Fudbal menadžer u stvarnom svetu? Ima u Tuluzu, igra ga čovek oteran iz Liverpula jer je doveo Hendersona

Bila je to poprilično jednostavna računica. Prošlog ponedeljka protiv Noara, Tuluzu je bila potrebna pobeda kako bi se vratio u Ligu 1, dve godine nakon što ju je napustio. Iza kulisa pak vodile su se neke druge, znatno složenije računice na savremenim platformama koje su bile osnova uspeha kluba koji je stradao usled pandemije korona virusa. Tada su Ljubičasti bili na samom dnu Lige 1, sa 13 bodova iz 28 utakmica i samo jednim remijem u poslednjih 18. Klub je pucao po šavovima na svim nivoima, a pandemija korona virusa samo je ubrzala neizbežno i skratila muke svima u klubu.

Usled globalne pošasti Francuski fudbalski savez je u martu 2020. godine prekinuo prvenstvo i Tuluz zajedno sa pretposlednjeplasiranim Amijenom poslao u drugu ligu. Iscrpljen gotovo dvodecenijskim vođenjem kluba, tadašnji vlasnik kluba Olivije Sardan već neko vreme je bio rešen da Tuluz prepusti nekom sa većim entuzijazmom i željom, ali je isto tako uložio žalbu na odluku krovne kuće francuskog fudbala, želeći da novim vlasnicima klub ostavio sa statusom prvoligaša. Osnova za to nije bilo, Tuluz je deset rundi pre kraja od bezbedne zone bio udaljen 14 bodova i očekivano, FSF žalbu je – odbio. Ljubičasti su morali dole.

Sardan svoju odluku nije promenio. Klub je preuzeo početkom veka (2001. godine) kada su na jugu Francuske morali da proglase bankrot, ubrzo ga vratio u Ligu 1, a već 2007. odveo i do istorijske treće runde kvalifikacija za Ligu šampiona, potom do grupne faze Lige Evrope… Nije imao više snage, te je odlučio da svoje čedo ostavi na čuvanje nekom brižnijem. U julu 2020. 85 odsto vlasništva kluba preuzeo je RedBird Kapital Partners, njujorški investicioni fond.

"Klubu je bio potreban preporod, sveža krv, druge metode rada. Ušli smo u operaciju koja nije radila već nekoliko sezona, a posebno te, iz više razloga", rekao je Dominik Aribaže, šef skauting službe u tom trenutku.

Damijen Komoli i Olivije Sadran (Foto: AFP)

Ipak, situacija u Bordou, nekih 250 kilometara zapadno od Tuluza, pozivala je na oprez pristalice Ljubičastih. Dve godine ranije Žirondinci su takođe pali u ruke američkih vlasnika (King Street) koji usled nedostatka novca od televizijskih prava tokom pandemije nisu želeli da finansiraju klub, što je pretilo da se završi finansijskim krahom dok se srećom nije pojavio špansko-luksemburški biznismen Đerar Lopez.

"Ali za razliku od onoga što se dogodilo Bordou, vlasnici Tuluza su znali da fudbalski klub ne treba da bude vođen poput biznisa. Zbog toga su uzde dali u ruke nekome ko poznaje fudbal vrlo dobro", rekao je nedavno Panti Sirije, do prošle godine član uprave, a prethodno dugogodišnji fudbaler Tuluza.

A taj neko ko poznaje fudbal vrlo dobro bio je – Damijen Komoli, postavljen na mesto predsednika kluba. No, baš kao i na vlasnike, navijači su i na Komolijev dolazak gledali sa određenom dozom skepse. Jer radilo se o nesvakidašnjoj pojavi u svetu fudbalu, čoveku koji se prethodno bavio skautingom, bio direktor fudbala, odnosno sportski direktor – kako vam draže – i šef fudbalski operacija. I to ne u bilo kojim klubovima, već redom u Arsenalu, Sent Etjenu, Totenhemu, Liverpulu i Fenerbahčeu. Međutim, izuzev u Arsenalu, gde je bio jedan od skauta kluba u doba Arsena Vengera ("otkrio" Emanuela Ebuea, Koloa Turea i Gaela Klišija) i u kojem je predstavio fudbalskom svetu, ni u jednoj narednoj sredini nije potrajao previše. Pored kratkog roka trajanja, pristalice Tuluza zatekao je u čudu način na koji Komoli donosi odluku o dovođenju pojačanja. Francuski stručnjak živi ono o čemu mnogi zaljubljenici u fudbal maštaju - igra se Fudbal Menadžera u stvarnom svetu, bukvalno. Jedan od pionira upotrebe statističkih podataka u fudbalu, Komoli je odlučio da naprednu statistiku i veštačku inteligenciju implementira u svom novom klubu sa ciljem da ga što pre vrati u Ligu 1.

