Citira Benzemu i ponovo igra fudbal, a Mali Mocart je odavno znao da je Birmančević dečko za Spartu

Kako je Veljko Birmančević od proleća 2021. do pred kraj leta 2022. godine igrao, postizao i pakovao golove u dresu Malmea, švedski mediji su počeli da prognoziraju da će transfer Srbina u neku od Liga petice biti najveći u istoriji tamošnjeg fudbala, da će dosegnuti i osmocifrenu sumu. I da, krilni fudbaler iz Šapca je septembra prošle godine zaplovio nemirnim morima pet najvećih evropskih liga, odnosno potpisao za francuski Tuluz, ali za znatno manje od pretpostavljenih desetak miliona evra. Član Lige 1 ga je doveo za 4.100.000, ali se lakonogo srpsko krilo u minuloj sezoni nije snašlo na zapadu Evrope.

Nije ni imao pravu priliku Birmančević da se nametne, uglavnom je imao status rezerviste, na ukupno 30 nastupa sakupio je tek nešto manje od 650 minuta fudbala. Promena sredine bila je logičan korak, a praška Sparta je početkom jula ove godine ubola bingo sa nekadašnjim fudbalerom Čukaričkog. Jer uprkos maltene prokockanoj sezoni, Birmančević je doživeo fudbalsku renesansu u Pragu.

"Zadovoljan Spartom kao klubom. Dali su mi mogućnost da pokažem svoj potencijal, da se borim za titulu, da igram u Evropi, a to je ono što najviše volim. Prezadovoljan sam početkom, kako statistički, tako i time što konačno imam utakmice u nogama. Nikada u fudbalu ne možete znati kako će stvari da se odvijaju. Desilo se da nisam igrao mnogo u Francuskoj. Najbitnije je da sada igram i da sam srećan", počeo je srpski fudbaler priču za Mozzart Sport.

Glavni zagovornik dovođenja momka sa tri nastupa za seniorsku reprezentaciju Srbije bio je čovek koji se u Sparti i najviše pita oko transfera, sportski direktor Tomaš Rosicki. Kao jedan od najboljih fudbalera u istoriji Češke, kao velikan sa skoro 250 nastupa za Arsenal i još maltene 200 za Borusiju iz Dortmunda, a takođe i kao nekadašnji ofanzivac, popularni "Mali Mocart" znao je šta Birmančević može da donese timu koji trenutno gospodari tabelom domaće Fortuna lige i pretenduje na titulu.

"Prijatno sam iznenađen Tomašom Rosickim. Kada sam stigao u klub, došao sam svestan toga kakav je on bio fudbaler. Ja sam jedna od poslednjih generacija koja je gledala takve tipove igrača, takve majstore. Na prvom sastanku mi je mnogo pričao o tome kako treba da igram. Sve je znao o meni. Pre Malemea, hteo je da me dovede u Spartu, ali Malme je bio brži i kupio me je. Znao je moje kvalitete, rekao mi je da se opustim, uživam i pokažem šta znam", prisetio se Birmančević.

Veljko Birmnačević u društvu agenta Darka Ristića i Spartinog direktora Tomaša Rosickog

Rosicki je kormilo sportskog sektora ubedljivo najtrofejnijeg češkog kluba preuzeo sredinom decembra 2018. godine rešen da sredi haos koji su u klubu ostavio italijanski stručnjak Andrea Stramaćoni i, i dan-danas najizdašniji prelazni rok u istoriji kluba u kojem je potrošeno 16.000.000 evra. Poređenja radi, prethodna najveća potrošnja Sparte u jednom prelaznom roku bila je manja od 6.000.000 evra. Šampionske ambicije rastopile su se u nedefinisanu masu promašenih transfera poput Nikolaea Stančijua, Tala Ben Haima, Semiha Kaje... Rosicki je nešto kasnije zauzeo direktorsku fotelju u klubu u kojem je fudbalski odrastao i postepeno ga uzdizao, da bi proleća ove godine osvojio titulu koja se na Letni čekala devet godina.

