Dosije Luka Jović: Samo 20 golova za četiri i po sezone, ključni dani na San Siru i Euro u magli

Srbija na Evropskom prvenstvu, a Luka Jović na ledu. Ne zato što je takva volja selektora Dragana Stojkovića već zato što je popularni Piksi jednostavno prinuđen da bivšeg fudbalera Crvene zvezde drži van tima, pošto Jović nikako da pronađe ritam koji ga je svojevremeno učinio jednim od najtraženijih mladih špiceva Evrope.

Međutim, davno je to bilo, ima već već četiri i po godine otkako je u transferu teškom 60.000.000 evra prešao u Real posle vanserijske sezone 2018/2019 u kojoj je postigao 27 golova za Ajntraht. Od tada, za četiri i po godine – svega 20 golova na klupskom nivou. U poslednja tri meseca u dresu Milana, ni gol ni šut u okvir gola i samo 223 minuta na terenu.

Sve to govori da će naredne nedelje biti ključne u karijeru momka koji u decembru slavi 26. rođendan. Olivije Žiru je suspendovan, a Stefano Pioli na raspolaganju nema drugu, klasičnu „devetku“. Rafael Leao je takođe van stroja pa nema ništa ni od “lažne devetke”. Kako je sam Pioli govorio, opcija je da gurne Nou Okafora napred. On i jeste korisniji bez lopte, ali ne ume da je zadrži kao Jović, a nekad je i to potrebno. No, italijanski mediji spekulišu da će Okafor verovatno u startnih 11, a Jović će na klupu za vikend protiv Fiorentine. Zbog toga što Srbin nikako ne uspeva da se nametne sve je veći broj onih koji zahtevaju od Piolija da u vatru gurne 15-godišnjeg Frančeska Kamardu, najtalentovanije dete koje se pojavilo u Milanovoj školi u poslednjih X godina.

Za napadača su najbitniji golovi, a Luka ih nema. Iako je te 2019. godine pominjan kao potencijalni naslednik asova kakvi su Hari Kejn, Karim Benzema, Robert Levandovski, Luis Suarez, Kristijano Ronaldo ili Kilijan Embape. Niko to više ne čini. Dobrim delom baš i zbog pomenutog Benzeme, koji je u prvoj Jovićevoj sezoni u Madridu počeo da igra fudbal života. A, ni Jović nikoga nije ubedio da bi mogao da popuni Benzemine kopačke, aktuelni trener Kraljevskog kluba Zinedin Zidan brzo je izgubio nadu mada je u to vreme često umeo da “zakrvi“ sa novinarima oko Luke i stalno ih je podsećao da je baš na njegovo insistiranje Jović i došao na„Santjago Bernabeu.

Reflektori kultnog stadiona bili su previše za Luku...

“Uvek je moja krivica, uvek. Najlakše je reći da je trener. Ali, Real je težak, iskusio sam to kao igrač... Ima trenutaka kada moraš da iskoračiš i pokažeš da si za Real. Luka to ima. Mislim da nismo pogrešili kad smo kupili Luku i srećan sam zbog njega. Ali nije isto kad igraš za Real ili za neki drugi klub. Luka ima budućnost i može da, kao i svi drugi, pokaže da je igrač za Real. S tim da će ovde uvek imati veoma jaku konkurenciju. Nije tu trener kriv“, govorio je svojevremeno Zidan.

Međutim, ni on, a ni kasnije Karlo Ančeloti nisu uspevali da iz Jovića izvuku ono čemu su se nadali. Karleto je jednom prilikom nehotice potvrdio i ono što je javna tajna već godinama, da Luka nije baš najvredniji mačak u svetu fudbala.

“Odličan je napadač. Nije baš naročito pokretan, ali je jak u šesnaestercu i nogama i glavom. Ozbiljan je igrač. Ako bude motivisan, uradiće dobre stvari u Fjorentini, siguran sam. Mane? Nekad je pomalo lenj, potreban mu je podsticaj“, opisao je Ančeloti Luku Jovića.

Sad, može to i drugačije da se kaže. Dragoslav Stepanović je recimo bio mnogo precizniji kada je Jović išao na pozajmicu u Ajntraht da povrati nešto od golgeterskog osećaja.

