Evropski Radnički – svečana premijera ili dugo čekana repriza

Kada je klub sa „Čika Dače“ prošle godine obeležavao stogodišnjicu postojanja, mnogi njegovi navijači su, aludirajući na poznatu scenu iz jednog od popularnih domaćih filmova, u šali konstatovali kako je „prvih sto godina najteže, a da onda sve ide nekako lakše“. Godinu kasnije Radnički je u sezoni za nezaborav, koja će se još dugo prepričavati među poklonicima najvažnije sporedne stvari na svetu u gradu na Lepenici, ispunio višedecenijski san o izlasku u Evropu.

Put do najvećeg uspeha u 101 godinu dugoj istoriji kluba sa „Čika Dače“ nije bio nimalo lak. Valja vratiti film i prisetiti se samog početka sezone, kada je Radnički posle odigranih kola tavorio na začelju tabele sa svega tri boda. Teško da je bilo ko u tim trenucima uopšte i razmišljao o Evropi.

Dolazak Feđe Dudića, perspektivnog stručnjaka koji se proslavio odličnim rezultatima sa Veležom iz Mostara, u potpunosti je promenio kurs kragujevačkog superligaša. Energičan, harizmatičan, elokventan i maksimalno posvećen poslu, Dudić je uspeo da potpuno razbijenu i demoralisanu armiju preko noći pretvori u pobedničku armadu koja je maltene bez zadrške rušila prepreke u nezadrživom jurišu ka gornjoj polovini tabele. Čak i onda kada se činilo da Šumadincima ponestaje snage i da će kola krenuti nizbrdo, dodavali su gas i uspevali da ostanu na pobedničkom koloseku. U sećanju navijača Radničkog još dugo će živeti neverovatni preokreti protiv Čukaričkog i Mladosti iz Lučana u plej-ofu, Bevisov pobedonosni pogodak u foto-finišu utakmice u Surdulici, herojski otpor Partizanu u Humskoj i Crvenoj zvezdi na „Čika Dači“ itd. Plasman u Evropu je kruna ove nestvarne sezone u kojoj su Dudićevi izabranici neprestano pomerali granice mogućeg ispisujući najlepše stranice u 101 godinu dugoj istoriji kluba sa „Čika Dače“.

Zbog toga i ne čudi što je Radnički u poslednjih mesec dana, pa i duže, tema broj jedan u gradu na Lepenici. O Feđi Dudiću i njegovim učenicima priča se svuda: u kafani, prodavnici, na poslu, u školi, u gradskom prevozu... Sam Dudić je postao jedna od najomiljenijih ličnosti u centru Šumadije, toliko da je čak jedna od lokalnih picerija njemu u čast odlučila da jednu vrstu pice nazove Feđa Dudić. Da ne govorimo o gomili klinaca koji u Vidosavljeviću, Bevisu, Gluščeviću, Vižđiju, vide nove fudbalske idole. To je od izuzetnog značaja za negovanje lokal-patriotskog duha, a koji se najbolje manifestuje upravo kroz ljubav prema Radničkom kao jednom od najvećih gradskih simbola.

Kvota da Radnički daje makar dva gola u Humskoj - 2,15

I dok se pristalice Radničkog pripremaju za veliku feštu koja je planirana za subotu uveče na Trgu Radomira Putnika, na društvenim mrežama razvila se interesantna polemika o tome da li je ovo zaista premijerni izlazak Radničkog u Evropu, s obzirom da su Crveni pre više od pola veka predstavljali Jugoslaviju u Srednjeevropskom, odnosno Mitropa kupu. Ovo takmičenje koje je još krajem 20-ih godina prošlog veka pokrenuo Austrijanac Hugo Majsl, otac čuvenog Vundertima na čelu sa „fudbalskim Mocartom“ Matijasom Sindelarom koji je harao fudbalskom Evropom u prvoj polovini tridesetih, predstavljalo je prvo veće klupsko nadmetanje na Starom kontinentu. Pojavom UEFA klupskih takmičenja, Mitropa kup je postepeno počeo da gubi značaj, da bi se početkom 90-IH tiho i neprimetno ugasio. Interesantno je da su mnogobrojni jugoslovenski klubovi osvajali ovo takmičenje, neki od njih, poput Crvene zvezde i Čelika iz Zenice, više puta. Među osvajačima Mitropa kupa našli su se još i Partizan, Vojvodina, Istra iz Bugojna, te Borac iz Banjaluke, koji je ujedno i poslednji pobednik ovog takmičenja.

PREMOTAVANJE: Čovek koji je ispravio sve Hitlerove greške (VIDEO)

Radnički je u Mitropa kupu igrao dva puta. U prvom učešću, u sezoni 1969/70, na startu takmičenja načinili malu senzaciju eliminisavši šampiona Čehoslovačke, Lokomotivu iz Košica. Presudna je bila prva utakmica na „Čika Dači“ u kojoj su Šumadinci trijumfovali 2:0 (dvostruki strelac Živković), dok je u revanšu bilo 1:0 za predstavnika Čehoslovačke, tako da se Radnički zahvaljujući boljem skoru plasirao u narednu rundu. Iz novinskih izveštaja može se saznati da su Crveni u prvoj utakmici u potpunosti nadigrali šampiona Čehoslovačke i da su zaslužili da trijumfuju i ubedljivijim rezultatom, dok su se u revanšu, logično, odlučili za defanzivniji pristup, pri čemu se bravuroznim intervencijama istakao čuvar mreže Radničkog Branko Topalović, koji je činio čuda na golu kragujevačkog tima.

