Iluzija jednog prelaznog roka

Ni Barselona sa Dijegom Maradonom i Berndom Šusterom, ni onaj Milan sa trojicom Holanđana, i opet Barselona sa pravim Ronaldom, Figom i Stoičkovom, pa ni PSŽ sa Nejmarom i Kavanijem. Niko nikada nije deklasirao i osramotio Crvenu zvezdu u evropskoj istoriji kao ovaj Bajern sa Levandovskim i Kutinjom. Po tom parametru prethodna noć na “Marakani“ je bila unikatna, ali se tako prosto može objasniti kroz sportske poštapalice. Tamo negde u smiraj 2012. godine legendarni Svetislav Kari Pešić, ovenčan titulom košarkaškog šampiona sveta, govorio je da najbolji tim ne čini 12 najboljih igrača, nego isto toliko pojedinaca koji mogu da deluju kao najbolja ekipa. Prosuo je Kari demagogiju, prihvatljivu zbog pirotskog akcenta, ali ta rečenica trebalo bi da stoji u kancelarijama odgovornih sa “Marakane“ kako bi im nuspojave, izazvane teškim porazom od Bajerna, stalno bile pred očima.

Jer nije ona šestica u mreži najboljeg pojedinca u redovima domaćina Milana Borjana podatak koji je najviše zaboleo zvezdaše. Videla se ta ravnodušnost i ranije, neka crta većinskog dela tima koji su obukli crveno-beli dres i došli da odrade posao bez ikakvih emocija. A mečeve u Ligi šampiona posmatraju kao laku zabavu u nemačkoj ili švajcarskoj provinciji, posle teškog petodnevnog rada na proizvodnoj traci u nekakvom Manhajmu. A to je neoprostiv greh u klubu kao što je Crvena zvezda.

ZA OBEŠTEĆENJA 6.450.000 EVRA I POKUŠAJ DA SE NAPRAVI ŠAHTJOR ZA SIROMAŠNE

Ne postoji jasniji primer nego u situaciji koja je prethodila Bajernovom poništenom pogotku, kada je Crvena zvezda još rezultatski bila živa. Deset od 11 igrača u crveno-belim dresovima je gledalo u zemlju, samo je Milan Borjan tražio od Kujpersa da pogleda VAR. I bio je u pravu. I opet se vraćamo na onu tezu s početka teksta o izanđalim frazama, ali ova Crvena zvezda nije tim. I imaće samo još jednu šansu da postane, u Pireju. Potvrdio je to i Milan Borjan, kao i trener Vladan Milojević.
„Ne igramo više sa potrebnom strašću, energijom i željom. Ne igramo više sa suzama u očima. Potrebne su promene“, bila je poruka Zvezdinog šefa stručnog štaba.

Crvena zvezda već dugo deluje kao ekipa sastavljena od 18 fudbalskih profesionalaca koje ne vežu nikakve zajedničke niti. I opet jedna fraza: crveno-beli su izgubili nekakav DNK, šta god to značilo, jer su parama dobijenim od UEFA zbog kontinuiranih uspeha pokušali da naprave Šahtjor za siromašne, ili Mančester Siti za one najsiromašnije. Samo za obeštećenja, kada je reč o najskupljim investicijama, isplaćeno je 6.700.000 evra. Plus plate, plus premije, plus milionske investicije potrebne za  plate Horhea Kanjasa (doveden kao slobodan igrač), zatim Garsije, Van la Pare i Žandera. Da ne idemo dalje. Ulaskom u Ligu šampiona oni su, zajedno sa ostatkom ekipe, vratili uloženo, ali… Crvena zvezda bi uskoro mogla da postane talac njihove neperspektive i smemo da kažemo nemogućnosti da se ponavljaju u Evropi, iako može da dođe do bleska 11. decembra protiv Olimpijakosa. Jer neko je tu nekog debelo prevario. Za ovaj nivo takmičenja oni nisu, što je bez uvijanja rekao i Milan Borjan.

