Buongiorno Italia: Trka za Skudeto - Milan je prvi, Napoli igra najbolji fudbal, a Interu najpovoljniji kalendar

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima) 

Siniša Mihajlović je sa svojom Bolonjom pre dve godine, čudesnom pobedom nad Interom na San Siru, uz preokret sa igračem manje na terenu, stavio tačku na snove Antonija Kontea o osvajanju skudeta u prvom pokušaju. Sinoć je Miha, preko svog avatara Miroslava Tanjge, zaustavio Milan, i odškrinuo vrata svom prijatelju Simoneu Inzagiju da se vrati u trku za skudeto. 

Tridesetprvo kolo Serije A, na papiru je trebalo da bude, ključno za šampionski pohod Rosonera. Napoli u Bergamu protiv Atalante, Inter u Torinu protiv Juventusa, a Piolijevi momci protiv Bolonje koja više nema ništa ni da kaže a ni da traži u šampionatu, pogotovo posle poraza Đenove od Verone. 

Ali, papir je jedno, a teren nešto sasvim drugo. Na Meaci su se videli svi problemi Piolijevog sastava na koje smo već ukazivali a među njima je najvažniji neefikasnost. Vajkao se Stefano Pioli posle meča sa Bolonjom da su njegovi igrači šutirali 33 puta ka golu Skorupskog, ali od svih tih udaraca pamtimo samo par od Olivijea Žirua, Tea Ernandeza, Rafaela Leaa i Pjera Kalulua.

Mladost ima bezbroj prednosti, ali i par mana. Tim Milana sastavljen uglavnom od igrača ispod 25 godina ne uspeva da napravi kvalitativan skok i da mečeve protiv objektivno slabijih protivnika rešava rutinski. Prethodne tri pobede u prvenstvu 1-0 nisu bile plod rutine i sigurnosti Piolijevih izabranika već sticaja okolnosti koji su išli naruku Rosonera. 

Takođe, San Siro je ponovo problem za Milan. Na sedam prvenstvenih utakmica na Meaci u 2022. godini, lider na tabeli Serije A pobedio je samo na tri, uz tri remija  i jedan poraz, a postigao je tek sedam golova. Drugim rečima, Milan se i dalje ne snalazi protiv zatvorenih odbrana, odnosno malih timova koji dođu na megdan u lombardijsku prestonicu i parkiraju, kako se to kaže u žargonu, dva autobusa ispred golmana. 

Stefano Pioli je napravio par grešaka sinoć u pripremi utakmice i sa izmenama. Sandro Tonali, Rafael Leao, Brahim Dijaz i Žunior Mesijas nisu imali veče i to se odmah videlo. Pioli umesto da zameni indisponiranog Tonalija, izveo je iz igre najboljeg igrača na terenu Ismaela Benasera i ubacio Frenka Kesija. Reprezentativac Obale Slonovače ne samo da nije uneo maštovitost, prodornost i ubojitost u igru svog tima već ju je mortifikovao zbog čega je dodatno bio izložen zvižducima 70 hiljada navijača na tribinama, 

Druga greška Piolija bila je izvođenje Žirua koji je jedini među napadačima ozbiljno pretio Lukašu Skorupskom. Nigde ne piše da Zlatan Ibrahimović i Olivije Žiru ne mogu da odigraju poslednjih 20 minuta meča kada se lomi rezultat, pogotovo ako su Diaz i Leao neprepoznatljivi, a odbranom protivničkog tima komanduje Geri Medel, do ramena i Žiruu i Ibri.

Siniša Mihajlović je znalački preko Tanjge pored aut linije vodio tim Bolonje, na kraju se Miha iz bolnice preko video poziva zahvalio svojim igračima i blago ih prekorio  rekavši im da su uz malo hrabrosti i odvažnosti mogli i da pobede Milan. Ne može se reći da Miha nije bio, barem delimično, u pravu. 

TRKA ZA SKUDETO 

Sva tri tima u trci za skudeto, Milan, Napoli i Inter su, uslovno rečeno, neispravna sa manama koje bi ih u nekim drugim vremenima već odavno izbacile iz borbe za šampionsku tutulu. 

O manama takmaca u Seriji A smo već pisali u nekoliko navrata, tako da ćemo se ovoga puta pozabaviti njihovim adutima u finišu šampionata. Ključna prednost Milana je je što je on jedini gospodar svoje sudbine i ako pobedi na svim mečevima do kraja prvenstva osvojiće titulu, dok Napoli i Inter moraju da se uzdaju u barem još jedan kiks Rosonera do kraja prvenstva. Takođe, u prilog Milana ide i činjenica da nema više direktnih duela, zahvaljujući tzv. asimetričnom kalendaru koji se našao na udaru kritike jer je lišio šampionat velikih, odlučujućih sudara, u poslednjih mesec i po dana prvenstva. 

Napoli igra najbolji fudbal među timovima u trci za skudeto. Lučano Spaleti je napravio veliki posao, nije samo odlično ukomponovao tim, već je serija igrača napredovala koracima od sedam milja pod njegovom palicom. Za razliku od Milana i Intera, Napoli nema problema sa postizanjem golova i na raspolaganju ima Viktora Osimena koji je pronašao svoju dimenziju u Kastale Volturnu. Nije slučajno da je gazda Napolija podigao cenu za Nigerijca na 120.000.000 evra. 

Osimen i Kalulu, Foto: Reuters

Iskusni fudbalski lisac Klaudio Ranijeri je istakao da je po njemu Viktor Osimen igač koji može da stavi definitivan pečat na ovo prvenstvo, to jest da ga usmeri u jednom i li u drugom pravcu. 