U narednoj rundi Šumadince je čekao dvomeč sa mađarskim Honvedom, koji istina tada nije bio ni približno tako jak kao u doba slavne „lake konjice“ na čelu sa Ferencom Puškašom i Šandrom Kočišom, ali je i dalje predstavljao respektabilan tim u evropskim okvirima. Da će Kragujevčani teško izaći na kraj sa mađarskim predstavnikom videlo se već u prvoj utakmici na „Čika Dači“. Honved je poveo, ali su Kragujevčani golovima Živkovića iz penala i Šorigića u finišu načinili preokret i stekli minimalnu prednost (2:1) pred revanš u Budimpešti, gde su potučeni do nogu. Honved je trijumfovao sa ubedljivih 4:0, iako je Radnički, prema izveštajima reportera, bio u najmanju ruku ravnopravan rival, ali su ga neshvatljive greške u odbrani i olako primljeni golovi koštali ubedljivog poraza.

Detalj sa utakmice protiv Košica (Monografija Radničkog)

Godinu dana kasnije Radnički je ponovo predstavljao Jugoslaviju u Mitropa kupa. Ovoga puta je već u uvodnoj rundi naišao na neprelaznu prepreku u vidu italijanskog Lanerosija iz Vićence. Mada su prvoj utakmici pred svojim navijačima slavili minimalnim rezultatom – 1:0 (strelac Radivojević), Šumadinci su u revanšu primili tri gola (0:3), čime su zaključili drugu i kako će se ispostaviti poslednju evropsku epizodu.

Mada je tokom 70-ih igrao veliki broj revijalnih utakmica sa mnogim evropskim timovima, poput Torina, Norvič Sitija ili Lokomotive iz Moskve, Radnički više nikada nije upisao zvaničan meč u međunarodnim takmičenjima. Prvu ozbiljniju priliku da prekine ovaj višedecenijski post imao je u sezoni 2011/12, kada mu je evropska viza izmakla u poslednjim metrima prvenstvene trke.

Radnički će se posle više od pola veka ponovo naći pod svetlima evropske fudbalske pozornice, a prvi put u takmičenju sa predznakom UEFE. Da li će to biti kvalifikacije za Ligu Evrope ili za Ligu konferencija biće poznato po okončanju utakmica poslednjeg sedmog kola Mozzart Bet Superlige, čime će se otkloniti nedoumice vezane za raspodelu evropskih ulaznica. Jedno je sigurno, a to je da je Radnički plasmanom u Evropu na neki način poremetio ustaljenu hijerarhiju u srpskom fudbalu i istovremeno dao primer ostalim klubovima da se uprkos skromnom budžetu, uz jasnu viziju, dobar skauting i kvalitetnog trenera može ostvariti zapažen plasman.

Ostaje žal što će Radnički svoje evropske utakmice kao domaćin igrati izvan Kragujevca. Možemo samo zamisliti kakva bi fudbalska euforija vladala u prestonici Šumadije kada bi evropske rivale dočekivao na „Čika Dači“, a ne na stadionu u Leskovcu koji se pominje kao maltene izvesna evropska baza Crvenih.

Zajednička fotografija igrača Radničkog i Košica (Monografija Radničkog)

Nadajmo se da će ovaj izlazak Radničkog na međunarodnu scenu pogurati dugo obećavani, a nikad realizovani projekat izgradnje novog „Čika Dače“ o čemu Kragujevčani slušaju već duže od decenije, nekako najviše u vreme predizbornih kampanja. Prestonica Šumadije je odavno zaslužila moderno i funkcionalno fudbalsko zdanje, posebno ako se ima u vidu da je Radnički jedan od najgledanijih klubova u Mozzart Bet Superligi.

Dudić i Radnički nadomak dogovora: Imam želju da ostanem, osećam obavezu prema navijačima

Plasman u Evropu će doprineti i jačanju samog brenda Radničkog, ali i predstavljati jak motiv za samu upravu da organizaciju kluba podigne na jedan viši nivo, naročito kada je reč o marketingu (na primer, Radnički još uvek nema svoj zvanični fan šop). Da ne pričamo o tome da će „evropski“ Radnički biti primamljiv mnogim domaćim i stranim igračima, pa stoga treba očekivati vrlo zanimljiv predstojeći prelazni rok na „Čika Dači“. Naravno, prethodno treba rešiti enigmu vezanu za status Feđe Dudića koji je izrazio želju da ostane, ali je isto naglasio da ima određene uslove ispod kojih nema nameru da ide, a koji su prevashodno vezani za ambicije i ciljeve kluba u narednoj sezoni.

Vreme će pokazati da li je ovaj, mora se priznati, neočekivani uspeh Radničkog, koji je iznenadio kompletnu fudbalsku javnost, samo trenutnog karaktera ili je samo prvi korak ka rezultatskom kontinuitetu i etabliranju Radničkog među vodeće klubove u Srbiji. Klub ima potencijal za tako nešto, samo je pitanje da li će ga iskoristiti na pravi način.

MOZZART BET SUPERLIGA SRBIJE, SEDMO KOLO PLEJ-OFA

Četvrtak

TSC – Napredak 6:0 (2:0)

/Ćirković 6, 78, Stanić 42, 53, Pantović 58, Šoš 80/

Danas

18.30 (2,00) Partizan (4,00) Radnički 1923 (3,35)

19.00 (1,37) Crvena zvezda (5,10) Čukarički (7,75)

19.00 (1,20) Vojvodina (6,75) Mladost (14,00)