Deda Karmine (84) je pobedio!

Taranto (200.000 stanovnika) je grad na jugu Italije, iz regije Pulja. To je ona štikla na Čizmi ako tako gledate mapu Italije. Siromašniji deo Italije, kao i većina južnih predela na Apeninima.

Taranto ima istoimeni fudbalski klub koji nikada nije igrao u Seriji A i trenutno se takmiči u trećeligaškom rangu tamošnjeg fudbala. Iako je dobar deo istorije proveo u Seriji B, čak ni tamo ga nema još od 1993. kada je bankrotirao i promenio ime. Po broju sezona provedenih u Seriji B (31), Taranto je rekorder italijanskog fudbala koji nikada nije igrao u Seriji A.

Ipak, južnjačka strast je uvek oživljavala popularne Delfine kako glasi nadimak kluba sa obale Jonskog mora. Fudbal je morao da se igra u Tarantu. Krenuli su sledeće sezone od šeste lige, osvojili „Amaterski skudeto“ što je zapravo trofej za pobednika Kupa amaterskih klubova u Italiji koji potom ide u konkurenciju sa profesionalcima u nacionalnom Kupu. Zbog finansija i nemaštine su isključeni iz fudbala 2012, ponovo se vratili pod drugim imenom, menjali su naziv kluba i 2015. da bi u narednim sezonama gubili u nekoliko baraža i napokon se 2021. godine vratili u trećeligaški fudbal.

Tokom celog tog perioda, klub nije gubio navijače. Uprkos usponima uz mnogo više padova, imao je jednu od najvernijih publika van dva najbolja ranga. A ima i jednog od možda najvernijih navijača u celoj Italiji. Teško je to istražiti ali Karmine Trotolo (84) je navijač pred kojim ovih dana mirno stoje Trapani i cela Italija.

Pre trećeligaškog okršaja protiv Đuliljana sredinom februara, deda Karmine je postao zvezda italijanskog medijskog neba i ganuo u srce sve koji vole fudbal. Ili sport uopšte.

„Molim vas, već je 75 godina kako dolazim na ovaj stadion i navijam za Taranto... Uvek sam kupovao sezonsku ulaznicu. Imam pravo da gledam Taranto na ovom stadionu. Ili makar u krugu od 40 kilometara. Ne mogu da ostanem bez onog što me održava u životu. Ostala mi je još koja godina života, a vi želite da mi ih otmete tako što ćete mi oduzeti zadovoljstvo da gledam moj Taranto i moje plavo-crvene boje. Uradite sve što možete da se to ne desi ili ću vas večno proklinjati sa nebesa kada se popnem gore“, u suzama i sa drhtavim glasom je govorio deda Karmine u kameru lokalne televizije posle čega ga je ganuti reporter zagrlio.

Dodao je i sledeće:

„Nudim vam i donaciju od 100 evra pa da krenemo da sakupljamo novac kako bismo vam olakšali troškove“.

Povod za suze je bio plan rukovodstva Taranta da odesli klub iz grada zbog renoviranja stadiona. U Tarantu će se 2026. godine održati Mediteranske igre zbog kojih trošni stadion Erazmo Jakovone mora da se rekonstruiše. Sagrađen je daleke 1965. i osim malih kozmetičkih intervencija, od tada se nije nešto mnogo menjao. Renoviranje je apsolutno neophodno.

Zbog toga je uprava fudbalskog kluba pošla u traganje za novim domom na kojem bi igrala dok su u toku građevinski radovi na stadionu Tarantu. Pao je dogovor sa lokalnim valstima i klubom iz 452 kilometra udaljenog Terama da Taranto kod njih igra utakmice. To je skoro pet sati vožnje i jasno je da bi mali broj navijača bio u mogućnosti da bodri klub na drugoj adresi. Nije realno. Pogotovo ako ste sa siromašnog juga Italije i pogotovo ako imate 84 godine.

Emotivni vapaj slomljenog deda Karminea je ganuo celu Italiju. Snimak je počeo da se vrti na svim stanicama i društvenim mrežama i deda Karmine je na kraju pobedio! Taranto ide sa svog stadiona, ali u obližnji Brindizi. Kada je video scenu sa Karmineom, javio se Rinaldo Melući. Gradonačelnik Brindizija se ponudio Tarantu da im besplatno ustupi stadion na kojem će neko vreme biti domaćini. A Brindizi je od Taranta udaljen 73 kilometra ili oko 50 minuta vožnje što je mnogo prihvatljivija opcija za sve navijače Delfina. Satak vremena tamo i nazad je lakše, jeftinije i izvodljivije. Taranto je pristao i deda Karmine je odneo pobedu.

Ali to nije bilo sve. Ganuti njegovim gestom i borbom za klub, trener i igrači su organizovali prijem za najvernijeg navijača. Pozvali su ga na trening da bude njihov drag gost. Pričali su sa njim, fotografisali se za uspomenu, a dobili su čak i kritiku.

