Feđa Dudić prvi put posle Kragujevca: Pobedili smo predrasude – Bosanac uspeo u srcu Šumadije

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Beleka)

Hvali se Šćepan Šćekić kako može da priča o ženama 24 sata, a da ne napravi nijednu grešku. Utisak je da je Feđa Dudić u stanju da o fudbalu, a naročito svom Radničkom, govori ceo dan i da mu ne dosadi. Dešavanja u najuspešnijem razdoblju kragujevačkog kluba, baš pod njegovim vođstvom, bude posebne emocije kod trenera koji je osvežio Mozzart Bet Superligu do te mere da se seća svakog detalja.

Ne preterujemo. Zna i ko je izvodio kornere na gostovanju u Pančevu kad je debitovao, ko je uklizao protiv Čukaričkog kad je veleobrtom od 2:3 do 4:3 usmerio tim ka istorijskom plasmanu u Evropu, kako su izgledali razgovori u svlačionici tokom nezaboravnog pohoda Šumadinaca, gde je grešio i zašto je spreman to javno da prizna (to je poseban kvalitet čoveka)... Tokom razgovora na pripremama njegovog sadašnjeg tima, Maribora, u antalijskoj regiji Belek, pred očima 42-godišnjeg Sarajlije promicale su slike iz srca Srbije i načina na koji se sjedinio sa sredinom koja ga je obožavala. I on nju.

Zato su valjda emocije toliko snažne. Zato je bila potrebna neka vrsta otklona, pre svega vremenskog, da se slegnu, da prođe pet i po meseci posle napuštanja stadiona „Čika Dača“ kako bi Dudić u prvom intervju za srpske medije, i to baš Mozzart Sportu, ilustrovao šta je za njega i Radnički predstavljao dvogodišnji rast kluba: od prosečnog do prepoznatljivog.
„Na početku smo moji saradnici i ja, dok se ekipa zagrevala pred meč sa lučanskom Mladosti, brojali koliko je gledalaca na tribinama. Bilo ih je tek oko 150. Subota, posle ručka. Dok smo se vraćali ka svlačionici ugledao sam u hodniku fotografiju od pre petnaestak godina kad se Radnički takmičio u Drugoj ligi, sa Darkom Spalevićem. Na njoj su tribine bile krcate. Nije mi bilo jasno kako je to bilo moguće u nižem rangu, a nije dok je Radnički član elite. Pitao sam se šta bismo morali da uradimo da vratimo publiku na stadion. Onog trenutka kad smo dočekali Novi Pazar u Kupu Srbije pred 14.000 ljudi znao sam da smo uspeli. Tad sam rekao sebi: ’Feđa, napravio si nešto’. Evo, sad se ježim. Od ekipe koja je bila poslednja na tabeli i nije imala zrno optimizma u sebi, sve do onih scena letos, kad smo se rastali posle druge uzastopne eliminacije iz Evrope. Radim na emociju, drugačije ne umem i to ljudi prepoznaju“, ističe Feđa Dudić za naš portal.

Sve vreme Dudić govori u množini, apostrofirajući saradnju, reklo bi se i prijateljstvo sa direktorskim tandemom Slavko Perović – Igor Konatar.
„To je bilo više od saradnje. Obojica su sjajni ljudi, onda i rukovodioci. Meni je to važno. Da verujemo jedni drugima. Kapa dole za sve što smo uradili. Svakom klubu bih poželio da ima sportsku figuru kao što je Slavko, a čelnika poput Igora. Evo vam primer: sećate se ono kad smo od 11 utakmica dobili samo jednu, pozvao me Igor i rekao da želi da izvede mene i članove stručnog štaba na ručak u blizini Kragujevca. Kaže, ima dobra teletina, hoće da nas počasti. Mi dva meseca nikog nismo dobili osim Zvezde. Stid me. Sedimo u restoranu, naručio čovek hranu, ja ne smem u oči da ga pogledam. E, tu me je kupio za čitav život. Kad smo se rastali, rekao sam mojima iz stručnog štaba: 'Ovo nikad više nigde nećemo doživeti'. Radnički je porodica“.