Spaleti je regenerisao i nekoliko igrača koji su se činili izgubljenim za vrhunski fudbal od Amira Rahmanija, Marija Ruija i Huana Žesusa u odbrani, preko Stanisava Lobotke i Andre Frenka Angise na sredinin terena, do Matea Politana i Irvinga Lozana u napadu. Pod Spaletijevim zaštitnim krilom su napravili kvalitativni skok i Fabijan Ruiz i Pjtor Zjelinski, dok je mladi Makedonac Elif Elmas jedno od najvećih otkrića u ovoj sezoni zajedno sa Sandrom Tonalijem.

Spaleti je poučen iskustvom sa Frančeskom Totijem u Romi i Maurom Ikardijem u Interu, odlično odradio posao sa Lorencom Insinjeom. Od mogućeg tereta i remetilačkog faktora kapiten Napolija je dodatna vrednost Napolija u završnici šampionata. Insinjeu mnogi predviđaju ili bolje rečeno žele sudbinu Liama Brejdija koji je 1982. godini doneo titulu prvaka Juventusu realizujući odlučujući penal protiv Katancara u poslednjem kolu i pored toga što je znao da je već igrač Sampdorije. 

Inter na svojoj strani ima kalendar. Objektivno tim Simonea Inzagija nema nijednog ozbiljnijeg protivnika do kraja šampionata osim Rome koju je već dva puta pobedio u ovoj sezoni bez primljenog gola, a meč se igra na San Siru. U tom kontekstu se daje dodatni značaj osvojenim bodovima protiv Juventusa u Torinu jer protiv rivala koji čekaju Nerazure čak i “nesavršen” tim Simonea Inzagija može da naniže sve pobede do kraja prvenstva. Naravno, potrebno je da se probude napadači Nerazura, od startera Edina Džeka i Lautara Martineza, do rezervi Aleksisa Sančeza i Hoakina Koree. 

JUVE MISLI NA BUDUĆNOST, A ROMA SANJA ČETVRTO MESTO 

Nikolo Zaniolo spaja Juventus i Romu. Mladi italijanski as je na nišanu Stare dame koja u njemu vidu adekvatnu zamenu za Paula Dibalu, a u Trigoriji veruju da bi sa najboljim Zaniolom mogli da pokušaju da naprave čudo i stignu do četvrtog mesta od koga ih deli pet bodova. 

Prema informacijama koje su procurele iz Trigorije odnos Žozea Murinja i Zaniola je izgleda toliko kompromitovan da postoje male šanse da reprezentativac Italije ostane u dresu Đalorosih i u sledećoj sezoni. U takvoj atmosferi je teško očekivati da Zaniolo produži ugovor sa Romom koji ističe u 2024. godini  što nužno vodi ka zaključku da je leto pred nama poslednja prilika za Romu da nastupa sa pozicije jačeg pregovarača u eventualnom transferu. 

Na horizontu, osim Juventusa, nema ozbiljnih kandidata koji bi mogli da angažuju Zaniola, a i on sam je preko društvenih mreža, sa upotrebom lajkova, jasno stavio do znanja da bi vrlo rado obukao dres Bjankonera sledećeg leta. 

Pored Zaniola, Juve ima čitavu seriju igača koju drži na oku. Među njima je i Sergej Milinković-Savić  mada je za angažovanje veziste Lacija potrebno da Stara dama dobro proda barem jednog od svojih fudbalera. Na listi se nalaze i Anhel Di Marija kome ugovor ističe ovog leta i mogao bi da dođe bez evra obeštećenja kao i Pol Pogba, Emerson Palmijeri, Žoržinjo i Renato Sančez. 

Prema pisanju Tutosporta Juve bi u sledećoj godini mogao da igra u sastavu 4-2-3-1: Ščesni - Danilo, De Liht, Bonuči, Emerson - Žoržinjo (Renato Sančez ili Lokateli), Zakarija (Pogba ili Rabio) - Kjeza, Milinković (Zaniolo), Morata - Vlahović

LAZOVIĆ I ILIĆ MEĐU NAJBOLJIMA U VERONI 

Darko Lazović i Ivan Ilić su bili među najboljim akterima u pobedi Verone nad Đenovom 1-0. Ilić je započeo akciju iz koje je Čolito Simeone postigao pobedonosni gol za Veroneze i bio je, po običaju, pluća i motor tima Igora Tudora na sredini terena. Jedina mala zamerka se odnosi na par nepreciznih pasova od kojih su neki mogli da lansiraju igrače Verone u interesantne kontranapade. U svakom slučaju Ivan je ocenjen sa 6,5 ili sedam od italijanskih izveštača. 

Lazović je pružio standardnu partiju na levom boku i bio je među najagilnijim i najprodornijim fudbalerima Verone i bez sumnje je zadavao najviše glavobolje odbrani svog nekadašnjeg kluba. Čačanin je za svoju darežljivu predstavu nagrađen sa vrlo dobrih 6,5 ili čak i sa odličnom sedmicom. 

Nikola Maksimović je u redovima Grifonea bio najmanje loš uz golmana Salvatorea Sirigua. Maksimović je jedan od retkih u timu trenera Aleksandra Blesina zaradio prelaznu ocenu, ne od svih izveštača ali od velike većine, uz obrazloženje da je bolje od drugih saigrača odolevao napadima domaćeg tima.

Piše: Željko Pantelić