Inijesta je odveo u Rim, Mesi u Berlin, a neko će Barselonu u Minhen

Proći će – Barselona. Valjda... Zato što je tako bolje za fudbal, zato što ima kvalitetnije pojedince i atraktivniju ekipu, zato što joj je trener već podizao pehar Lige šampiona. A i zato što se revanš polufinala sa Interom igra na datum koji Katalonci obavezno slave.

Susret sa italijanskim predstavnikom (utorak, 21 čas, TV Arena Premium 1) pada na isti datum kad je Blaugrana ostvarila dva značajna rezultata baš u Ligi šampiona i plasirala se u finale takkmičenja, kasnije ga i osvojila. Taj 6. maj je urezan u kolektivno sećanje navijača Barse i predstavlja dobru polaznu tačku uoči gostovanja u Italiji posle 3:3 prošle sedmice.

Nema navijača Barselone, verovatno i zaljubljenika u fudbal, koji se ne seća 6. maja 2009. kad je Pep Gvardiola doveo tim na revanš Čelsiju, takođe u polufinalu Lige šampiona. U prvom meču na Nou Kampu nije bilo golova, s tim da Katalonci zameraju sudiji Volfgangu Štarku što je propustio da isključi Mihaela Balaka i pokaže na belu tačku posle startova nad Tijerijem Anrijem i Andresom Inijestom. U drugoj utakmici Plavci su poveli spektakularnim hicem Majkla Esijena, propustili još nekoliko prilika, i njih je zakinuo arbitar, ovoga puta Norvežanin Tom Hening Ovrebo, bar tri, možda i četiri jedanaesterca nije dosudio i onda...

Nadoknada, maltene poslednji napad na utakmici, Dani Alves je centrirao, Samuel Eto nekako primirio loptu, doturio do Lionela Mesija, trojica su ga okružila i Argentincu nije preostalo ništa drugo nego da je doda Andresu Inijesti. Bila je to jedna od najboljih odluka Mesija u karijeri.

Bum! U rašlje gola Petera Čeha! Za izjednačenje u utakmici u kojoj gost nije postojao ili, kako bi to hrvatski komentator Drago Ćosić primetio „iz ničega, iz bunara, iz rudnika se izvadila Barselona“.

Tih 1:1 značilo je plasman u finale zbog pravila duple vrednosti gola u gostima.

Idemo brzo šest godina kasnije. Isto takmičenje, ista faza, opet je revanš u pitanju, samo je Barselona 2015. igrala kod kuće sa Bajernom, koji je u Minhenu slavio 3:2. No, igralo se 6. maja. Talija za Katalonce.

Doduše, to što je Leo Mesi izveo pomenute večeri nema veze sa srećom, nego sa umetnošću. Remek dela! Posebno ono kad je poslao na travu Džeroma Boatenga. Čini nam se da je nemačkom štoperu te noći okončana karijera.

Na kraju je bilo 3:0. Dva gola Mesija, uz asistenciju i opet taj Drago Ćosić.

I još jedan kuriozitet: oba puta kad je revanše igrala 6. maja Barselona se ne samo probijala do finala Lige šampiona, ne samo da ga je i osvajala (protiv Mančestera 2009. u Rimu i Juventusa 2015. u Berlinu) nego je u obe sezone zagrlila triplu krunu. A u ovoj već ima Kup kralja, osvojiće i Primeru osim ako ne izbije Treći svetski rat. A ako pratimo igru brojeva izbaciće Inter, a onda u Minhenu zavladati Evropom.