Četvrt veka prođe, deset minuta tišine nikad: Živiš, Beli!

Ja se secam ovog slucaja da li je bilo tada u sportskom zurnalu ili sport novinama, momak bez veze postradao, posle toga igraci nisu hteli na teren i ako je minimalno oblacno. Njegova supruga i navijaci su uprilicili secanje na njega i kroz jednu epizodu emisije Sve za ljubav, pricalo se o njegovom talentu i pripremi za odlazak u inostranstvo i tom nesrecnom danu i slucaju. Jako dirljiva prica, Meraklije su mu tada u emisiji skandirali i napravili lepo secanje. Steta i tuzna prica. Nadam se da je na nekom lepsem, boljem i mirnijem mestu u drustvu nekih fudbalskih velikana i legendi.

2. tekst veceras koji citam na ovom portalu da je izvanredan po svim parametrima,stavise autor je i licnu emociju ubacio..ne znam sta ste napravili nakon toliko pismenih gresaka i lapsusa poslednjih meseci ali nastavite ovako.Ne da polupismeni stihoklepci novog vremena zlog u pokusaju rade nesto za sta strucni nisu. Belom vjecnaja pamjat,secam se tih vremena kao dete i znam da je bila zaista tuga za mladim zivotom i ogromnim talentom,a tada smo i imali prave zvezde..nije se svako najavljivao ako to nije i bio.

Bravo Dule!

Svaka čast za tekst. Ovakve priče treba pamtiti.

Jedna dirljiva priča o Beliju Krstiću. Odličan tekst. Jedan je Real, jedan je Real ... Mi smo nišlije južnoprugaši...

му, тежак, дирљив текст. Ех животе, туга ...Вечнаја памјат

Ja tad studirao u Niš išli smo na utakmice Radničkog - jeste bio dobar , šta dobar najbolji igrač u timu . Ljudi nisu mogli da veruju kad se to desilo.

Auu kakav tekst, isplakah se od ovog fantasticnog i emotivnog teksta, bravo za autora svaka cast!!! Ima nesto u toj sudbini..sta ti je zivot, posle ovakve price zapitamo se o prolaznosti zivota jer svaki dan je dar ali nazalost dobar umire mlad..veliki Ivan Krstic Beli zivi u secanjima i nadam se da negde gore plese po najlepsem terenu, slava mu!🙏🏻

Išli smo zajedno u osnovnu školu u naselju Medoševac. Isto odeljenje 8god. Često ista klupa. Bezbroj zajedničkih trenutaka u tom najbezbrižnijem periodu života. Tada nije bilo druge zanimacije kao sada internet, igrice. Školsko dvorište je bilo centar našeg univerzuma. Sećam se Meksiko '86 SP. Dobio sam na nagradnoj igri sa sličicama oficijalnu loptu. Kožna, šarene boje. Ja kao klinac sav važan, najbolja lopta u kraju. Imali smo 6-7 godina. Jedino mi nije bilo žao da je sa njim delim. Davao mu moju najvredniju stvar koju imam da je odnese kući. Nisam imao tada ni svest o nekim stvarima, ali sam znao da je Beli taj kome ta lopta legimtimno pripada. Njemu je ličila. Išla uz njega. Sa 7 godina to nisam znao ali je to tada meni bilo tako prirodno. Ipak je to Beli. Najveci medju nama.Tad su se pravile ekipe u školskom svakodnevno. Njega bi sa 6-7god u tim birali oni koji su bili 7-8 razred. I on je gospodario tim našim školskim dvorištem. Gledao sam ga sa onom loptom i imao osecaj kao da gledam nekog od tih velemajstora koje smo gledali na TV-u na svetskom prvenstvu.

Dusanu Jocicu svaka cast na ovakvom tekstu.

Auh, sta radi pero kad zna covek da ga koristi.

Dirljivo, bravo

Јао сећам сећам се тог дана 😭час физичког смо имали на отвореном ,и прекинули смо спремало се невреме .... Нажалост по повртаку кући ,сазнали смо Белог 💔

Upalo mi nešto u oko..

Ово се зове истраживачко новинарство. Нисам до сада знао причу о Белом....Бог да му душу прости. Свака част и његовој жени на ставу,размишљању. Онај део за режим је без везе,јер та прича само Срби криви...никако да се скапира да није тако. У судбину не верујем,али верујем у судбинске тренутке ...баш као у тексту ...избегнеш нешто јер си застао са комшијом нпр...твоја слободна воља. Штета заиста,живот је био пред њим.Из ових прича види се да је био одговоран младић.Почивај у миру. Заиста емотиван текст и омаж Белом.

Taj Radnicki je bio pravi,cak i drugoj ligi.Ovo danas je sramota sa sve bugarinom na celu.

Bravo za tekst,najboljeg sportskog novinara u Srbiji..Kakva emocija..Neka je vecna slava Ivanu Belom Krsticu

Судбина...

Odlican tekst. Kapa dole autoru. U dahu se cita, veoma emotivno i iskreno. Zaplakao sam na momente. Mnogi moji prijatelji iz Nisa kazu da je Beli po talentu i kvalitetu u to doba bio u rangu sa Piksijem.... Neka je vecna slava velikom Ivanu Krsticu Belom.

Alal vera autoru ovog teksta...

Nikada nisam procitao bolje napisan tekst.. Pretuzan i neverovatan splet sudbine.. Nadam se da pocivas u miru i da ti je porodica dobro uprkos svemu..

Da se najezis…

Život je jedan.. Kakav tekst...

Strasan tekst, bravo za redakciju

Svaka cast autoru teksta.

Bravo za tekst ❤️

Svaka čast za tekst...

Svaka cast autoru.

Ivanov rodjeni brat je odlican trener u zonskoj ligi. Pre par godina je bas Brzi Brod uveo u Srpsku ligu i osvojio kup regiona. Odlican tekst! Vidi se da je pisao neko ko odlicno poznaje Nis.

zaplakao sam nekoliko puta

Sećam se kao da je juče bilo. Verovatno najbolji fudbal igra se na nebu 😥

Туга до неба. Баш дирљив текст

Bravo za tekst...

Suza mi podje... Alal vera za tekst, i velika steta za ovog momka...

Može da priča ko šta hoće ali sudbina postoji i od nje se pobeći ne može.

Свака час' за текст. Живот пише романе, али и љуте драме..

Spremali smo se da u istoriju ispratimo režim koji je bio simbol decenije ratova, izolacije, nemaštine.- nažalost taj režim i dalje hara

Сајајан текст најбољег српског спортског новинара, који при том није из Београда. Свача част Душане Јоцићу. Вечна слава Ивану Крстићу Белом.

Najež..

Bog za svoju baštu uzima samo najljepše cvijeće.

Veliki Beli Krstic. Vrhunski tekst!

Najezih se... Kakva prica

Kakav tekst, svaka cast!

Neverovatna priča..