Kako bi napisao knjigu "Le football est une science (in)exacte" (izašla 2017. godine) iliti u prevodu "Fudbal je (ne)tačna nauka", Gatije Stangret proveo je sate razgovarajući sa Komoljem o njegovom načinju “otkrivanja“ igrača.

"Njegov brat mu je iz SAD poslao knjigu 'Moneyball' Majkla Luisa koja je za njega bila otkrovenje. Nakon nje, počeo je da racionalizuje sport umesto da se oslanja isključivo na subjektivna mišljenja", otkrio je Santgret detalj iz razgovora sa sadašnjim predsednikom Tuluza.

Dalje, pojašnjava Santgret proces Komolijevog skautiranja fudbalera.

"Damijen Komoli je možda na svojim plećima poneo breme vrhovnog vođe u upotrebi statistike, ali ljudi nemaju pojma kakav se posao obavlja iza svega, već znatno bolje pamte neuspehe od uspeha“, pojašnjava francuski novinar, dodajući komkretan primer iz perioda kada je Komoli obavljao ulogu sportskog direktora Sent Etjena.

"Sa kondicionim trenerom Blez Matuidi je značajno ojačao fizički, ali je bio prosečan po pitanju odigranih dodavanja unapred. U dogovoru sa Kristofom Galtijeom, Komoli ga je zamolio da unese više vertikalnosti u svoju igru i transferomiše se u takozvanog "box to box" igrača. Matuidi je savet poslušao, pokušavao i nizao greške, ali se na kraju isplatilo, pa je 2010. dobio i debitantski poziv u reprezentatiju", podseća Santgret.

Od svojih metoda Komoli nije odustajao ni po dolasku u Tuluz, iako su ga prethodno tokom karijere koštale gotovo svakog posla koji je obavljao. Imali su Ljubičasti najveći budžet u Ligi 2 od dolaska novih vlasnika, što doduše i nije bila bogzna kakva količina novca u modernom fudbalu. Svakako nedovoljna za skupocena pojačanja. Stoga se stari lisac okrenuo jeftinim, neproverenim igračima, navijačima Tuluza definitivno nepoznata. Odjednom su put četvrtog najvećeg grada Francuske krenuli fudbaleri iz bugarskog, finskog, slovačkog, japanskog, danskog, belgijskog i australijskog prvenstva, nižih liga SAD, Holandije i Engleske.

"Krenuli smo ni od čega pre dve godine. Nismo znali ništa o novoj upravi niti o njenom načinu rada i regrutovanja igrača", priznao je nedavno Alan Grolije, predsednik udruženja navijača Tuluza. Pristalice kluba nisu mogle, a da se ne zapitaju kuda će ih gomila anonimnih pojačanja odvesti. Kako i ne bi, kad je Komoli prethodnim klubovima iza sebe ostavljao malo toga dobrog. Ili su makar čelnici tih klubova tako mislimi u tom trenutku.

Konkretno u Totenhemu Komoli je razvio sve popularniji "xG" (očekivan broj golova) i na osnovu istog doveo Dimitara Berbatova iz Leverkuzena, a potom pristup proširio na "očekivan broj asistencija" i čak "očekivan broj pasova".

"Skaut obično ide na teren da posmatra igrača, a tek onda se oslanja na statistiku. U Komolijevom slučaju, tek ukoliko statistički model pokaže zadovoljavajuće podatke, on će poslati skauta da na delu to i proveri. Na primer, posebno će se osvrnuti na broj uspešnih dodavanja u protivničkih 30 metara terena kako bi angažovao ofanzivnog vezistu ", pojašnjava Santgret dalje Komolijev metod. Francuskog stručnjaka Totenhem je zapazio još u redovima Arsenala i angažovao ga sa namerom da pokuša da ih ispravnim potezima na tržištu pomakne iz sredine tabele. U prvoj godini njegovog dolaska završili su na petom mestu, isti rezultat ponovili i naredne godine, ali su po svaku cenu želeli da se dokopaju mesta u TOP četiri.

"Tražio sam podatke koji su nas odvajali od vodeće četvorke u tom trenutku. Bili su to procenat uspešnih dodavanja u protivničkoj trećini terena i procenat poseda lopte na polovini rivala. U tim parametrima bili smo zaista dosta daleko od vodeće četvorke. Zbog toga sam hteo igrače sa boljom tehnikom, kreativnije fudbalere. Bio je to jedini način da uhvatimo priključak", govorio je Komoli kasnije u jednom intervjuu.

