GRUPA A: Loši momci evropskog fudbala na jednom mestu

Bukmejkeri nemaju dilemu – Grupa A donosi dva najveća favorita za osvajanje Lige šampiona. Pomalo paradoksalno, jer timovi iz iste zbirno nemaju ni jednu jedinu titulu prvaka Starog kontinenta. Ali su joj iz godine u godinu, obasuti petro-dolarima sa Bliskog istoka, sve bliži i bliži. Toliko da su u poslednje dve godine iz prvih redova gledali kako neko drugi umesto njih podiže ono o čemu već više od decenije maštaju i zbog čega ulažu bez ustezanja.

Radi se, naravno, o Pari Sen Žermenu i Mančester Sitiju, poznanicima iz prošlogodišnjeg polufinala, koji će uz Lajpcig i Klub Briž činiti najkvalitetniju, ali ne nužno i najuzbudljiviju, grupu ovogodišnje Lige šampiona. Koliko će i da li će neizvesnosti doneti zavisiće od mnogo faktora, a najveći među njima, utisak je, biće tim u vlasništvu Red Bula, koji uprkos kritikama protivničkih navijača kako gazi tradiciju nemačkog fudbala u Evropi malo ko vidi kao “Loše momke”. Ili makar ni izbliza loše kao rivale iz prvog i drugog šešira.

MANČESTER SITI

Prve sezone platio je ceh istrošene ekipe koja ga je dočekala po odlasku Manuela Pelegrinija. U naredne četiri, Pep Gvardiola je obogatio vitrine Etihada sa tri titule Premijer lige. Međutim, Španac nije doveden zbog toga i šeik Mansur odavno mu ne meri uspehe po tome koliku će bodovnu distancu na tabeli napraviti u odnosu na rivale sa Ostrva.

Ono po šta je prevashodno došao dodirnuo je tek prošle godine, na kraju pete godine boravka u plavom delu Mančestera. I to dok je sa srebrnom medaljom oko vrata prolazio pokraj trofeja, kako bi ispratio Čelsijevo podizanje istog i odao mu prizanje za najbolji tim u Evropi.

Sa maherom za ligaški sistem takmičenja na klupi, Siti ne bi trebalo da ima problema u grupnoj fazi. Uostalom, Gvardiola nijednom u trenerskoj karijeri nije ispao u grupnoj fazi takmičenja, što imajući u vidu timove koje je vodio zapravo i nije neki podvig. Sa Sitijem je bez problema prošao u narednu fazu u svakoj od pet sezona, mada valja istaći da prvi put ima istinski zahtevnu grupu. U prvoj godini na Etihadu rivali u grupnoj fazi bili su mu Barselona, Menhengladbah i Seltik, potom Napoli, Šahtjor i Fajenord, zatim Lion, Hofenhajm i još jednom Šahtjor. Pre dve sezone Atalanta, Dinamo Zagreb i pogađajte, ponovo Šahtjor i prethodne Porto, Marselj i Olimpijakos.

Kako bilo, izazvan Pepovim “overtinkingom”, Sitijev problem se javlja tek u nokaut fazi, iz godine u godinu u sve kasnijim, daljim fazama takmičenja, da bi prethodne sezone ta anomajila došla na poslednjem koraku. U taboru šampiona Engleske se nadaju da je Pep konačno izvukao pouku, te da u utakmici sezone, ako do nje dođe, neće najboljeg strelca (Ilkaj Gundogan) povući na sredinu terena i tako iz tima izbaciti čoveka koji je držao ključeve veznog reda tokom čitave sezone (Fernandinjo, Rodri).

Foto: Reuters

Ono što se takođe teško da naslutiti – poput toga kada će Pep početi da izmišlja toplu vodu - jeste ko će ove sezone biti prvi strelac ekipe. Neko iz špica napada svakako neće, jer istinskog, prirodnog u timu - nema. Ili ga makar Gvardiola ne vidi. Zbog povreda sve odsutnijem Serhiju Agueru se zahvalio još krajem jula, Gabrijela Žezusa nikada ozbiljnije nije ni razmatrao kao najisturenijeg već na krilu, pa je poziciju u špicu napada poverio Feranu Toresu, koji se još u finišu prošle sezone privikavao na novu ulogu u timu i od Kuna upijao savete. Međutim, nedostatak pravog “nemilosrdnog ubice” pred protivničkim golom mogao bi da bude ključni razlog još jedne Sitijeve sušne sezone u Evropi. Trebalo je to da bude Hari Kejn - Totenhem ga je “vezao”. Nudio se Kristijano Ronaldo – Siti je odbio da plati i cent obeštećenja Juventusu i na kraju bio primoran da gleda kako Portugalac u komšiluku postiže dva gola na povratničkom debiju u Mančester Junajted.

