Teška priča veziste Briža: Morao sam da prosim za hranu, živeo sam na ulici i igrao bos

Koliko će se samo Klub Briž opariti od prodaje igrača u sledećem prelaznom roku. Nije samo što u redovima vicešampiona Belgije briljira Aleksandar Stanković. Srbin je toliko napredovao za šest meseci da se više ne postavlja pitanje da li će ga Inter ili neki drugi klub uzeti sledećeg leta. Međutim, Briž nije samo Stanković, postoji tu još jedan momak, onaj koji igra tik uz njega i koji uz reprezentativca Srbije čini bedem na sredini terena od početka sezone.

Rafael Onjedika spada među igrače koji su od početka sezone među najstandardnijima. Sinoć protiv Atletiko Madrida upisao je gol i asistenciju, proglašen je za igrača utakmice (3:3). Međutim, pre svega dobrog što mu se desilo, prošao je kroz pakao kakav samo u Africi postoji. Rođen u gradu Oniči, mestu poznatom po katastrofalnim razaranjima tokom građanskog rata u Nigeriji od 1967. do 1970. godine.

Posledice loših događaja bile su infrastrukturna zaostalost, gomila divlje sagrađenih naselja, kao i činjenica da je Oniča postala jedan od najzagađenijih gradova u Africi. Izaći iz takvog okruženja i napraviti bilo šta u životu, bio je istinski podvig.
“Nisam imao najbolje detinjstvo. Potičem iz siromašne porodice I ponekad se dešavalo da nemamo ništa, živeli smo na ulici, bili primorani da prosimo za hranu. Ponekad smo je dobijali, ponekad ne. Na sve to, otac mi je umro od teške bolesti kad sam imao dve godine. Majka je bila primorana da hrani mene i moje petoro braće. Bila je to borba za preživljavanje”, prisetio se Onjedika teškog odrastanja.

Kao i za mnoge njegove vršnjake, jedini izlaz i beg od realnosti, makar na kratko, bio je izaći na improvizovani teren i šutirati loptu do besvesti. Na ulici je sve bilo improvizovano. Nije bilo pravih kopački, lopti i travnate podloge. Samo prašina koja ide u oči. Rafael je sa drugarima teren neretko napuštao pun modrica, nije bilo lako izdržati bol, ali taj bol je bio ništa spram onoga koji je osećao u sebi kad bi video da njegova majka jedva sklapa kraj sa krajem kako bi deci omogućila da makar imaju jedan obrok.

Gledanje fudbala na televiziji, to je bio pusti san. Dovijao se tako što bi došao do komšijskog prozora I kroz njega virio dok je na ekranu išla utakmica Lige šampiona ili Premijer lige. Znao je da su mu šanse male da jednog dana igra najelitnije klupsko takmičenje u Evropi, ali nadao se, a nadu čoveku niko ne može da oduzme.
“Uf, baš je bilo teško. U Nigeriji su vam potrebni sponzori ili veze da bi ste dobili priliku da se profersionalno bavite fudbalom. Bogatoj deci je mnogo lakše da se probiju. Imao sam sreće što su me skauti iz akademije “Ebedei” videli dok sam igrao na ulici. Nisam imao pojma da zapravo imaju saradnju sa Midtjilandom. Imao sam 15 godina kad sam otišao od kuće I zaputio se za Dansku. To mi je bila jedina opcija, da sam tad odbio, nikad ne bih mogao da pomognem majci”.

U Midtjilandu je doživeo kulturološki šok. Danski, naravno, nije znao, dok je engleski pričao loše. Komunikacija je na početku predstavljala problem, ali se već u mlađim kategorijama Midtjilanda videlo nešto što Rafaela krasi i danas – volja i odlučnost. Želeo je da svaka lopta bude njegova, igrao je na ivici žileta, oštro uklizavao čak I na treningu. Znao je. Ili će da uspe u onome što je naumio, ili će se vratiti u Nigeriju i živeti životom težaka.

Posle godinu dana u omladincima Midtjilanda poslat je u drugu ligu na pozajmicu u Fredericiju. Tamo je dobijao žute kartona kao na traci, ali naučio da igra muški, postao je čvršći I povratna karta za mesto u startnih 11 Midtjilanda bila je čekirana. Od tada više ništa nije isto. Posle samo jedne sezone, Briž ga je leta 2022. doveo za 9.500.000 evra. Postao je srce veznog reda uz Aleksandra Stankovića i čovek koji je sinoć zavrteo pamet Čolovom Atletiku, a vrednost mu je maltene udvostručena.
“Igram svaku utakmicu kao da mi je poslednji dan života. Izbegao sam težak život, bez fudbala, ne znam kako bih preživeo i pomogao majci i braći. Moja porodica i danas živi u istom kraju u Oniči”, rekao je Onjedika.

U revanšu na Metrpolitanu ga neće biti, opet je dobio žuti karton, ali isto tako, imao je gol i asistenciju, preorao je teren uzduž i popreko, imao 90 posto tačnih dodavanja (65/72). nije da samo udara protivničke igrače, ume da uradi još nešto. Nije slučajno što su interesovanje pokazali Volfsbrug, Galatasaraj, Aston Vila i Ajntraht.