Klub je stao uz njega i u naredna tri prelazna roka potrošio preko 150.000.000 evra, a rezultata – makar oni nisu došli odmah – nije bilo. Sezonu 2007/08 završio je na 11. poziciji, a kako je i naredna krenula katastrofalno, Komoli je ceh platio otkazom. Istina, pravio je greške, Martina Jola koji je ekipu u dve vezane sezone vodio do petog mesta smenio je i na njegovo mesto doveo Huandea Ramosa koji je potom značajno unazadio ekipu. Međutim, iza sebe je ostavio igrače poput pomenutog Berbatova, Benoe Asu-Ekotoa, Junesa Kabula, Didijea Zokore, Eurelija Gomeša, te supertalentovane, a u tom trenutku malo kome poznate Luku Modrića i Gereta Bejla, koji su sada četvorostruki prvaci Evrope sa najvećim klubom na svetu.

“Bio sam ubeđen da postoje nedostaci na tržištu transfera i da smo koristeći statistiku ranije mogli da vidimo da možemo da dovodimo različite igrače, da pronalazimo talente ranije i ne preplaćujemo igrače bez potrebe“, isticao je pre koju godinu Komoli.

Ali, uprkos svim naporima da greške svede na minimum, u fudbalu ih je nemoguće u potpunosti izbeći. Kupovina Luisa Suareza za 26.500.000 evra bez ikakve sumnje bila je pun pogodak, ali je istu zamaskirao dolazak Endija Kerola za 41.000.000 evra (bio primoran da dovede dvojicu napadača, jer je iste zime ostao bez Fernanda Toresa). Komoli je u Liverpulu potrajao još manje nego u Totenhemu, tek godinu i po dana. Francuz je u tako kratkom periodu ređao grešku za greškom, od Hozea Enrike i Sebastijana Koatesa (obojica plaćeni po 8.000.000 evra), preko Čarlija Adama (8.400.000) i Stjuarta Dauninga (22.800.000), da bi mu glave na kraju došla kupovina – Džordana Hendersona, čoveka čiji ga je broj pretrčanih kilometara i oduzetih lopti u dresu Sanderlenda oduševio.

"Na dan kada su me otpustili rekli su mi:'Napravio si veliku grešku što si doveo Džordana Hendersona.' Pitao sam ih da li su sigurni. 'Da, on je velika greška', rekli su, a ja sam uzvratio:'Okej, ali mislim da grešite.' Šta sam drugo mogao da im kažem? Oni su vlasnici kluba i ukoliko žele da donesu neku odluku oni će je sprovesti u delo", otkrio je Komoli pre dve godine u razgovoru za Atletik.

Francuz je nakon otkaza govorio kako su ga vlasnici i tadašnji trener Keni Dalgliš pritiskali da se fokusira isključivo na mlade engleske igrače, iako ih je upozoravao da bi za isti novac mogli da nađu bolja pojačanja izvan Ostrva. Imao je navodno ideju da iz Valensije dovede Huana Matu, ali je na kraju bio primoran da potpiše – Dauninga. A o Hendersonu, kapitenu Liverpula i osvajaču Lige šampiona i Premijer lige sa Redsima kao promašaju ne treba ni trošiti reči. Štaviše, Komoli je, dok je širio svoju grupu saradnika na Enfildu, između ostalog angažovao i Majkla Edvardsa koji će kasnije poneti zasluge za transfere Virdžila van Dajka, Endija Robertsona, Mohameda Salaha, Sadija Manea…

Ni u Tuluzu rezultati nisu bili instant, mada se kasnije ispostavilo da je samo bilo potrebno malo vremena da se poslože kockice. Prvu sezonu u Ligi 2, uprkos najvećem budžetu, Ljubičasti su završili na trećem mestu, dva boda iza drugoplasiranog Klermona, pa su promociju morali da traže kroz plej-of, u dvomeču sa Nantom. Duel je završen sa po jednom pobedom na obe strane, ali je Tuluz zbog pravila gola u gostima ostao u drugoj ligi.

"Nakon meča smo umrli. Tim je umro, trener je umro, ja sam bio mrtav, ali morali smo da se vratimo u život", govorio je nakon meča Komoli koji je posle revanša optužio glavnog arbitra Benou Bastijena da je njegovoj ekipi ukrao promociju zbog navodno nedosuđenog penala u finišu meča.