Na kraju je stigao “samo” Džek Griliš, čovek koji bi večeras protiv Lajpciga mogao da upiše prve minute na evrosceni u karijeri, i to za rekordnih 117.500.000 evra, da ponudi opciju više u ionako prebogatom veznom redu. Odatle uostalom i preti najveća opasnost, jer nikada ne znate ko bi od Sitijevih mađioničara mogao da vam dođe glave. Primera radi, Bernardo Silva, koji je do pre manje od mesec dana bio praktično precrtan, rešio je utakmicu sa Lesterom za vikend, dok je Rijad Marez, jedan od najboljih igrača iz prošle sezone, prethodne dve utakmice počeo sa klupe.

Nšta kod Gvardiole nije sigurno, pa tako ni startnih 11. Prošle godine mu je kvalitet rivala u grupnoj fazi dozvolio da rotira u Ligi šampiona, a na startu ove sezone uočljive su određene promene u timu. Emerik Laport je istisnuo Džona Stonsa iz startne postave (i jedan i drugi su propustili poslednji trening zbog čega će Nejtan Ake najverovatnije igrati protiv Lajpciga), Griliš isto učinio Rahimu Sterlingu, Žezus počeo tri od četiri meča u Premijer ligi, međutim, sve bi moglo da se promeni od večeras, pošto su se Kevin de Brujne i Fil Foden oporavili od povreda.

PARI SEN ŽERMEN

Svetla su upaljena, pozornica je spremna, Pariz čeka trofej Lige šampiona. Vala i da ga s pravom zahteva. Ako prethodnih godina nije mogao, posle dešavanja na letnjoj pijaci i te kako može. Istina, Siti je za nekih pedesetak miliona i dalje vredniji tim prema proceni Transfermarkta, međutim, Pari Sen Žermen je u prethodna dva i po meseca nakrcao tim šampionskim genom preko potrebnim da ga odvede do samog kraja.

Pre dve godine Parižani su zastali na poslednjem koraku, prošle ih je u polufinalu doslovno preslišao Mančester Siti. Sada je pak svlačionica na Parku Prinčeva neuporedivo bogatija u odnosu na period od pre nešto manje od pola godine i dvomeča sa rivalom iz Engleske.

Dovoljno je konstatovati da je došao Lionel Mesi. No, njegov dolazak bio je samo šlag na tortu koja Nasera Al-Kelaifija nije “izašla” mnogo na fudbalskoj pijaci. Svega 60.000.000 evra, za koliko je stigao Ašraf Hakimi i najavio seriju besplatnih potpisa. Đanluiđi Donaruma, Serhio Ramos, Žoržinjo Vajnaldum i na kraju Mesi, svi zbirno dovedeni za nula evra, da prošire klupu pariskog tima – odnosno na nju pošalje dosadašnje startere - kao da do sada nije imao novca da to učini.

Donaruma da pruži zdravu konkurenciju Kejloru Navasu i ko zna, možda će već ove godine postati prva opcija na golu, Ramos će preuzeti ulogu komandanta od Markinjosa, Vajnaldum će uneti dodatan kiseonik u pluća veznog reda, Hakimi i Nuno Gomeš će doprineti supersoničnim prodorima po boku kad već Alesandro Florenci i Huan Bernat to nisu mogli, i za kraj ono najbitnije – Mesi, da otključa rivale koje Nejmar i Kilijan Mbape nisu u mogućnosti.

