Eho ankete za Zvezdin tim decenije: Borjanova ispovest i Žuletov prvi izbor - Luka Jović

Bili su navijači Crvene zvezde jakim emotivnim lancima vezani za Bobana Bajkovića, bili su svedoci krštenja velikog klupskog projekta u liku i delu Filipa Manojlovića, ali kada je najbolja jedinica poslednje dekade u pitanju kroz anketu MOZZART Sporta dileme nije bilo.

Na rukavicama Milana Borjana umirale su nade velikih klubova tokom Milojevićeve ere, branio je moguće i nemoguće u Salcburgu, čarobnjaštvo je postalo njegov zanat na Zvezdinom golu. I nije samo utakmica u Kopenhagenu u pitanju, nego i ona avgustovska noć kada je njegova ruka iznikla ispod zemlje najvećeg srpskog stadiona i sprečila Šveđanina Grankvista da u zaostavnom vremenu ukrade crveno-belima ono što je po igri pripadalo. Plasman u Ligu Evrope.

MILAN GOLMAN

Sa klupskim uzletom počele su da se nižu i vanserijske partije Milana Borjana, njegov prkos povredi u Kelnu, zatim bravure na Parku Prinčeva i pored šest prmiljenih golova. Kada se tome dodaju dve osvojene titule, negde je i logično što je aktuelni kapiten crveno-belih potukao konkurenciju i dobio više od šest hiljada glasova. Daleko najviše od svih ponuđenih igrača.

O svemu tome pričao je Milan Borjan, kao i njegove kolege iz odbrane, laureati u anketi MOZZART Sporta, Filip Stojković, Miloš Degenek i Milan Rodić.
“Ispašće da sam neskroman, ali negde sam i očekivao da dobijem poverenje navijača u vašoj anketi. U klubu sam već tri sezone tokom kojih smo znali samo i isključivo za uspehe. Dve titule, dve Lige šampiona, proleće u Ligi Evrope. To će da se pamti kada budemo ostarili. Rekao sam već u mnogobrojnim intervjuima da ne bih sebe nikada stavljao u prvi plan, jer smo se trudili da budemo porodica. Ali nesporno je da su navijači prepoznali sve što radim. Ni sam ne znam koliko sam puta branio pod injekcijama, bio na granici izdržljivosti, bila je tu i ona povreda palca. Ubijalo me je to u Kelnu, ali bio sam pod takvim adrenalinskim naponom, kao i cela ekipa, da ne bih primio gol ni sa jednom rukom. Uvek su mi u ušima bile reči Vladana Milojevića. On nam je govorio da ne treba da budemo broj, već da nešto ostavimo iza sebe u Crvenoj zvezdi”, kaže za MOZZART Sport Milan Borjan.

BORJAN: U Radu treći golman, u Radničkom samo šest primljenih golova

Odrastao daleko od rodne grude kapiten Crvene zvezde i državljanin Kanade nije bio poznat široj javnosti pre nego što je zadužio dres kluba sa Marakane leta 2018.godine. Pasionirani ljubitelji fudbala znali su ga iz perioda kada je branio za Rad ili Radnički. Stigao je u sred letnjeg prelaznog roka 2018. godine, najboljeg posla tokom mandata aktuelnog sportskog sektora kluba Crvene zvezde, nije dobio akontancionalnu podršku javnosti. Niko nije znao da momku iz Srpske Krajine i kroz uši ispada karakter Spartanca I prirodni refleks mačke.
“Zna se šta sam sve uradio u Crvenoj zvezdi. U ovom klubu si stalno pred očima javnosti, svaki korak ti se prati. Međutim, malo ljudi zna da sam u Radničkom iz Niša za polusezonu primio samo šest golova. Tada je prvi put došlo do kontakta sa Crvenom zvezdom, želeo je da me Zvezdan Terzić dovode. Možda bi po mene bilo bolje da sam tada došao, a možda i ne bi. Sudbina me je iskušavala tokom cele karijere. Kanada, Argentina, zatim status trećeg golmana u Radu pre skoro deset godina. Spletom okolnosti sam stao na gol protiv Smedereva. Kasnije je Ranko Stojić, sa kojim ima sjajan odnos, imao veliko poverenje u mene. Rastao sam i kao čovek i kao golman”.

IDEALNI TIMOVI ZVEDE I PARTIZANA U POSLEDNJOJ DECENIJI

Ispostaviće se da je za Crvenu zvezdu od presudnog značaja bilo što je Milan Borjan želeo da se dokaže u matici.
“Mi Srbi, odrasili u dijaspori, smo takvi. Prosto, hoćeš da dokažeš koliko vrediš tamo tamo mešu svojima, odakle si. Igrao sam ja Ligu šampiona sa Ludogorecom, branio odlično u Poljskoj, ali ne bi to bilo to bez Zvezde. Nije to obična fraza. Kada branite za ovaj klub ne predstavljate samo sebe, ili ja to tako gledam. Mogu samo da zamislim koliko su srećni ljudi sa kojima sa odrastao podno Dinare kada su videli moje rezultate u Zvezdi. Znam da je za njih Zvezda mnogo više od kluba. Ja kroz svoje igre predstavljam i njih, predstavljam i porodicu, suprugu Snežanu, sina Filipa. I sve one navijače, koji nas podržavaju iz meča u meč. Zbog toga mogu da kažem da sam srećan čovek. Toliki smo narod usrećili. I ja, između ostalog”.

