Idealnih 11 Zvonka Živkovića: Bobek, Vladica i Moca moraju pre Saleta

Samo ove brojke dovoljne su da danas ima status klupske legende. Pa ipak, ta ’etiketa’ vrlo se retko koristi u javnosti. Živković je svojevremeno u opširnom intervjuu za Crno-belu Nostalgiju taj specifikum objasnio na sledeći način:
„To je duga, sportska priča, koja ne može da se ispriča u dve-tri rečenice. Igrači Crvene zvezde su postajali reprezentativci posle tri dobro odigrane utakmice ili čak i po samom dolasku u Zvezdu. Njihov klub imao je drugačiju politiku. Oni su i od prosečnih igrača pravili neke svoje legende. Kod nas u klubu to nije bio slučaj. Ja da sam bio u Crvenoj zvezdi, siguran sam da bih bio lider. Shvatio sam to već posle nekoliko godina, ali za mene je već bilo kasno. Partizan to nije želeo. Oni nisu napravili lidera ili legendu ni od Bobeka, ni od Milutinovića, ni od Galića. To je bila razlika između Zvezde i Partizana. Možete da zamislite kakav sam fudbal morao da pružim i koliko dobro da igram, u jednoj slabijoj generaciji Partizana u odnosu na Zvezdu, da bih postao reprezentativac i da bih išao na Svetsko prvenstvo“...

Da je bio materijal i za velike evropske stvari potvrdio je transfer u Benfiku 1986. godine. Nažalost, nije se najbolje snašao. Samo osam utakmica za godinu dana. Usledio je prelazak u Fortunu iz Diseldorfa, pa u francuski Dožon, gde se napokon skrasio i 1991. završio karijeru.

Kao trener vodio je Teleoptik i u nekoliko navrata mlađe reprezentativne kategorije. Pravu šansu u Humskoj nije dobio.  

„Sastavljajući idealne ekipe Partizana i Crvene zvezde gledao sam da imaju glavu i rep, kakav-takav balans. Da bude neke logike u svemu, jer nezahvalno je porediti fudbalere iz različitih vremena“. 

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

„Kada je Partizan u pitanju žao mi je što nisam pronašao mesta za Dragana Mancea. Bio je veliki igrač. Svi znamo kako je njegova karijera prekinuta. Pored igrački kvaliteta pravi drug, prijatelj... Sašu Ilića nisam stavio - najviše utakmica, tolike godine u klubu, da ne trošim reči na njega, svi znaju... Kod mene su prednost ipak dobili Vladica Kovačević, Bobek i Moca“.

„Tu je i Savo mogao da se nađe, pa Marko Valok... Mnogo je velikana koje bih mogao da pomenem“. 

Oko trenera, kako je kazao, dileme nije bilo.
„Ante Mladinić! Pravi stručnjak, od njega je zaista puno mnogo da se nauči i mislim da sam iskoristio tu priliku. Neki su bili duže, ali nisu ostavili tako jak utisak i imali toliko uspeha“.

Zvonko Živković, za razliku od nekih prethodnika u anketi, veoma dobro poznaje i Zvezdine vedete.

„Kako da ne, puno sam utakmica odgledao gledao kao klinac, i mogu da kažem da bi u idealnih 11 mogli još Kule Aćimović, Karasi, Robert Prosinečki... Pančev je bio strašan strelac. Ne sećam se Bore Kostića, kažu da je bio strašan takođe, pa Pera Krivokuća kao bek. Mogla bi po dva-tri tima s obe strane da se sastave“.

„Na primer, ove mlađe, poput Vidića, Peđe Mijatović ili Dekija Stankovića nisam razmatrao, pošto su oni po meni veće legende nekih drugih klubova u inostanstvu, nego Partizana i Zvezde“.