Deluje da si takav odnos izgradio i sa Slavkom Perovićem, jer je delovalo da ste maltene nerazdvojni?
„U jednom trenutku mi smo počeli da razmišljamo isto. Zato je i funkcionisalo dobro, stvari su bile posložene valjano. Naravno da je potrebno da nekad sukobimo stavove, ali u većini slučajeva smo se dopunjavali po pitanju igrača, skautinga, svega vezanog za sportski sektor. Ako imaš mogućnost da potrošiš 50.000 evra, onda moraš da dovedeš jednog dobrog igrača. Ne možeš petoricu od po 10.000, nego smo morali da 'gađamo' tog jednog i da pogodimo. E, tu je Slavko maher“.

Iako će reći da je bilo taktički kvalitetnijih utakmica (videti pod Namerno izdvojeno, op. aut.), javnost će najviše pamtiti 4:1 protiv Crvene zvezde.
„Hajde ovako, ove sezone Zvezda je već izgubila tri utakmice, a u celoj prošloj samo tu od nas. I to na kakav način. Dokle god Zvezda funkcioniše na ovaj način, sa ovolikim budžetom, sa igračima kakve ima i ljudima koji stoje iza nje, nema šanse da je više neko u prvenstvu Srbije dobije tri razlike. U jednom trenutku smo mogli da gubimo sa 0:2, a bogami na kraju smo mogli da damo i peti, pa i šesti gol. Možda nam je taj meč za kasnije napravio probleme, ali ko te pita. Ko ne bi prihvatio takav trijumf nad šampionom, bez obzira na posledice. Daj da pobedim, probleme ću rešavati kasnije. Problem je što su u tom trenutku, od marta do maja, igrači iskočili iz okvira i počeli da misle kako mogu sve sami, zaboravljajući da smo sve napravili timski. Da li je to bilo pod uticajem menadžera, da li su pomislili da su važni, jer su veći klubovi počeli da se za njih raspituju to ne znam, ali znam da je bilo problema“.

DA SMO LETOS IMALI SOKLERA DOVELI BISMO RAJO VALJEKANO NA „ČIKA DAČU“

Sa Slavkom Perovićem (Star sport)

Oličeni su i kroz nedostatak napadačkih opcija letos, jer se posle drugog uzastopnog plasmana u Evropu desilo da Radnički krene sezonu bez klasičnog špica.
„Sebi najviše zameram što nisam izvršio veći pritisak na Slavka, tokom priprema na Zlatiboru, da dovede napadača. Da smo imali, recimo, Estera Soklera, u međuvremenu otkupljenog za 225.000 evra, sigurno bismo izbacili KI Klaksvik, pa i Neman Gordno, doveli bismo Rajo Valjekano u Kragujevac. Realno bismo ispali od Španaca, ali bismo zaradili novac i bili mirni u septembru. Ovako, sebi nisam mogao da oprostim drugu eliminaciju iz Evrope, jer sam ostao sa namerom da prebolim onaj Bar. Plan je bio da tokom leta malo 'pročistimo' svlačionicu, da momke koji su se zasitili pustimo, da dovedemo gladnije i ubeđen sam da bismo tako osveženi bili u četiri prvoplasirane ekipe na tabeli. To što nismo imali napadača je kiks svih nas, najviše mene i Slavka, jer nam je Igor omogućio potpunu slobodu u radu. Da je Sokler bio tu, sigurno bismo rešili dvomeč sa Faranima već kod kuće“.

