Firma neće u Niš: Žreb za domaćinstvo ili se već zna kome treba da pripadne pehar

Sećanje na finale Kupa iz 2011. još nije izbledelo. U stvari, toliko je prisutno da bi moglo da ima ogroman uticaj i na finale Kupa 2020. Navijači Vojvodine okupljeni pod zastavom Firma 1989 u današnjem saopštenju objavili naime da neće putovati na utakmicu sa Partizanom ako Fudbalski savez Srbije ne preinači odluku da se igra u Nišu.

Što je, sasvim je jasno, skoro pa nemoguće.

A zašto najvatrenije pristalice Vojvodine neće u Niš? Prema njihovom objašnjenju, baš zato što se sećaju finala iz 2011. Ratko Butorović još na funkciji predsednika Voše, tim sasvim dobar, prilika je bila tu… A onda pri rezultatu 1:1 sumnjiv penal koji je Zvonimir Vukić pretvorio u Partizanovo vođstvo od 2:1, pa poništen naizgled čist gol Danijela Mojsova, kap koja je prelila čašu predstavljao je start Princa Tejga na Branislavu Trajkoviću, tražili su Novosađani jedanaesterac, sudija Slobodan Veselinović je odmahnuo rukom, a trener Lala Zoran Milinković u dogovoru sa Butorovićem povukao ekipu sa terena.

Meč je registrovan zvaničnim rezultatom 3:0 za crno-bele, ali na Karađorđu taj meč još nisu zaboravili. I ne samo zbog dešavanja na terenu.

“Uz, nažalost, još uvek sveže sećanje na 2011. godinu i finale u kojem je naš klub drastično oštećen na terenu, u sećanju navijača Vojvodine i dalje je gotovo celodnevno maltretiranje i tortura kojoj su bili izloženi tog dana, iako je, navodno, u interesu ljudi koji vode srpski fudbal i tada bilo to da se na našim stadionima okuplja što veći broj gledalaca. Ono što svih 8.000 navijača koji su tada podržali Vojvodinu u Beogradu i dalje dobro pamte, navijačka grupa Firma danas podseća sportsku javnost: na meč finala Kupa Srbije krenuli smo u 15.30 časova iz Novog Sada, a na stadion na kojem je igrano finale, u svega 90 kilometara udaljenom Beogradu, ušli smo tek u 20.45 časova, pri čemu tokom čitavog puta nije zabeležen nijedan jedini incident”, podseća se u saopštenju Vošinih navijača.

Kakve to ima veze sa ovim sada finalom, pitate se? Evo Firminog odgovora…

“Ako nam je tada trebalo skoro pet sati da dođemo do Beograda, koliko će nam vremena biti potrebno da dođemo do Niša, Jagodine ili Užica? Da li se, određivanjem nekog od ovih ili gradova iz njihovog okruženja, pokazuje jasna namera da Vojvodina ima što manju podršku svojih navijača u finalu, čime se opet insinuira da je unapred poznato kome treba da pripadne pehar?”, unapred upiru prstom firmaši ističući da nijedan od gradova u južnoj i centralnoj opštini – bili to Niš, Jagodina ili Užice – za njih nije prihvatljivo rešenje.

A šta jeste?

“U trenutnoj situaciji, jedino pošteno rešenje za određivanje mesta odigravanja finala jeste to da se žrebom izvlači domaćinstvo, te da utakmica bude odigrana ili na stadionu ‘Karađorđe’, ili na stadionu Partizana u Beogradu. Svaka drugačija odluka pokazala bi jasnu nameru i opredeljenost da se fudbalskom klubu Vojvodina maksimalno uskrati podrška na finalu, a sam klub dovede u situaciju da bude samo puki akter meča čiji je ishod unapred određen”.

Za kraj još jednom apel Fudbalskom savezu da se domaćinstvo odredi žrebom, međutim, kako je baš FSS i objavio da će da se igra u Nišu čini se da je u ovom slučaju prevagnulo insistiranje Partizana da se ni po koju cenu ne igra u Novom Sadu. Što dalje znači…

“Navijači Vojvodine se definitivno neće izlagati celodnevnom maltretiranju samo zato da bi svojim prisustvom na utakmici nekome dali lažnu sliku o tome kako je finale proteklo u fer i poštenim uslovima”, ističe se u saopštenju navijača Vojvodine.