“Žao mi je da je toliko vremena proveo stagnirajući, ali Real zove samo jednom i ne može da se bira. To je toliki klub da čim dođe ponuda i odgovor je automatski pozitivan. U Madridu je napravio toliko grešaka da je to neverovatno. Zaboravio je da se koncentriše na ono što je najvažnije - da trenira, da igra i da poštuje aktuelne zakone usled pandemije... Nadam se da je napravio toliko grešaka da su sve one ostale u Španiji... Zarazio se koronom, napravio je ona čudesa, nije poštovao zakone, nije razmišljao mnogo o fudbalu već je mislima bio usmeren na druge stvari. Mislio je da je samo to važno, a da je dovoljno da on na terenu stoji na mestu gde treba i da će uvek da daje golove. Zaboravio je da ima 23 godine i u tom periodu karijera već sporije raste i polako zastaje. Ovo je poslednji momenat da ponovo počne i da pokaže da li je u mogućnosti da vrati formu u kojoj je nekada imao“, govorio je tada Stepanović za Mozzart Sport.

Međutim, ni u Frankfurtu nije sve bilo isto. Za razliku od već pomenute sezone 2018/2019, kada je uz 17 golova u Bundesligi dao još 10 u Ligi Evrope, drugi mandat u Ajntrahtu završio je sa četiri gola. Opet, za šest meseci i to je jedan više od tri komada koliko je dao za dve i po godine u Madridu. Svi su znali da je došao kraj Jovićevom mandatu u Realu.

Mada su svi barem prisetili da zna fudbala. Ajntraht je bio raspoložen da ga zadrži, ali nije imao para. Spretniji Italijani uspeli su nešto nemoguće – da sa Realom dogovore transfer bez obeštećenja i da pride Madriđani nastave da mu plaćaju 50 odsto plate?! Tamo je Jović postigao 13 golova, mada ni u Firenci nije impresionirao.

Tadašnji trener Ajntrahta Adi Hiter branio je momka koji je baš kod njega igrao najbolji fudbal karijere.

“Lukin trenutni problem je posledica taktike. U Italiji, ako ste napadač, nikada nećete dobiti prostor koji imate u Nemačkoj. U Seriji A, ako ne učestvuješ u igri, onda odaješ utisak suvog proseka. Da se ne šalimo, pričamo o sjajnom napadaču. Luka može da daje golove na svakom nivou i siguran sam da će uskoro to i da dokaže”.

Nažalost nije. Ivica Iliev je to pokušavao da objasni time što Jović nije gladan kao Dušan Vlahović recimo. Đovani Gali, Milanov golman od 1986. do 1990. godine, bio je mnogo strožiji.

“Jović se nimalo ne trudi, ne ulaže nikakav napor na terenu. On misli da je došao ovde sa obeležjem velikog šampiona, ali u Firenci niko ne dobija popust: ili ćeš se dokazati na terenu ili će kritike pljuštati po tebi“.

Sada se na „čizmi“ piše da su Joviću naredne nedelje presudne. Ulazi u poslednjih šest meseci ugovora i mada će sa čistim papirima lakše do kluba svima je jasno da ga oni najveći neće uzimati u obzir. Još gore je to što bi, ako se sada ne predstavi u najboljem svetlu, mogao da i prolećni deo sezone presedi na klupi. Svi već znaju da će Milan u januaru krenuti po napadača. Lilovog Džonatana Dejvida ili Serua Girasija iz Štutgarta.

Desi li se to, Jović će ozbiljno ugroziti i mesto u reprezentacije Srbije za Evropsko prvenstvo. U najboljim fudbalskim godinama. Šteta bi bila, zaista šteta, jer svaki će vam njegov saigrač reći da talentovanijeg napadača nije video za života. Leva, desna, glava, urođeni osećaj za prostor... Jović ima sve. Osim malo sreće. I malo više radnih navika. A, to je nekad i najvažnije.

“Očigledno je da je van kondicije. Sećam ga se iz Ajntrahta, izgledao je kao sa druge planete… Sećam se meča protiv Lacija kada je igrao praktično sam i režirao pobedu 4:1. Tužno je videti igrača koji je ’97 godište da izgleda ovako. Mlad je i dalje, ima potencijal ali ima i samo dva šuta na gol na sedam utakmica?! Mršavo i čudno… Do sada izgleda kao da nije ni došao u Milan”, kaže Frančesko Pjetrela, novinar Gazete delo Sport.