"Sparta me je pratila pre četiri godine. Pratili su me, hteli da me dovedu. Čekali su letnji prelazni rok, ali kako u Švedskoj prelazni rok traje do aprila, Malme je bio brži i doveo me početkom marta", rekao je Birmančević o transferu u redove švedskog velikana koji je kasu Čukaričkog napunio sa 1.000.000 evra.

Birmančević danas u Sparti beleži golove i asistencije kao nekada u Čukaričkom i Malmeu. Posle prvih 19 nastupa za praškog velikana ima šest pogodaka i pet dodavanja koja su prethodila golovima saigrača. U prvenstvu je pomogao timu da posle prvih 15 utakmica ima 38 od mogućih 45 bodova, dok je njegov tim i dalje konkurentan za prolaz iz grupe Lige Evrope gde su još Betis (kojem je dao gol), Rendžers i Aris iz Limasola. Dakle, Veljko se za razliku od prošle sezone i mučenja u Ligi 1 nalazi na idealnom fudbalskom koloseku, iako je povremeno prinuđen da svoju prirodnu levu stranu terena, menja slabijom desnom, zbog čega ga je trener Brajan Priske nedavno hvalio. A Sparta ukoliko bude želela, moći će da ga otkupi od Tuluza na kraju sezone po ceni od 3.000.000 evra.

"Znači mi podrška trenera i to što igram. Najbitnije mi je što mi Priske veruje, a ja mu vraćam zalaganjem, profesionalnošću i rezultatima. On zna koliko treniram, koliko radim i koliko sam posvećen. Što se transfera tiče, ne može se znati ništa. Zadovoljan sam gradom, klubom, načinom na koji me tretiraju. Ja sam pod ugovorom sa Tuluzom, sa njima sam u kontaktu, oni prate mene, ja pratim njih. Još je rano da bi se znalo nešto više. Znate i sami kako to ide u fudbalu. U poslednje tri godine sam promenio tri kluba. Navikao sam se na menjanje država, kultura, na kompletne promene i neće mi biti problem da ponovo menjam."

Možda Karim Benzema nije Veljku klasičan fudbalski uzor, ali od Zlatne lopte se da štošta naučiti. A rođeni Šapčanin voli da citira Francuza i i te kako se pronalazi u njegovim rečima.

"U Tuluzu su nam puštali video snimke sa Karimom Benzemom. Osvojio je tada Zlatnu loptu i pričao o tome kako gleda na fudbal. Da je na terenu najbitnije donošenje odluka. Da ako ima priliku da doda loptu, to i učini. Ako mu se otvori pozicija iz koje može da postigne gol, da šutira i da zatrese mrežu. Ja sam igrač koji će tako nešto da uradi u 95 odsto slučajeva… Donošenje pravih odluka u datom trenutku na terenu. I pre svega igrač koji je tu u službi tima, da donosi najbolje odluke za tim."

Nije se Birmančević naigrao fudbala prošle sezone pod trenerskom palicom Filipa Montanijea, a i kada bi ulazio u igru sa klupe, uglavnom je imao nezahvalu ulogu. Ipak, potpis za Tuluz i odlazak u Ligu 1, ne smatra pogrešnom odlukom.

"Teško je kada igraš za ekipu poput Tuluza, a kada se susrećeš sa evropskim velikanima poput Pari Sen Žermena, Marselja... Normalno je da ne možeš da napadaš 90 minuta i normalno je da kada i imaš dobar rezultat, da moraš fokus da staviš na to da ga odbraniš... Ili ako gubiš sa 2:0, 3:0, jer mnogo puta se protiv takvih timova desi da gubiš ubedljivo, a na terenu se oseća da je ekipa odustala. U tim situacijama jeste bilo teško, ali ne mogu da kažem da je Tuluz bio loša odluka na osnovu klubova koji su me hteli u tom momentu. Razmišljao sam i hteo sam da idem u pod znacima navoda, manju ekipu iz Liga petice, pre nego u veći klub iz slabije lige. Znao sam da je u Tuluzu jača konkurencija. Očekivao sam da ću igrati više, ali nije se desilo. Najbitnije je da sam došao u Spartu i da sam posle godinu dana neigranja pokazao da mogu da radim stvari koje sam radio. Shvatio sam da nije bio problem samo u meni u Tuluzu."