Dok je besparica bila sastavni deo svakodnevice na “Marakani“ sportski sektor, oličen kroz direktorski dvojac Zvezdan Terzić i Mitar Mrkela, savršeno je pratio Milojevićevo rušenje rekorda i barijera. Koordinate su bile jasne: povratnici iz inostranstva, mahom u silaznoj putanji karijere, predstavljali su osnovicu tima. Bilo je i tada stranaca, Gelora Kange i Ričmonda Boaćija u punom sjaju, zatim prošlog leta savršeno uklopljenog Bena, ali ulasci u Ligu šampiona i Ligu Evrope bili su potpisivani i  igračima iz „secong hand“ šopova. Bilo je neke ravnoteže. Tu nisu samo bili Filip Stojković, Nenad Krstičić i Vujadin Savić kao lideri svlačionice i od kojih se znalo šta može – a šta ne može – da se očekuje. Tokom susreta sa Bajernom navijači su čeznuli za tihim Milojevićevim herojima kakvi su bili Nemanja Milić ili Slavoljub Srnić. O Radonjiću da ne govorimo, jer je on otišao posle ponude koja nije mogla da se odbije. Međutim, drugi ulazak u Ligu šampiona prevario je sportski sektor Crvene zvezde da Zvezda kao član elitnog takmičenja može da predstavlja elitistički klub. Direktori Terzić i Mrkela imaju samo dve olakšavajuče okolnosti. Bara potencijalnih povratnika se „isušila“, a Terzić i Mrkela su želeli da nasilnom „bajernizacijom“ olakšaju posao Vladanu Milojeviću. Ispotavilo se da su mu gurnuli u ruke sudoku koji trener Crvene zvezde prosto ne može da reši. I da od ovakvog tima u svlačionici napravi pesnicu koja će udarati u Evropi, što je njegov osnovni postulat, ispričan u intervju za MOZZART Sport još 2017. godine. I druga jako bitna stvar. Prethodne zime vrhuška kluba morala je da reaguje i pojedincima produži ugovore i na taj način ih nagradi za sve urađeno u Evropi i domaćoj sceni. Nahranila ih je, a učeni ljudi iz nekih starijih vremena će vam reći da samo gladan stomak fudbal igra. Bila je to situacija koja je obećavala jedno kajanje. Da su mnogi otišli uz mizerno obeštećenje postojala bi teza da su morali da budu zadržani. Ispostavilo se da Superliga, a posebno Beograd, nisu idealno mesto za puštanje korenja.

Svako ko je revnosno pratio rad Vladana Milojević zna da je reč o treneru koji zna da istraje u svojim stavovima i metodologiji rada i da teško menja mišljenje. Ali u tim slatkim mukama, kada je na „Marakani“ počelo da ima para (mnogo para), Vladan Milojević je dozvolio da upadne u mišolovku histerije i možda populističkog punjenja igračkog kadra do gornjih granica. Dozvolio je da bude preveran ili je sam sebe prevario. U pomenutom razgovoru za MOZZART Sport rekao je da voli da na raspolaganju ima što više igrača koji iznutra osećaju klub, i koji imaju jaku emociju. Takvih je sada malo, i to je Milojevićeva greška koja  se najbolje reflektovala protiv Bajerna. Samo 12 meseci ranije odbijao je da mu se igrači dovode kao na traci. Bio je toliko ponosan da kaže „NE“ kada se zahvalio na ponudi da Crvenu zvezdu pojača Silva iz Rena, pod izgovorom da mu je potreban štoper iz srpskog govornog područja. Dočekao je Degeneka, kao i ovog leta. I pogodio.

Možda bi Zvezda izgubila većim rezultatom i sa prošlogodinjim timom, ali bi bar ostavila neki utisak. Ovako delovala je kao grupa plaćenika, koja je razotkrila sve iluzije letnjeg prelaznog roka. Nema nijednog pravog pojačanja za nivo Lige šampiona. Zvezda je najviše prevarila sebe. Čak i da u Pireju dođu do pozitivnog rezultata Terzić i Mrkela moraće da pritisnu dugme za „restart“. Jedna era se polako završava, nije bitno da li će se u novu krenuti sa Milojevićem ili bez njega na klupi.

Poslednjih dana grčki mediji spekulišu o njegovom odlasku u kineski Daljen (mada bez prevelikih osnova, jer nema naznaka da će Rafael Benitez biti smenjen), a pominju i opciju da Martins dobije otkaz u Pireju, posle čega bi prvi izbor grčkog velikana bio baš Milojević.

(FOTO: Star Sport)