Samo četvorica fudbalera koji su se našli u startnoj postavi revanš utakmice sa Nantom počeli su ovu sezonu u Tuluzu. Komoli je smenio trenera, umesto Patrisa Žaranda postavio Filipa Montanijea, neki fudbaleri vratili su se u svoje klubove po zavšetku pozajmica, dok je odlične sezone pojedinih mladih, talentovanih igrača (Amin Adli, Ibrahim Sangare, Kuadio Kone, Žanis Antist) unovčio prodajom u veće fudbalske sredine i tako napravio profit od blizu 30.000.000 evra. Pritom, rezultati nisu trpeli. Naprotiv, Tuluz je tri kola pre kraja osiguran promociju, a večeras bi mogao i lidersku poziciju ukoliko osvoji makar bod protiv Rodeza. Neuspeh protiv Nanta je zaboravljen, izbrisan sezonom koju je Montanijeova četa imala pod kontrolom od početka do kraja (76 bodova dve runde pre kraja, jedino Rems pre četiri godine imao više), postavila rekord po broju golova (80, prethodni postavio Nim sa 75 četiri godine ranije) otkako se prvenstvo igra pod ovim imenom (1993/94) i izjednačila sopstveni po broju pobeda u Ligi 2 (1994/95 i 1996/97, ali posle 42 meča), mada će ga u poslednje tri utakmice izvesno oboriti.

A, oni anonimusi ove godine su usled pomenutih odlazaka dobili još više prostora da pokažu tačnost Komolijevih metoda, maksimalno ga iskoristili i tako privukli ogromnu pažnju ambicioznijih klubova u Francuskoj i šire. Pre svih Branko van den Bomen, fudbaler kojeg je Komoli za svega 350.000 evra doveo iz holandskog drugoligaša De Grafšapa. Momak zanimljivog imena (dobio ga po krilnom fudbaleru čijim je golom reprezentacije Brazila 1994, godinu dana pre njegovog rođenja eliminisala Holandiju sa Svetskog prvenstva), inače polaznik Ajaksove akademije i centralni vezni po vokaciji, postigao je ove sezone 12 golova i namestio 21 (!?) čime je izjednačio rekord Lionela Mesija i Tomasa Milera po broju asistencija u jednoj sezoni Lige petice ili pak njenom drugorazrednom takmičenju. Van den Bomen, čiji prekidi i duge lopte ponekad neodoljivo podsećaju na De Brujneove sada vredi 4.500.000 evra i mogao bi da bude zlatna koka Tuluza.

Velike zasluge za ubedljivu promociju Ljubičastih ima i Ris Hili, najbolji strelac prvenstva sa 20 pogodaka, koji je pre dve godine stigao iz trećeligaša MK Donsa za 500.000 evra. Sada vredi četiri puta više. Zapaženu sezonu sa 11 golova imao je i Rafael Ratao, brazilski krilni napadač pristigao iz Slovana iz Bratislave i Ado Onaivu, japanski špic i potpisnik devet golova plaćen Jokohami 700.000 evra.

Pred Komolijem je sada novi izazov, da Tuluz održi u Ligi 1. I biće mu pakleno teško, jer naredne sezone iz elite će ispasti četiri tima, pošto je Fudbalski savez Francuske odlučio da skrati prvenstvo na 18 klubova.

"Svi će se naoružati pred početak kako bi prebrodili ovu tranziciju. Pojačanja će odmah morati da daju rezultat. Uzmimo primer Van den Bomena, njegova sezona je bila tri puta bolja od prethodne. Ako novajlijama bude potrebno godinu dana da dođu do potrebnog nivoa, može biti kasno. Da ne zaboravim da se pored dolazaka treba baviti i odlascima. Jer, biće teško zamisliti da Van den Bomen ili Hili, dvojica ključnih igrača iz ove sezone, neće biti tražen od strane ambicioznijih timova", napominje Aribaže, nekadašnji šef skauting službe, a još jedan bivši član uprave i pre toga fudbaler tima, gorepomenuti Sirije, dodaje:

"Moraćemo da prihvatimo da nećemo toliko imati loptu u posedu više. Naravno, neće Tuluz patiti konstantno, ali već znamo da će biti sedam ili osam timova protiv kojih će biti teško nametnuti svoju igru."

Jasno je svima, Montanijeu će biti potreban kvalitetniji, provereniji igrački kadar, ali to ne znači da će Komoli odustati od svoje prakse izvlačenja anonimusa.

"Kada smo doveli Deslera, zvali su me ljudi iz Norveške ili Danske i pitali me zašto smo doveli baš njega. Ima mnogo igrača koji su bolji od njega, neće vam doneti ništa, govorili su. Danas, on je najbolji desni bek u Ligi 2", hvalisavo će Komoli.

Prvi čovek američkog investicionog fonda Džeri Kardinal uverava da će para za pojačanja biti.

"Možete biti sigurni da ćemo investirati dovoljno novca kako bismo postigli svoje ciljeve", naglasio je Kardinal.

Ne znamo za vas, ali mi posle svega ovoga jedva čekamo da ispratimo prelazni rok Tuluza (naravno, uz naš redovan blog "Transferi uživo"). Biće tu svakakvih imena.

Filip Montanije i Damijen Komoli (Foto: AFP)