U fudbalski "sivi" Veljko je upisao minute protiv Pari Sen Žermena i Marselja, a neke utiske sa tih mečeva nije i neće zaboraviti.

"Najveći je bio igranje protiv Mesija. Gledam ga ceo život, najbolji je igrač svih vremena. Takođe, oduševio me je neverovatan pregled igre Dimitrija Pajea… Sećam se one jedne sezone Pajea iz Vest Hema. On i dan danas igra vrlo slično, ali mislim da se vratio u Marselj jer voli taj grad i zato što je želeo da igra bez opterećenja. Ima on i malo veći stomak danas, ali to je majstor fudbala. A tu je i jedan moj bivši saigrač za kojeg mislim da će jednog dana biti svetska klasa ako bude radio i ako ga povrede budu zaobišle. Ime mu je Fares Šaibi. Otišao je ovog leta u Ajntraht iz Frankfurta."

Ako niste upoznati sa mladim alžirskim krilom rođenim u Lionu, bacite pogled na majstoriju koju je izveo u Ligi Evrope sredinom prošle nedelje.

Nije Birmančević hteo ni Mesijev, ni Pajeov dres.

"Ne volim da pitam igrače za dres. Ko god mene pita, ja rado razmenim… Jedino pravim izuzetak sa našim Balkancima."

Iz Srbije je otišao pre dve i po godine, ali srpski fudbal nije prestao da prati. A kao momak koji je nosi dres Čukaričkog, a kratko i Partizana, uspeo je da baci pogled i na taj duel završen pobedom crno-belih izvojevanom u šestom minutu nadoknade.

"Gledao sam prvih 20 minuta jer smo putovali nazad iz Ostrave. Ostao sam bez interneta. Video sam samo prvi gol Partizana, nakon toga nisam video šta se desilo. Ne pratim toliko druge lige, ali srpsku naravno pratim. Ima tu dosta mojih bivših saigrača i Čukarički pratim skoro svaku utakmicu. Malo sam iznenađen što nisu bolje otvorili sezonu, ali mislim da imaju kvalitet i da su im potrebne dve vezane pobede da vrate stvari na svoje mesto i nađu se u vrhu. Liga je interesantnija u odnosu na prošle godine. Partizan se podigao, igra timski... Nemaju mnogo zvučnih imena, ali izgledaju kao tim. Superliga je zanimljivija jer Partizan vodi."

I za kraj kao momak koji je igrao grupnu fazu Lige šampiona sa Malmeom (protiv Juventusa, Čelsija i Zenita), koji je odigrao dosta kvalifikacionih evropskih mečeva i koji zna kako je to postići gol i u Ligi Evrope, Birmančević je pričao i zbog čega srpski klubovi ove sezone trpe ozbiljna maltretiranja u Evropi.

"I na našim klubovima se vidi da je za Evropu najbitnije iskustvo. Ono je presudilo i ono je razlog loših rezultata. Odnosno njegov nedostatak. Na početku moje evropske karijere sa Malmeom, kada sam tek počeo da igram evropske utakmice i u Ligi šampiona, videlo se da nismo imali mnogo igrača sa iskustvom potrebnim da igramo protiv velikih klubova. A u Sparti sam na primer počeo da primenjujem iskustvo iz Lige 1, Lige šampiona… Sada mi je mnogo lakše zbog toga. Znamo svi da Čukarički i TSC nisu ranije nastupali u Evropi, da gotovo da nemaju igrače koji su igrali te veće utakmice na evropskoj sceni. Pa iako jesu imali ponekog, to nije dovoljno da pariraš timovima sa sedam, osam, deset igrača koji godinama igraju evropska takmičenja. Potrebno je vremena i strpljenja. Ako budu igrali Evropu i narednih godina, biće im mnogo lakše i moći će da pobeđuju evropske klubove", zaključio je Birmančević.