Jednu od soba porodične kuće Borjan krase detalji sa važnih evropskih utakmica proteklih u znaku visokog čuvara mreže.
“Sada kada bih počeo da ređam… Hoćemo o onom Kopenhagenu, ili ipak da se prebacim na Krasnodar. Neko od fotoreportera je uhvatio momenat kada skidam šut glavom njihovom štoperu u sudijskoj nadoknadi. Znate, puna Marakana, a čuje se uzdah olakšanja. Čuje se u tišini. Tada sam shvatio da sam na putu da napravim nešto veliko u životu… Shvatio sam još nešto”.

Nije mu bilo potrebno postaviti dodatno pitanje, sve je samo išlo...
“Ima onaj stih Đoleta Balaševića o tome kako je stekao u vojsci druga do groba. Ja sam to sve stekao u Crvenoj zvezdi. Pre braću nego drugove. Govorim o Vujadinu, Žuletu, Gobeljiću i još nekim momcima. Možda smo na tu bratsku atmosferu napravili sve ono, izgurali i onaj Kopenhagen do penala. A onda sam ja morao da reagujem”, dodao je Milan Borjan.

ŽULETOV GLAS IDE JOVIĆU

Upravo je njegov saborac Filip Stojković dobio najviše glasova na poziciji desnog beka, ispred Marka Gobeljića.
“Malo sam se šalio sa Gobeljićem kada sam video rezultate ankete. Rekao sam mu da su njegove službe “zatajile”. Lepa je stvar što sam, da tako kažem, pobedio. Naša generacija je počela taj evropski uzlet, Zvezdu je vratila tamo gde objektivno pripada. Nizali smo uspehe… Imali onu čarobnu noć u Salcburgu, Ligu šampiona. Očekivano je da u timu decenije bude najviše pripadnika naše generacije”, kaže Filip Stojković.

Da je do Žuleta on bi nešto promenio.
“Možda je bilo pravednije da nas vaši čitaoci poslože u formaciju 4-2-3-1. Nije igrao sa mnom, ali moj prvi izbor u špicu bi bio Luka Jović. Stigao je i do Real Madrida, to nešto govori. Možda nije igrao u pravom trenutku. Da sam ja trener sigurno bih u timu imao Vujadina i Radonju”, našalio se Stojković.

Žestoka borba se vodila za dva mesta u srcu odbrane. Miloš Degenek je dobio najviše poverenja, kao jedan od tvoraca čuda u Salcburgu.
“A šta mogu da kažem, osim hvala MOZZART-u na ideji i ljudima koji su glasili za mene u toj anketi. Crvena zvezda mi je naglavačke promenila život, ta dva minuta u Salcburgu. Ljudi me i danas sreću po gredu i zahvaljuju na tome što sam uradio. Promenili smo život velikog kluba. Moja je sreća što sam bio deo toga. Još više mi je drago što su me ljudi upoznali na pravi način. Ovde sam došao posle godina provedenih u Japanu i Nemačkoj. Nisu me svi poznavali”, rekao je Miloš Degenek.

Mnogo toga počinje I završava sa sa tim Salcburgom.
“Onaj drugi gol je moj, asistent je Krstičić. Šalim se malo, ali godinu dana smo Nena i ja to pričali. Tako smo se dogovorili. Neka tako ostane, kao ono da nas je Ben uveo u Ligu šampiona”, poručuje još jedan momak poreklom iz Knina.

INTERVJU - MILAN RODIĆ: Ukrštanje očiju u Kopenhagenu, paraliza u Pireju... Čovek koji je Zvezdi dao sve

Dominaciju srpskih snaga u poslednjoj liniji “pokvario” je samo Damijan Le Talek, koji je među čitaocima MOZZART Sporta dobio blagu prednost u odnosu na kapitena Vujadina Savića. Na levom beku veliki trag ostavio je Luis Ibanjez, ali je u finišu trke izabran Milan Rodić. Potencijali reprezentativac Srbije nije imao takav statistički učinak kao Lučo, ali je defanzivnom perfekcijom u velikim mečevima kupio poverenje.
“Šta mogu da kažem, osim velika čast. Nije mala stvar biti u timu decenije. Bilo je zaista odličnih igrača na mojoj poziciji. Mogu samo da se zahvalim ljudima koji su glasali za mene. Nadam se da ću jednako biti uspešan I u budućnosti”.

*Naredih dana moći ćete da čitate razgovore sa Darkom Lazovićem, Nenadom Krstičićem, Aleksandrom Kataijem, Ugom Vijeirom i Damijanom Le Talekom...

FOTO: Star Sport, MN Press