Buongiorno Italia: Zaboravite Atalantu kada pričate o Gasperinijevoj Romi

Roma koja se nalazi na čelu tabele Serije A sa 15 od mogućih 18 bodova je plod minulog rada Ranijerija. Gasperini je bio samo dovoljno inteligentan da to shvati na vreme i da prilagodi taktiku i rad tipu igrača koje ima na raspolaganju. Naravno, svoj udeo u odličnom startu Rome ima i fortuna, ali ona je uobičajeni začin svakog smelog pohoda.

Gasperini nema u Romi spoljne vezne na kakve je navikao u Atalanti. Vesli, Cimikas, Anhelinjo, Renš pripadaju grupi skromnih fudbalera. Niko od njih nije, barem sada, u stanju da kreira dodatnu vrednost u igri Rome. Tu i tamo bljesnu, ali zadaju više glavobolje nego zadovoljstva Gasperiniju.

Drugi veliki problem je špic napada. Dovbik i Ferguson su daleko ispod potrebnog prihvatljivog proseka. Nema sumnje da, da je Dibala malo čvršće konstitucije i u boljoj fizičkoj kondiciji, i Ukrajinac i Irac bi bili na klupi, odnosno kao što je to radio često sa Atalantom, Gasp bi igrao sa tzv. lažnom devetkom.

U postojećim okolnostima Gasperini je cementirao osovinu koju je nasledio od Ranijerija: Svilar – Mančini – Kone – Sule. Mile je trenutno najbolji golman u Seriji A, Mančini je pronašao sebe u ulozi centralnog defanzivca, Kone je izrastao u veznog igrača koji košta 50 i kusur miliona na tržištu, a Sule je od februara do danas, posle Pulišića, igrač koji je učestvovao u najvećem broju postignutih golova, bilo kao realizator ili dodavač.

Njima treba dodati i vidan napredak Čelika, kontinuitet Kristantea, probuđenog Pelegrinija i Dibalu, kada igra, uvek spremnog da upali dodatno svetlo.

Roma nije bila na čelu tabele posle šest kola u prvenstvu od 2013. godine i fantastičnog starta Rudija Garsije na kormilu Đalorosa sa deset uzastopnih pobeda. Takođe, trijumf u Firenci ima dvostruku dodatnu vrednost jer dolazi posle očajne partije protiv Lila u Ligi Evrope i prošlogodišnjeg brodoloma Rome na stadionu Artemio Franki.

INTER LEPŠI NEGO IKAD RANIJE

Nije kritika, a kamoli potcenjivanje rada i rezultata Simonea Inzagija u prethodne četiri godine sa Interom, ako se kaže da su Nerazuri viđeni protiv Kremonezea nešto što se viđalo retko u poslednjih nekoliko decenija.

Tradicionalno, u raspodeli uloga u italijanskom fudbalu, Milan po antonomaziji igra lepršav, dopadljiv ili, što bi se nekada reklo, totalni fudbal, Inter je, po pravilu, bio suprotno – čvrsta odbrana, disciplina, kontranapad: konkretnost umesto lepote, ciničnost umesto lepršavosti.

Sa Kivuom, barem se tako čini, napravljen je zaokret. Kremoneze do subote veče nije izgubio nijedan od pet susreta u Seriji A. Štaviše, na gostovanjima su uzeli tri boda Milanu i bod Komu, tako da i to podiže vrednosni sud viđenog na San Siru u kišno oktobarsko veče.

Rumunski stručnjak je uspeo u najvažnijoj stvari – vratio je Interu dobro raspoloženje i volju za trofejima. Milanski klub je pre četiri meseca bio depresivan, izduvan, bezvoljan. Nije slučajno da se pričalo o kraju ciklusa.

Ključni igrači Intera su bili sa „probušenim gumama“, daleki rođaci fudbalera iz prethodne godine, od kapitena Lautara Martineza i njegovog zamenika Nikoloa Barele do Federika Di Marka, Hakana Čalhanoglua i Alesandra Bastonija.

Brže i bolje nego što su očekivali i najveći optimisti, Kivu ih je sve od reda revitalizovao. Lautaro je počeo da trese redovno mreže, Barela je ponovo ratnik kakvog smo poznavali, Dimarko se preporodio, Čalhanoglu se razvedrio, a Bastoniju se vratio osmeh na lice.

