Buongiorno Italia: Serija A raj za matorce
.jpg.webp.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 21.07.25. | 14:13
Italijani vole iskustvo. Čak i ako se čini da ne prate evropske trendove
(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)
Luka Modrić, Edin Džeko, Čiro Imobile, Kevin De Brujne omasovili su već mnogobrojnu legiju fudbalera koji svoje predpenzionerske dane provode u Seriji A, na sreću njihovih familija. Umesto odlaska hajlendera poput Ačerbija, Mhitarjana ili Pedra, rođeni pre devedesetih godina prošlog veka, u Seriji A će gotovo svi vodeći klubovi imati igrače u poznim fudbalskim godinama. Ne bi bilo iznenađenje da Kvadrado, u svojoj 37. godini, pronađe novi italijanski klub nakon Intera i Atalante gde je boravio u poslednje dve sezone.
Izabrane vesti
Nekada su igrači u dubokoj četvrtoj deceniji bili isključivo klupske “legende” koje su minulim radom zaslužile da ostanu do kraja karijere, dok su “veterani” uglavnom odlazili u manje klubove gde su mogli da tolerišu njihove pauze i činjenicu da nisu ni brzi, ni skočni, ni čigrasti kao što su nekada bili, ali su i dalje sposobni da sa par poteza reše mečeve.
Šta znače godine u sportu bilo je očigledno na Vimbldonu u meču između 38-ogodišnjeg Novaka Đokovića i 15 godina mlađeg Janika Sinera. Naravno, budući da je fudbal kolektivna igra mnogo je lakše sakriti vlastite nedostatke pogotovo ako je posredi prepreden veteran nego što je u pojedinačnim.
Problem Serije A je što treneri preferiraju, eufemistički rečeno, iskusne fudbalere. Opsednuti rezultatima često ne vide šumu od drveta i da bi danas zaradili, figurativno rečeno, deset često ne kapiraju da propuštaju mogućnost da sutra zarade sto ili više.
Retko se čuje u Seriji A da se jedan trener ili sportski direktor “zagrejao” i insistira do kraja na dovođenju fudbalera koji ima između 18 i 23 godine, ali zato imate nepregledni spisak fudbalskih stručnjaka koji su pretendovali da imaju po svaku cenu igrača over 30.
Sledeća anomalija italijaskog klupskog fudbala je da igrači u godinama nisu dodatna vrednost koja se koristi dozirano, već su, po pravilu, starteri čak stubovi tima. Napoli i Inter, šampion i vicešampion poslednjeg izadanja Serija A, imali su u proseku najstarije timove. Nerazuri su titulu najvremešnijeg tima imali i u Ligi šampiona.
Luka Modrić će napuniti u septembru 40 godina. I pored toga što je nameravao da nastavi da igra u Madridu – želja mu je da se oprosti na Mundijalu sledećeg leta – u Realu su ga ispratili do izlaznih vrata. Ćabi Alonso nije Italijan kao Karlo Ančeloti, a nije ni sentimentalan prema legendama na terenu, možda postane s godinama.
U Milanu ne najavljuju Modrića kao rezervu već kao startera u sledećoj sezoni, uz obrazloženje da će Rosoneri igrati jednu utakmicu nedeljno i Luka će imati dovoljno vremena da se oporavi.
Modrić nije izuzetak u Milanu, samo je ekstremizacija već viđenog. Ibrahimović se vratio u Milan u četrdesetoj godini, Maldini i Kostakurta su igrali do pete decenije života, Olivije Žiru je došao kao 35-ogodišnjak i ostao je do 38. godine života.
Iz Premijer lige, u poodmaklim fudbalskim godinama, kao uostalom pomenuti Žiru par godina ranije, stiže Kevin De Brujne. Mančester Siti je bez velikih trauma pustio da istekne ugovor De Brujneu i pored toga što je u poslednjih deset godina bio ključni igrač Gvardioline klape. U 34. godini Kevin želi da pokaže da još nije za staro gvožđe.
Šta reći za sastav prošlogodišnjeg Intera? Zomer, Ačerbi i Mhitarjan su bili kostur tima plus nekoliko igrača sa 30 i više godine, od Darmjana i De Fraja preko Čalhanoglua do Arnautovića i Taremija. Bilo je utakmica u kojem je osam ili devet igrač Nerazura na terenu bilo starije od 30 godine. I posle se neko čudi što je Inzagijev tim stigao “izduvan” u krucijalni deo sezone i ostao praznih šaka na svim frontovima.
U Milanu poslednjih dana kruži glasina da bi Džaka mogao da zameni Čalhanoglua ako ode u Fenerbahče. Reprezentativac Švajcarske je dve godine startiji od Turčina i valjda će se neko zapitati u Apijano Đentileu zašto Bajer Leverkuzen želi da se ratosilja Džake što pre.
Fjorentina i Bolonja su sve iznenadili angažovanjem Edina Džeka i Čira Imobilea, dva stare slave Rome i Lacija, koje su prethodnu sezonu proveli u Istanbulu, u dresu Fenerbahčea, odnosno Bešiktaša.
To što su dvojica fudbalera, i pre svega njihove porodice, želeli da se vrate u Italiju je sasvim razumljivo, međutim nije baš najjasnija logika Fjorentine i Bolonje, dva tima sa ambicijama da naprave kvalitativni skok i probaju da se vrate u Ligu šampiona.
Pedro u Laciju, ruku na srce, ima smisao. Katalonac je u prošloj sezoni postigao 10 golova u Seriji A, samo jedan je dao kada je počeo meč od prvog minuta dok je preostalih devet postigao kada je ulazio u drugom poluvremenu.
Generalno podatak koji najviše zabrinjava je da taj da su igrači u Seriji A u proseku stariji za godinu i po dana u odnosu na one koji nastupaju u preostala četiri najznačajnija evropska šampionata. Štaviše, u Premijer ligi eksponencijalno raste upotreba igrača mlađih od 23 godina. U prošloj sezoni je broj U23 igrača sa više od 900 minuta u Premijer Ligi porastao za 32 odsto dok je u Seriji A registrovana kontratendencija i pad upotrebe fudbalera mlađih od 23 godine.
Nije slučajno da su PSŽ i Čelsi, ekipe čiji je prosek starosti ispod 24 godine, osvojili Ligu šampiona i prvi Mundijal za klubove. U tom kontekstu nije iznenađenje da su Milan iz 2007. i Inter iz 2010. godine najstarije ekipe koje su podigle trofej sa velikim ušima i zašto timovi iz Serije A nisu osvojili fudbalski Mon Blan već 15 godina, i pored četiri finala Juventusa i Intera u poslednjih deset godina.