Kako nije, Radnički je poražen u revanšu i to je bila prelomna tačka da Feđa Dudić posle dve izvanredne sezone, prožete istorijskim dostignućima, u vidu broja osvojenih bodova, plasmana u polufinale Kupa Srbije i dvostrukog izlaska na međunarodnu scenu kaže – kraj.
„Na Farskim Ostrvima, tokom puta od stadiona do hotela, doneo sam najtežu odluku u karijeri. Nisam mogao više. Najpre sam obavestio saradnike, Jasmina Trtovca i Adnana Jahića, sutradan direktore Perovića i Konatara, a oni tokom dugog leta do Beograda pokušavali da me odvrate. Zvao me čak i Vladimir Stojković... Nije vredelo. Po povratku sam okupio igrače u svlačionicu i rekao im da odlazim, bilo je suza i sa njihove i sa moje strane. Onda sam ispred ponoći došao u stan i čuo kako neko peva navijačke pesme ispred zgrade. Crveni đavoli! Bilo je emotivno, čak i sutradan kad su mi navijači slali video poruke u kojima me njihova deca mole da ostanem, ali sam prelomio i svima rekao da ne bih mogao da pronađem dodatnu motivaciju. Poštovao sam unutrašnji osećaj i odluku. Uprkos svemu, napravili smo neraskidivu vezu. Za sva vremena. O tome svedoči i gospodski potez kluba, način na koji me je ispratio“.

ISTINA SA FARSKIH OSTRVA

Star sport

To su bile one scene kad se ceo Radnički sjatio na jednom mestu da pozdravi Feđu Dudića, poštujući njegovu odluku.
„Znamo kako se opraštaju treneri po svetu, poput Aleksa Fergusona, Jirgena Klopa, sutra Pepa Gvardiole... A znamo i kako je u regionu. Evo, pogledajte kakav je oproštaj imao Vladan Milojević. U stvari, da li ga je imao? Veliki Vlada Milojević, koji je napravio da Crvena zvezda bude ovo što je danas. Bez reči, maltene. Uvek sam govorio, kažem i sad vama, da se u mojoj Bosni i Hercegovini Radnički pratio više od Real Madrida, veći medijski prostor je zauzeo. I tu veliko hvala medijima koji su prepoznali emociju i sve što smo uradili. To je bilo poštovanje na obostranom nivou. Pobedili smo predrasude današnjeg vremena, uspeli da jedan Bosanac, druge veroispovesti, bude poštovan u Šumadiji, u srcu Srbije. U nenormalnim okolnostima to je pozitivan primer koji bismo morali da sledimo. Rekao sam sebi u jednom trenutku: 'Ovde mogu živim do kraja života'. Čak smo razmišljali da li da porodicu preselim u Kragujevac, da sam ostao duže. Ljubav prema Radničkom nikad neće nestati“.

Ima detalja koji su ostali nerasvetljeni. Pretpostavljam da si čuo glasine kako je na odluku da napustiš Radnički uticao incident posle utakmice na Farskim Ostrvima. Da li je to tačno i šta se tačno desilo?
„Lepo ste rekli – glasine. Ispričaću kako je bilo. Kad smo se vratili u hotel, sačekala su nas tri-četiri momka, u blago alkoholisanom stanju, počeli su da dobacuju igračima. Vladimir Stojković i ja smo prvi ušli u hotel, a kad sam čuo da se dobacivanja prema igračima nastavljaju, vratio sam se i rekao: 'Pustite momke, nemojte da ih dirate, ja idem'. Zagrlili su me i ponavljali: 'Šefe, ti nećeš nigde, ti si nas od borbe za opstanak doveo do Evrope'. Nikakvog fizičkog napada nije bilo, ne znam kome je u interesu da tako nešto izmisli, jedino ako je neko hteo da stvori lošu sliku o Radničkom. Dakle, zamolio sam ih da ne vređaju igrače. Taj susret nije trajao više od dva minuta. Sutradan sam čitao naslove kako je napadnut trener Radničkog!? Ono što je tačno jeste da su navijači tokom utakmice i po njenom završetku, dok smo još bili na stadionu, malo burnije reagovali prema fudbalerima zbog poraza i, prema njihovoj oceni, manjka zalaganja. Ništa više od toga“.