Foto: Reuters

Da! Mbape. Čist dokaz moći Al-Kelaifija. Slao je Real dve ponude za francuskog napadača, prvu od 175.000.000 evra, potom i onu od celih 200.000.000, na koju vlasnik Pari Sen Žermena navodno nije ni odgovorio, čisto kako bi pokazao da mu nije do novca. Želi trofej Lige šampiona i želi da do njega dođe sa najmoćnijim mogućim timom.

Takav je na raspolaganje čini se i ostavio Maurisiju Poketinu. Ali mu je istovremeno stavio i ogroman pritisak na leđa, posebno jer je prošle godine uspeo da izgubi i titulu u Ligi 1 od Lila (ne samo svojom krivicom, preuzeo tim na polusezoni), iako se ponekad čini da bi i prosečan ljubitelj fudbala sa takvim timom mogao da pokori Francusku. Posle ovakvog prelaznog roka, verovatno najboljeg u istoriji fudbala, čak i Ligu šampiona.

Na argentinskom stručnjaku je sada da od svlačionice prepune superzvezda načini skladnu celinu, što vrlo lako može da krene po zlu. Kao najsvežiji primer mogla bi da posluže dešavanja iz tabora francuske reprezentacije sa Evropskog prvenstva. Jedna loša utakmica bila je dovoljna da zapali vatru u svlačionici, a jedan od onih koji je izazvao plamen bio je upravo Mbape. Pride navodno letos nije bio oduševljen Mesijevim dolaskom, pa je želeo da već u avgustu ostvari dečački san, do kraja prelaznog roka bio je zagovornik transfera u Real, međutim, Al-Kelaifi se usprotivio. Svakako ne bi bilo nikakvo čudo da upravo Mbape inicira rušenje zidina Parka Prinčeva, a potom bez obeštećenja “zapali” put Madrida.

Parižanima usled silne euforije takav scenario nije ni na kraj pameti…

LAJPCIG

Podignut na limenkama energetskog pića, Lajpcig je najnoviji član grupe “Loših momaka” evropskog fudbala. Doduše, još nedovoljno moćan kao Pari Sen Žermen i Mančester Siti da starosedeocima očupa perje. Zapravo, bio je dovoljno hrabar da još od ulaska u Bundesligu, a ima tome pet godina, indirektno preti jednom od istinskih velikana evropskog fudbala. Onom u Nemačkoj – Bajernu.

Iz sezone u sezonu je poslovao tako što je dobro rasprostranjenom mrežom skauta talente iz širom sveta podizao u bratskim klubovima, Salcburgu i Njujork Red Bulsima, i potom ih samo dorađivao u Saksoniji. I sve više i više se približavao Bajernu, toliko da je do pred završna dva meseca prošle sezone ozbiljno pripretio da mu preuzme tron.

Samo da bi mu na prelazu između dve sezone prepustio – sve. Srce, mozak, stub na kome je počivala odbrana. Krenulo je upravo iz poslednje linije sa Dajom Upamekanom, a nastavilo se sa po mnogima najperspektivnijim trenerom na svetu Julijanom Nagelsmanom, koji je nedugo zatim sa sobom povukao i svog miljenika i kapitena Lajpciga Marsela Zabicera. Zbirno za oko 80.000.000 evra. Toliko je Bavarce koštalo da u trenutku najozbiljnijeg kandidata za titulu vrate dve-tri godine unazad. Pride ga je i Liverpul dodatno pogurao natrag iščupavši mu i drugu komoru iz srca odbrane – Ibrahimu Konatea.

Na Džesiju Maršu, Nagelsmanovom nasledniku, sada je da stvari vrati na staro. Međutim, jasno je da će mu biti potrebno vreme da to učini. I neće mu biti lako, jer osim što je ostao bez ključnih igrača svog prethodnika, odlučio se i za promenu formacije, pa ono što je kod Nagelsmana najčešće bilo 3-4-2-1, kod doskorašnjeg trenera Salcburga pretvorilo se u 4-2-3-1, na šta će ekipa što pre morati da se navikne. Do sada definitivno nije, Marš i dalje rotira, filtrira kandidate za startnih 11, a koliko taj proces tranzicije može da bude težak govore i rezultati sa starta sezone. U uvodna četiri kola Lajpcig je pretrpeo tri poraza, od Majnca i Volfzburga minimalan, da bi mu za vikend Bajern pokazao koliko je zapravo daleko od prošlogodišjnjeg nivoa kada je iz grupe sa Pari Sen Žermenom, Mančester Junajtedom i Bašakšehirom u nokaut fazu otišao sa druge pozicije.

