalitativni skok i otvaranje novog pobedničkog ciklusa.

BREMER I DIBALA ZA INTER

Bremer i Žiru (© Reuters)

Inter je u odličnoj poziciji ako su tačne priče da je Bepe Marota sve utanačio sa Glejsonom Bremerom jer Brazilac u novom ugovoru ima raskidnu klauzulu koja mu već od sledećeg januara omogućava da napusti Torino za 15.000.000 evra. To praktično znači da Urbano Kairo ne može mnogo da zateže uže i podiže znatno veću cenu od 15.000.000. Kairova želja je da broda Bremera za cifru koja se kreće između 30.000.000 do 40.000.000 evra ovog leta, ali ako je igrač dao čvrstu reč Nerazurima, Kairove pretenzije neće moći da idu mnogo više od 20.000.000 evra budući da za samo šest meseci bi mogao da dobije mnogo manje. I sa 15.000.000 evra Torino bi bio na dobitku budući da je platio Bremera manje od 6.000.000 evra.

U sledećim satima bi trebalo da dođe i do susreta između čelnika Intera i menadžera Paula Dibale. Na dnevnom redu je visina plate i dužina ugovora. Ne očekuje se da odmah dođe do dogovra, reč je o prvom takozvanom izviđačkom sastanku na kome bi trebalo da se postave eventualno temelji budućeg dogovora. U svakom slučaju, ponuda Azura bi trebalo da se kreće oko 7.000.000 evra po sezoni i četvorogodišnji ugovor sa opcijom za petu.

Kristajan Aslani, mladi Albanac iz Empolija, sve je bliže Interu. On je ostavio odličan utisak na Inzagija i upravu Intera na mečevima sa Nerazurima i glavni je kandidat da bude alternativa za Marcela Brozovića koji je na pragu četvrte decenije i u aktuelnom sastavu Intera nema adekvatnu zamenu. Želja Intera je da u posao sa Empolijem uključi Espozita koji je proveo godinu dana na kaljenju u Bazelu, dok toskanski klub želi Satrijana koji se vratio iz Bresta. Izgleda da Inzagi želi da zadrži u sledećoj sezoni Satrijana i da mu pruži priliku, pogotovo ako Inter ne angažuje Skamaku i ostane sa parkom napadača koji obuhvata Lautara, Dibalu, Koreu i Džeka.

MERTENS ODLAZI IZ NAPOLIJA, DE LAURENTIS NAPAO FIGC I UEFA

Napoli još uvek nije obnovio ugovor Drisu Mertensu, odnosno nije iskoristio klauzulu iz ugovora koja mu omogućava da jednostrano produži saradnju. To odogovlačenje se tumači kao želja predsednika Aurelija De Laurentisa da primora Belgijanca da prihvati manju platu. Gazda Napolija igra na kartu da Mertens i njegova familija žele da ostanu u Napulju i samim tim mogli da budu spremni da prihvate i manje novca od predviđenog klauzulom u ugovoru.

U iščekivanju da se vidi kako će se završiti priča sa Mertensom, sportski direktor Đuntoli je počao proces približavanja Gerardu Deulofeu iz Udinezea a bacio je par „udica“ i za Federika Bernardeskija kome ističe ugovor sa Juventusom. Bivši igrači Barselone i Fjorentine su po volji Lučana Spaletija i toskanski stručnjak bi ih rado video na terenu.

Aurelio De Laurentis po svom dobrom običaju opleo je po FS Italije (FIGC) i UEFA.

„Gospoda koja vode fudbale na nacionalnom i kontinentalnom nivou nisu nikada vodile ili upravljale ozbiljnim klubom. Oni ne mogu ni da zamisle sa kakvim se problemima i preprekama suočavaju klubovi. Videli smo i kako su završili Platini i Blater. UEFA previše uslovljava i utiče na fudbal. UEFA sama sebi stavlja medalju za Ligu šampiona, turnir gde se zarađuje mnogo novca, a iza su Liga Evrope gde vrti mnogo manje pare a u Ligi konferencija gotovo ništa. Dva poslednja kup takmičenja su politička, služe za dobijanje glasova i reizbore večitih funkcionera“, rekao je De Laurentis.

redsednik Napolija je žestoko kritikovao i predsdnika FS Italije optužujući ga da zna sve što se radi i da ne preduzima ništa da pomogne italijanskom fudbalu. Predsednik Gravina je odgovorio De Laurentisu pozvavši ga da kad je već tako pamentan i informisan izađe sa konkretnim predlozima i rešenjima umesto što seje veter s nadom da požanje buru.