Kad si odlazio, rekao si da ćeš se vratiti.
„Držim do svojih reči i nikad ne gazim obećanja. Moram da kažem da sam postao bolji trener u Superligi Srbije. Sećate se da sam govorio pohvalno o takmičenju kad niko nije. Pričao sam o uzbudljivom utakmicama u plej-ofu, pogledajte samo rezultate i koliko tu ima golova, preokreta, iznenađujućih ishoda. Tad sam napadan jer sam pričao kako bi Srbija trebalo da ima ligu od 12 klubova, gde bi svako kolo bilo nalik onima iz plej-ofa. Za dve sezone, kad se završi skraćenje, to će se desiti. Ljudi su zaključili da je to potreba. Ne zato što je došao neki Bosanac i pametovao, nego što je tako bolje. Kad srpska liga bude imala 12 klubova biće najjača u regionu“.

POŠTUJTE LIGU, BIĆE NAJJAČA U REGIONU

Feđa Dudić i Božidar Bandović (Star sport)

Samo malo, jača i od Hrvatske, kojoj smo se divili na uzbudljivosti ili Slovenije u kojoj sad radiš, gde je smenjivost na šampionskom tronu normalna pojava?
„Poboljšale su se neke stvari i u Srbiji. Evo, dobili smo neizvesnost. Samo jesenas Zvezda nije dobila čak šest utakmica, Partizan je mogao da ima plus četiri na pauzi, a izgubio je u Loznici, dolazak Domenika Mesine na čelo Sudijske komisije je pravi potez. Još kad se liga smanji, a kvalitet koncentriše... Već od leta imaćemo 100 igrača manje u elitnom rangu, jer ispadaju četiri kluba, sa po 25 fudbalera. Automatski će se kvalitet podići“.

Konkretizuj.
„Moj apel je da ljudi u Srbiji malo više poštuju ligu i malo manje je omalovažavaju. Intenzitet fudbala u Srbiji je porastao i spremni smo da iz takvog okruženja šaljemo igrače u veće klubove. Na primer, pre nekoliko dana Franko Kovačević je iz Celja, o kome s razlogom govorimo pohvalno, prodat Ferencvarošu za 3.000.000 evra, a pre nekoliko godina Miloš Luković iz IMT-a u Strazbur za 5.500.000 evra. Neko spolja ceni tu ligu“.

Iz nje je i Radnički prodao neke igrače u inostranstvo, ali oni stagniraju. Kako vidiš Milana Aleksića i Bogdana Mirčetića posle odlaska u druge sredine, jer je utisak da su kod tebe igrali najbolji fudbal?
„Velika satisfakcija je za sve nas je što je Aleksić prodat za 3.500.000 evra. Kad se pojavio na drugom treningu rekao sam da će biti veliki igrač, ali mu nisam dao da igra dok se nije posvetio i odbrani. Terao sam ga da igra u oba pravca. Naravno da se ljutio. Kad je Slavko Perović pitao ljude iz Sanderlenda zašto su ga doveli, odgovorili su zato što igra u oba pravca. Znate šta je bilo presudno, kad smo protiv Čukaričkog gubili sa 2:3, Beograđani imali šansu da reše meč, Uroš Miladinović je pucao na prazan gol, a pojavio se Aleksić da u sprintu izbije loptu. Posle toga smo izjednačili i preokrenuli. To su Englezi videli. Na pripremama sam rekao Slavku da zatvori klub ako za Aleksića ne uzme bar 2.000.000 evra. Tad nisu verovali, ali su počele da stižu ponude. Svaka čast Radničkom što je odbio prvih nekoliko ponuda, imali su i 1.200.000, a dogurali do 3.500.000. Mada, i Aleksić i Mirčetić su izabrali loše sredine. Aleksić je otišao u Čempionšip, gde si na terenu na svaka tri dana, što je za način njegove igre previše zahtevno. Forsira se duel igra i ne uživa se u kvalitetu. Za njega bi bilo bolje da je otišao u Holandiju, a koliko se sećam imao je ponudu Herenvena. I dalje imam isto mišljenje o njemu, sjajan je igrač, ali stagnira. U Radničkom je bio bolji igrač nego što sad pokazuje. Sigurno sad nije srećan. Otišao je na pozajmicu u Krakoviju, gde ne dobija šansu da igra.