O tome koliko je distanciran u odnosu na nivo iz pretprošle godine kada je u polufinalu oružje položio upravo pred Pari Sen Žermenom da i ne pričamo. A pariski i mančesterski tim su definitivno timovi sposobni da doguraju do zavšrnice takmičenja. Lajpcig čini se nije, što je uostalom priznao i Marš nakon debakla od Bajerna, znajući šta mu se sprema u prvom kolu Lige šampiona (Mančester Siti, Etihad 21.00).

"Možda nismo spremni za tako velike izazove. Ali bez obzira na to, moramo a ostanemo jaki i verujemo u proces", reči su Džesija Marša. A ko bolje od američkog stručnjaka zna domete njegovog tima u ovom trenutku. Stoga je realnije da Lajpcig overi treće mesto i na proleće napadne trofej Lige Evrope. Do tada će se valjda uigrati.

KLUB BRIŽ

Devet puta je učestvovao u grupnoj fazi Lige šampiona, u poslednjih pet godina čak četiri puta, a iz iste nije izašao nijednom. Onog trenutka kada su ga na žrebu u Istanbulu Mikel Esijen i Branislav Ivanović smestili u Grupu A, bilo je jasno – negativni niz aktuelnog prvaka Belgije će se nastaviti.

Nakon što je osvojio titulu sa Genkom 2019. godine, Filip Klemon se vratio u Briž – prethodno deceniju igrao za crno-plave, a potom nekoliko godina radio u stručnom štabu – i sa svojim novim-starim klubom osvojio dve titule prvaka Belgije.

Ekipa mu se u prethodne dve sezone nije previše menjala. Makar ne njena okosnica. Najboljeg strelca iz prošle sezone i ujedno najveću zvezdu tima Nou Langa klub iz Briža je uspeo da sačuva od evropskih udvarača, srce tima Hans Vanaken je prisutan u crno-plavom i sedmu uzastopnu sezonu, sve veću ulogu dobija i talentovani Čarls de Ketelere, tu je i dugogodišnji kapiten Rud Vormer, pa i “sledeća velika stvar” nekog od ranijih izdanja Football manager-a Eder Balanta.

Letos nije bilo značajnijih odlazaka, od standardnih prvotimaca ekipu je napustio 20-godišnji Odilon Kusunu, te ofanzivci Emanuel Denis i David Okereke, koji su međusobno delili minutažu.

Umesto Kusunua stigao je Nicin Stenli Nsoki, dok su ofanzivnu liniju zaoštrili premijerligaši Hoze Izkjerdo i povratnik iz Aston Vile Vesli. Sve u svemu dosta zanimljiv i svakako respektabilan sastav, kvalitetan da se porve sa na primer timovima iz Grupe G (Sevilja, Salcburg, Lil, Volfzburg) ili C (Dortmund, Ajaks, Sporting, Bešiktaš). U ovoj u kojoj se nalazi ipak nema šta da traži. Pojedine računice daju joj četiri odsto šanse za prolaz u narednu rundu. Osmelićemo se da kažemo da nisu ni tolike.

GRUPA H

21.00: (1,25) Čelsi (6,75) Zenit (13,0)

21.00: (6,25) Malme (3,80) Juventus (1,65)

Sreda

GRUPA A

21.00: (1,35) Mančester Siti (5,50) RB Lajpcig (9,50)

21.00: (11,0) Klub Briž (6,75) PSŽ (1,27)

GRUPA B

21.00: (1,62) Atletiko Madrid (3,70) Porto (7,25)

21.00: (1,47) Liverpul (4,60) Milan (7,75)

GRUPA C

18.45: (5,60) Bešiktaš (4,10) Dortmund (1,65)

21.00: (3,05) Sporting (3,35) Ajaks (2,50)

GRUPA D

18.45: (4,40) Šerif (3,50) Šahtjor (1,95)

21.00: (2,65) Inter (3,40) Real Madrid (2,80)

*** kvote su podložne promenama