Dijara ima želju: Još šest meseci da slušam Grobare, pa mogu i da završim karijeru

Bez premca najvoljeniji strani igrač u Humskoj Lamin Dijara kaže u razgovoru za Kurir da bi voleo da još šest mesecio igra u Partizanu i da nakon toga ode u fudbalsku penziju.

To vreme bi iskoristio da opet aplicira za srpski pasoš, jer mu je krivo kako su neki košarkaši dobijali u kratkom vremenskom roku, a on nije mogao posle četiri godine provedene u Beogradu.

"Voleo bih da se vratim. Barem šest meseci da odigram u Partizanu, da još malo slušam grobare kako pevaju, pa onda mogu i da završim karijeru. Vidim da su mnogi dobili šansu da se vrate, pa što i mene ne bi pozvali", priča Dijara za Kurir.

U kakvoj si trenutno formi?

"Brate, ja sebe još smatram igračem. Ne razmišljam o penziji, jer stvarno se dobro osećam. Igrao sam za turskog drugoligaša Elazig, dobro, ispali smo zbog mnogo glupih poteza uprave, ali ja sam na 15 utakmica dao osam golova. Lagano. U boljoj ekipi mogu i više".

Kako ti se dopada Sadik i da li bi mogao s njim da se boriš za minutažu?

"Mogao bih. On je mnogo dobar, ali znam sebe. Oni sad kažu 'Diki, ima 36 godina, nije ta brzina', ali, brate, ja mislim da bih opet bio među tri najbolja strelca. Nisam sporiji, ali pusti me u 16 pa da vidiš šta mogu. Al, dobro, razumem moj Partizan uvek mlađe stavlja na teren, moraju od toga da žive, a znam i za pravilo da igra malo stranaca..."

Srpski pasoš još nije stigao?

"Ne znam zašto. Čitam srpske vesti i vidim da su košarkaši dobijali za nekoliko meseci srpski pasoš, a meni nisu dali. A znam srpski jezik, volim Srbiju, volim narod, kad dođem tamo, kao da sam kod kuće, ali oni su Amerikanci, a ja sam Senegalac".

Da li si naučio turski kao što znaš srpski?

"Brate, to je isto čudno. Kad sam naučio srpski kao da više nije ostalo u glavi mesta za drugi jezik, ahahaha. Svi pričaju oko mene turski, ali meni baš slabo ide. Znam francuski, engleski, portugalski, ali mislim da srpski najbolje govorim. Ja mislim na srpskom. Čak i kad govorim na francuskom, kad odem u Senegal, ja prvo smislim u glavi kako bih to rekao na srpskom, pa ga onda prevedem".

Kako ti sad izgleda boravak u srpskom fudbalu?

"Često gledam neke golove i situacije iz Partizana i sad da ti kažem, nije bilo lako. Igra se mnogo čvrsto, tereni nisu najbolji, a pritisak baš veliki".

Da li pamtiš neke "batine" ili situacije iz derbija?

"Brate, pošteno ti kažem. Bilo je tu udaranja i zezanja za vreme utakmice, ali ja sam samo osećao poštovanje protivnika. Takav sam i ja bio prema njima. Isto je bilo i sa Zvezdom kad smo igrali. Ništa ružno nije se desilo".

Koji derbi ti je ostao u sećanju?

"U kupu kad sam dao dva komada. Jedan sam dao, jer mi je Srđa Knežević šutnuo loptu u prazan prostor. I danas kad pričaš s njim o tome, važnije je što je on šutnuo tu loptu nego što sam ja dao gol. On je mnogo lud, volim da se čujem s njim i da se šalim. Bili smo cimeri, veliki pozitivac, ja ga zezam za onaj autogol i crveni karton kad smo dobili Zvezdu sa 2:1. Kažem mu da nam ni on nije mogao ništa, a on se smeje. Zezam se i sa Sašom (Ilić) i Zvonetom (Vukić)", zaključio je Dijara.