Izabrao je istu ligu i Bogdan Mirčetić?
„Previše je naporno u Poljskoj, igra se u visokom intenzitetu, a on je plemenit igrač. Nadam se da će se izboriti sa problemima. Nije prijatno mene nekad slušati, ali znam da me Mirčetić sad ceni više nego pre pet meseci. Kad sam govorio da je proletos kod pojedinaca proradio ego mislio sam i na njega, ali je najbolji fudbal Bogdan igrao kod mene. Sad kad su u drugim klubovima vide da im nisam bez razloga visio nad glavom, nego sam im bio prijatelj. I danas razmenjujemo poruke, i dalje sam kritičan“.

Da li je Marko Milošević bolji golman sad ili dok je bio u Kragujevcu?
„Sad je samo u gro planu, ali je uvek bio dobar. Statistika pokazuje da je Mare sa sedam „klin šitova“ najbolji golman lige, drugi u tom poretku je Luka Lijeskić, a obojicu sam trenirao. Milošević je pozitivac sa kojim nijedan trener neće imati problem“.

Kako danas vidiš Radnički i da li će posle svih turbulencija i nedaća koje su ga strefile jesenas moći da se poboljša na proleće?
„Siguran sam da će kolega Božidar Bandović biti uspešan. Moji Kragujevčani imaju odličnu poziciju, osmi su na tabeli, samo pet bodova do mesta koje vode u Evropu. Mi smo u prvoj sezoni izašli na međunarodnu scenu iako smo na kraju kalendarske godine bili deseti i bodovni zaostatak je bio veći. Dobar izbor su napravili Slavko i Igor. Videli smo se nedavno, nažalost, na sahrani Mladena Žižovića. Zagrlili i opet osetili sve ono što nas je vezivalo u Kragujevcu“.

VAZURA I LAZOVIĆ SLALI SIGNALE ZA PARTIZAN

Star sport

Tokom boravka u Radničkom dobio si sve klubove Superlige osim jednog.
„Znam, znam... Samo nismo uspeli da savladamo Partizan. Kad sam odlazio, rekao sam da je jedan zadatak ostao nedovršen. Bili smo blizu nekoliko puta, kad su preko puta bili Savo Milošević ili Srđan Blagojević, kad smo do poslednjih minuta bili u igri, mada najviše žalim za poslednjim kolom plej-ofa 2024, kad je na klupi crno-belih sedeo Albert Nađ. Vodili smo sa 2:0, petnaestak minuta pre kraja. Tad je Partizan počeo da ubacuje decu o kojoj se sad priča, sećam se da je na klupi bio Ognjen Ugrešić, da su ušli Milan Roganović i Nemanja Trifunović i baš mali Trifa je dao gol za 2:2. Još pre te utakmice imali smo zagarantovanu Evropu, samo je bilo pitanje da li ćemo u Ligu Evrope ili Ligu konferencije. Zbog tog rezultata završili smo peti na tabeli i ostali bez 450.000 evra. Samo nekoliko meseci ranije nismo imali 150.000 evra da zadržimo Žofrija Činedua. Veliki je ulog bio, samim tim i razočaranje u svlačionici. Počev od mene. Da ste tad ušli u klupski autobus mislili biste da je Radnički ispao iz lige. Do Smedereva niko nije reč progovorio. Tek onda me je kapiten Simović pitao da li sme da pusti muziku, da se proslavi plasman. Naravno... Otkravio sam se tek kad su nas u Kragujevcu dočekali navijači“.