Inter je protiv Kremonezea ličio na luna park u pozitivnom smislu: efikasan, svetlucav, zabavan, angažovan, agresivan i pun altruista. Evidentno je bilo da, osim vertikalizacije igre na kojoj insistira Kivu i kreiranja trouglova sa ubitačnim „jedan-dva“, lebdi jača želja da se napravi asistencija za saigrača nego da se pokuša solo akcija za gol.

I brojevi svedoče o promenama u Interu. Kivu je, do sada, poslao 22 igrača barem jednom na teren od prvog minuta. Podatak nezamisliv za vreme Inzagija, kada su hijerarhije bile čelične i u ponedeljak se već znalo ko će da igra narednog vikenda.

Inter u proseku šutira ka protivničkom golu (u okvir gola ili van okvira) petnaest puta, tako da ne čudi što postiže gotovo tri gola po meču. U poslednjih nekoliko utakmica su popravili i učinak u odbrani. Nakon šest golova primljenih protiv Juventusa i Udinezea, Interova odbrana je kapitulirala samo dva puta na pet mečeva.

U Apijano Đentileu se nadaju da reprezentacije neće uzeti danak i da će za deset dana imati sve igrače na raspolaganju za veoma zahtevne duele protiv dva lidera na tabeli, Rome i Napolija, i definitivni povratak u trku za Skudeto.

JUVE I MILAN: BOLJE DVA RANJENA NEGO JEDAN MRTAV

Prema analizama italijanskih medija, Milan ima više razloga da žali za propuštenom prilikom da pobedi Juventus. Ruku na srce, i Stara dama je imala svoje šanse sa Davidom i Gatijem, ali su Pulišićev penal i dve šanse Leaa bile i brojčano i faktički izglednije.

Okršaj dva tima je potvrdio ono što se već znalo: napadački redovi su slabe tačke i jedne i druge formacije. Dejvid postaje sve više slučaj i to veoma zabrinjavajući. Bivši centarfor Lila ne samo da ne uspeva da pogodi okvir gola, već pokazuje i elementarne tehničke manjkavosti, počev od kontrole lopte. Na Dejvidovom primeru se vidi da su statistike jedno, a igra na terenu drugo, kao i da nije matematički da će neko ko postiže golove u Francuskoj nastaviti to da radi i u Italiji.

Ostaje da se vidi da li će i posle pauze Tudor nastaviti da insistira na Dejvidu kao starteru. Do sada je taj izbor bio tehnički, a od sledeće nedelje biće sudbonosan za hrvatskog stručnjaka jer mu nije ostalo još mnogo kredita. Peti uzastopni remi Juventusa u Seriji A i Ligi šampiona previše podseća na prethodnu sezonu sa Tijagom Motom koju niko ne želi ponovo da preživljava.

Dakle, pred Tudorom su dve opcije: ili će nastaviti da igra na kartu Dejvida, rizikujući da ga povuče sa sobom na dno fudbalskog mora, ili će se okrenuti Dušanu Vlahoviću koji, uz sve nedostatke, ostaje najbolji napadač u redovima Juvea.

Ako Juventusov napad „plače“ za golovima, ni Milanov se „ne smeje“. Santi Himenez i dalje ne uspeva da upiše svoje ime na listu strelaca u mečevima Serije A i pored velike minutaže. Međutim, više od Meksikanca, Alegrija počinje da zabrinjava Rafa Leao.

Portugalac nije doneo Milanu ono što se od njega očekivalo nakon oporavka od povrede. Tokom pripremnog perioda se činilo da se Leau sviđa da igra kao prvi špic u formaciji 3-5-2. Na mečevima protiv Napolija i Juventusa to nije bio slučaj. Nisu toliko veliki problem promašene šanse Leaa protiv Juvea koliko njegova kolokacija i učinak na terenu.

Maks Alegri je svestan novonastale situacije i nakon meča sa Juveom je stavio do znanja da su u trci za Skudeto potrebna najbolja izdanja Leaa, ali i Nkunkua. Izostavljanje Himeneza bilo je više nego upadljivo.

U Milanu kruže priče da će Rosoneri, ako budu u trci za Skudeto u januaru, učiniti sve da ispune želje Alegriju koje nisu tokom leta, a to je da mu dovedu prvoklasnog centarfora. I dalje nije isključeno da to bude Dušan Vlahović.