Čovek o kojem bruji Liverpul – Diogo Žota: Plakao sam kad me otac upisao na plivanje

Došao je tiho i ušao u legendu! Nije Dok Holidej nego Diogo Žota i dobro, nije još ušao u legendu, ali kako je krenuo niko ne može da garantuje da neće.

Kada je Žota letos stigao u Liverpul, u jeku 30 godina čekanog šampionskog slavlja, malo ko je obratio pažnju na njega. Jer je malo ko verovao da može da se izbori za mesto u startnih 11 pored fantastičnog napada Crvenih Salah – Mane – Firmino, koji je u dve sezone doneo na Enfild Ligu šampiona, pa titulu Premijer lige.

Ali, Žota se nije obazirao na priče. Njegovo je bilo da ugrabi prvu šansu kad mu se ukaže. Šansa je došla odmah na startu sezone, a Portugalac je odgovorio brzinom mungosa. Brojke danas govore: na 15 odigranih utakmica postigao je devet golova. Dovoljno da se priča potpuno okrene i da navijači i javnost postave pitanje: A, šta će sada biti sa Firminom?

U velikom intervjuu za Atletik, Žota je otkrio šta je bila njegova tajna uspeha da tako meteorskom brzinom zasija u crvenom dresu.

„Kada dođeš u novi klub, ključna stvar je da budeš otvorenog uma, da bi se adaptirao što je pre moguće. Sezona je već bila počela, pa je za mene bio izazov da nađem način da uhvatim korak sa timom, a ne obrnuto. I to sam uspeo uz pomoć Jirgena Klopa, koji je fantastičan menadžer i koji je vodio brigu o meni. Prvog dana kada sam došao, imali smo sastanak na kojem mi je objasnio kako tim funkcioniše. Posle toga je na igraču da nauči u hodu i da dokaže treneru da možete da budete važan član na terenu“, pričao je Žota.

Cela ekipa se pobrinula da se Portugalac u Liverpulu od prvog dana oseti kao kod kuće.

„Liverpul ima sjajan sastav. Kapiten Džordan Henderson je meni bio izuzetno bitan. Čim je čuo da sam potpisao, poslao mi je poruku da je tu za svaku vrstu pomoći. Fudbaleri iz Brazila govore istim jezikom kao ja, pa su mi Fabinjo, Firmino i Alison takođe mnogo pomogli. Kao i Adrijan. Imamo mnogo dobar tim i to je osnova svakog uspeha“.

Diogo Žota i Jirgen Klop (©Reuters)

Žota ima 24 godine, ali uspesi sa Liverpulom ga neće poneti. Kaže, svakog dana se seti gde je bio kada je imao 16 leta. Daleko od svetala velike pozornice.

„Kada sam imao 16 godina, još sam plaćao da bih igrao fudbal. Danas klinci sa 14-15 godina već imaju profi ugovore, što je dobra stvar, ali nije bio takav slučaj sa mnom. Sve do 16. rođendana igrao sam iz zabave. Imao sam dosta sreće da budem deo kluba gde smo svi bili kao porodica. Igrali smo zajedno gotovo devet godina i uradili smo mnogo toga dobrog u Gondomaru“.

Ne zna ni Diogo kada se trajno „zarazio“ fudbalom, ali se seća prvih suza zbog lopte.

„Kada sam imao šest godina otac me je upisao na plivanje. Plakao sam i tražio sam mu da me prebaci na fudbal, jer su treninzi bili u isto vreme. Mnogo više sam želeo da budem na terenu sa loptom nego u bazenu“.

A, totalna zaluđenost bubamarom je krenula od 2004. Tada je Portugalija bila domaćin Evropskog prvenstva. Samo, do trofeja nije uspela da dođe, odnela ga je – Grčka.

„Moja ranija sećanja su iz 2004. godine, kada je Portugalija došla do finala EP, ali je nažalost izgubila. Toga se jako dobro sećam. Kristijano Ronaldo je bio moj heroj. Tada je imao samo 19 godina, a igrao je sjajno na EP. Tokom mog detinjstva igrao je za Mančester i Real. Mi mladi Portugalci smo uvek gledali u njega kao u uzora“.

Kada je napunio 16 godina došlo je vreme za Žotu da iz Gondomara krene dalje. Put ga je odveo u Pakoš Fereiru, debitovao je u prvoj ligi sa 17 godina i postigao 18 golova na 47 utakmica.

„Iako sam imao nekoliko treninga u velikim klubovima, nisam ostao. Uvek postoje male prepreke kada želiš da odeš na viši nivo, ali na kraju sve ispadne dobro. Mislim da moje „putovanje“ upravo govori da je tajna u tome da se nikada ne odustaje. To je najvažnija stvar“.

Zanimljivo, Žota je već jedan „trofej“ u karijeri osvojio i to protiv Liverpula. Proletos, kada nije bilo fudbala na terenu zbog korone, on je postao šampion Premijer lige u igri na plejstejšnu i to je u finalu pobedio Trenta Aleksandra-Arnolda, asa Liverpula. Koji mu sad uporno traži revanš.

„Nismo još stigli da ga odigramo, iako ga uporno traži. Nismo imali vremena do sada“, smeje se Žota.

I tako ostaje i dalje neporaženi šampion Premijer lige. U e-sportu. Ali, jednako šampionski mu ide i u realnom životu.