Kad smo već kod Partizana, pominjalo se nekoliko puta, doduše neformalno, da si u krugu kandidata za klupu?
„Bilo je raspitivanja. Evo, sa ove distance mogu to da kažem. Nije bilo konkretne ponude, da me je zvao Rasim Ljajić ili ranije, na primer, Miloš Vazura, ali... Znam da je Vazura pričao sa Igorom Konatarom i da je mišljenje bilo pozitivno. Znate moju i Rasimovu konekciju, iz vremena kad je trebalo da preuzmem Novi Pazar. Letos je do mene došla informacija, preko jednog menadžera, da se Danko Lazović pohvalno izrazio. I to je to. Voleo sam i da odem da gledam uživo neke utakmice, a da me niko ne primeti. Na primer, odemo na krov Tržnog centra 'Stadion' da posmatramo IMT ili Voždovac, a onda se spustimo do Humske, jer je Partizan igrao u noćnom terminu“.

SPREČIO SAM TUŽBU PROTIV ZVEZDE I MRKELE

Sa Vladanom Milojevićem (Star sport)

Deluje da je Feđa Dudić naginjao ka Partizanu za vreme boravka u Srbiji. Možda će to neko povezati i sa relacijama sa Crvenom zvezdom i svime što je pratilo utakmice Radničkog i višestrukog prvaka. Pre, za vreme i posle mečeva. Definitivno je bilo interesantno, povremeno i tenzično, na kraju uz obostrano poštovanje.
„Nastala je glupost posle mog gostovanja u emisiji kod Kaline i Popa. Bilo je to posle derbija 2:2 u kome je Zvezda bila dominantna, trebalo da dobije sa 6:2, 7:2... Tu sam pogrešio što sam uopšte komentarisao derbi, jer sam kasnije shvatio da nije moje da pričam o Zvezdi i Partizanu. Izgleda da o večitima mogu samo oni da pričaju, a da se mišljenje sa strane ne prihvata. Tad sam bio iskren i rekao da Partizanu neće biti dobro, ako ne napravi dobru analizu. Sve posle boda i izjave trenera Duljaja: 'Moji igrači su lavovi i heroji'. Svaka čast, uzeli ste bod, ali ih je zavaralo. Kao što se i desilo na mečevima sa Napretkom i Mladosti. Na to mi Pop reče: 'Ti si Delija'. Ne, nisam, nego govorim realno. U nastavku emisije sledilo je uključenje gledalaca, javio se jedan zvezdaš i rekao: 'Nama nisu potrebne ovakve pobede i ovakve stvari. Mi kao pravi navijači Zvezde to ne želimo'. Na tu konstataciju sam samo rekao: 'Slažem se sa ovim navijačem'. Od te rečenice je sve krenulo. Kao neki linč“.

Ovo zahteva podrobnije obrazloženje.
„Na konferenciji pred prvu sledeću utakmicu Zvezde Milojević spominje kako bi trebalo da poštujem državu u koju sam došao, da znam šta ću da pričam, gde novinar prethodno postavlja pitanje da li ste čuli šta je Dudić prokomentarisao, a znam da je to pitanje bilo konstruisano. Verujte, moje poštovanje prema Milojeviću i Zvezdi je ogromno, to se ne dovodi u pitanje, svaki put kad smo se sreli bilo je uzajamno. E sad, imamo meč u Gornjem Milanovcu, tu je već krenulo skandiranje i na nacionalnoj osnovi i naravno da nemam kao trener šta da zamerim navijaču. Ima pravo da dođe i skandira šta želi. Samo podsećam šta se dešavalo. Bili su tad i topovski udari, koje ne opravdavam, da bi sutradan Mitar Mrkela izašao u javnost i rekao da je Feđa Dudić naručio topovske udare i orkestrirano navijanje protiv Crvene zvezde. U tom trenutku sam rekao ljudima iz Radničkog da na tom polju ne mogu da se borim. Da mi se stavlja meta na čelo, da sutra sa porodicom dođem u Beograd, da meni neko od navijača Zvezde kaže: 'Alo, šta radiš ti?' Tad je klub stao iza mene, svaka mu čast“.