„Momci, pratim ovaj klub 75 godina i nisam propustio nijednu utakmicu. Nije mi još mnogo ostalo i zato vas molim da uradite nešto, napravite neki rezultat i usrećite me pri kraju života“, rekao je Karmine na treningu posle kojeg je sa trenerom bio čak i gost na konferenciji za medije.

Tarantov trener Ecio Kapuano je tek posebna priča. Jedna od najživopisnijih ličnosti italijanskog niželigaškog fudbala. Ima svoj stil po kojem je prepoznatljiv, a neke izjave i afere su stizale i među najvažnije vesti italijanskih medija. Kao kada je rekao da gejevima nije mesto u fudbalu.

„Kada Marčelo Lipi kaže da ne želi devojčice u timu, onda je to u redu. Kada ja to kažem, napadne me cela zemlja. Izvinjavam se ali vam se zapravo i ne izvinjavam. Izvinjenje bi bilo priznanje greške koju nisam napravio“, rekao je tada Kapuano.

Ili kada je trenirajući Areco u javnosti izašao audio snimak iz svlačionice gde svoje igrače naziva g...ima.

„Kada ne budem imao taj adrenalin, onda više neću ni biti trener. Ne može razmaženo derište da ismeva čoveka od 50 godina koji rizikuje zdravlje i život za ovaj posao. Ovolika frka se nije digla ni kada je Aleks Ferguson gađao Dejvida Bekama kopačkom u glavu. A imao je pravo“, rekao je tom prilikom Kapuano.

Pogledajte mu Vikipedija stranicu i sve će vam biti jasno. Ima 59 godina i vodio je 23 razlilčita kluba. Neke i u više mandata. Hroničari dešavanja u niželigaškom fudbalu na Čizmi su beležili da je pravio čuda sa mediokritetnim timovima i uvek beležio rezultate bolje od očekivanih. Ekipe su mu igrale brz i agresivan fudbal u sistemu 3-4-2-1 sa visokim presingom što u amaterskim rangovima nije baš normalno. Lako je naterati skupo plaćenog profesionalca da trči kao lud, ali sa amaterima to ne ide tako.

Ipak, prgav krakakter ga je koštao boljeg statusa i veće karijere jer nije umeo nikome i nikada da prećuti. Možda zato nikada nije ni seo na klupu kluba za koji živi. Kapuano je iz Salerna i opsednut je željom da jednog dana vodi Salernitanu.

„Postao sam trener sa 17 godina i od tada uvek imao samo jednu želju. Da treniram Salernitanu! Ako mi jednog dana daju da vodim Granatu, kunem vam se da bih pobeđivao i Murinja i Van Gala i sve ostale jer tu motivaciju koju bih ja imao, ne bi imao nijedan trener na svetu“, pričao je Kapuano 2010. kada je bio blizu klupe Granate ali je klub u poslednjem momentu promenio mišljenje i odlučio da na klupu postavi početnika Stefana Piolija.

Poput Taranta u prethodnih 30 godina, ni popularni Ecjolino nikada nije dogurao više od Serije C. Sada mu ide solidno i mogao bi. Taranto je peti u trećoj ligi ali sa samo dva boda manje od drugoplasiranog. Ima nade. I za Taranto, i za Kapuana, i za deda Karminea. Možda čak i da u skorijoj budućnosti zaigraju u Seriji A. Ili možda u Ligi šampiona s obzirom da su italijanske kladionice u ponudu za naslednika Jirgena Klopa stavile u ponudu i ime Ecija Kapuana. Kvota je 1:1000. Ne govori ni o čemu osim o Kapuanovoj popularnosti u fudbalskoj javnosti na Čizmi.

„Sad ne bih otišao u Liverpul ni da me zove. Deda Karmine mi je ganuo srce, kao i celoj fudbalskoj italiji. Nismo ga ni poznavali ranije, a rasplakao nas je. Verujte mi da su igrači plakali kada su videli njegovu izjavu. Da nije došlo do promene plana, otišao bih kod gradonačelnika i rekao mu da treba da ga bude stid ako ljudima poput Karminea oduzme sreću navijanja za svoj klub. I njega, i sve one koji masakriraju ovaj divni sport i njegove navijače. Od najviših do najnižih nivoa“, rekao je Tarantov živopisni strateg.

Priča je na kraju srećno završena, a grupa Tarantovih navijača se ponudila da uvek neko od njih bude dostupan da vozi dedu Karminea i vraća ga sa utakmica u Brindiziju. A usput mogu mnogo toga da čuju i nauče od časne starine. U periodu kada se poštena Italija stidi svojih klubova i Saveza zbog igranja mečeva Kupa i Superkupa u Saudijskoj Arabiji (gde su nepristojni i fudbalski neobrazovani domaćini zvžidali i na minut ćutanja za Điđija Rivu), deda Karmine je celu zemlju malo podsetio i podučio šta je ona iskonska i prava ljubav prema sportu i fudbalu.