Mada, čekali su crveno-beli novi susret.
„Jesu, i dobili su nas sa 6:0, sve u redu. Evo, kad već pričamo, da stavimo tačku na tu temu zauvek. Stvarno mi je bilo neugodno zbog izjava posle meča u Gornjem Milanovcu. Čak su me advokati savetovali da tužimo Mrkelu i Zvezdu, ubeđivali da će dobiti spor, uzeti pare, da imaju argumente, ali sam sve to stopirao. Nisam dao. Radi kluba. Mog kluba, Radničkog. Hteo sam mir kako bismo se bavili samo fudbalom. Pre utakmice na Marakani sam prišao Mrkeli i Milojeviću, čestitao na plasmanu u Ligu šampiona, opet su doneli bodove srpskom fudbalu, sve je prošlo u najboljem mogućem redu. Čak su i navijači, uz par izuzetaka, bili korektni. Neki gospodin iz Zvezde je sve vreme pratio da mi se nešto slučajno ne desi, stvarno se nisam osetio ugroženo nijednog trenutka. Kad se meč završio opet sam čestitao gospodinu Milojeviću i mislim da smo tad spustili definitivno loptu“, zaključio je Feđa Dudić razgovor za Mozzart Sport.

NAMERNO IZDVOJENO

Poraz koji sam najteže podneo u prvenstvu bio je protiv Čukaričkog na Banovom brdu u prvoj sezoni. Oni umorni i isceđeni posle meča sa Fjorentinom, mi odmorni i puni sebe. Poluvreme – 4:0 za domaćina. Hteo sam u zemlju da propadnem od srama.

Taktički najzrelija utakmica bila je protiv TSC-a sa Žarkom Lazetićem kao rivalom (0:0), a meč najvećeg intenziteta sa Vojvodinom, takođe bez golova, u plej-ofu pred 2024.

Nije mi prijalo da igram protiv Mladosti. Sećam se, vode sa2:0, mi dobijemo sa 3:2. Mislim da niko u skorije vreme ekipu iz Lučana neće okrenuti.

Miloš Ristić je pre mog dolaska imao samo sedam utakmica u Superligi, a postao je jedan od tri najbolja defanzivna vezna u takmičenju.

Slobodan Simović je bio moja desna ruka. Svakom treneru bih poželeo ličnost kao što je on. Čitav život ćemo biti prijatelji. Naši razgovori i danas traju po sat vremena.

Milan Mitrović je najveći profesionalac koga sam dosad trenirao. Toliko je posvećen svom telu i oporavku da broji koliko će listova zelene salate pojesti za ručak. Fascinantno.

Kad se pojavila mogućnost da Vladimir Stojković potpiše za Radnički nisam mogao da verujem da će se desiti. Pitao sam Slavka, koji Stojković, jer je za mene to bilo nezamislivo. Kad mi je predočio da je reč o Vladi, imao sam samo jedan uslov. Rekao sam Slavku Peroviću: „Nađi se s njim uživo i vidi da li se udebljao“. Kad su završili sastanak nazvao me: „Spremniji je nego u najboljim danima“. Ukazali smo jedan drugom veliko poštovanje. Kod mene je radio zamensko trčanje. I tačno je da je učestvovao u intenzivnim treninzima sa igračima, to nije hteo da propusti.

Posle Mornara sam se promenio. Dotle sam svaki poraz proživljavao danima, govorio porodici „idem da spavam“. A onda shvatio da onog trenutka kad napustim kapiju stadiona počinje nova utakmica. I izašli smo u Evropu, opet. Znači, može i tako.

Zvala su me tri kluba iz Srbije posle napuštanja Radničkog, ali mi je bio potreban odmor. Iz istog razloga sam se zahvalio i ljudima iz podgoričke Budućnosti, koji su razumeli situaciju.

Sadio Mane je posle osvajanja Kupa afričkih nacija rekao: Nemojte me pamtiti kao dobrog fudbalera, nego kao dobrog čoveka. Te reči mi odzvanjaju u glavi. Nešto slilčno govorim svojim igračima.

Napomena: Drugi deo intervjua sa Feđom Dudićem, u kome je govorio o radu u Mariboru biće objavljen naredne sedmice pred nastavak prvenstva Slovenije