INTERVJU – Rasim Ljajić: Garantujem da bi se Partizan raspao da mi nismo došli

Dokle se stiglo sa renoviranjem terena, jer su čak i prvotimci imali pritužbe na podlogu na kojoj su trenirali u prvom delu sezone?
„Rekonstruisaće se najpre tri terena, kasnije još dva, uz ideju da kompletan kompleks bude osvetljen reflektorima. Takođe, planiramo podizanje tribine na glavnom terenu Teleoptika, kako bismo zadovoljili standarde igranja u Mozzart Bet Prvoj ligi Srbije, jer je ambicija da Optičari budu učesnici drugog ranga takmičenja. Tim radovima bi se zaokružila celina, rasteretili bismo potrebe prvog tima, faktički bi ostala samo zgrada za prvotimce za njihov boravak i oporavak, dok bi ispod pomenutih tribina bile dodatne prostorije namenjene igračima Teleoptika. To bi onda bio jedan od modernijih i funkcionalnijih fudbalskih centara u regionu. E, tako bismo dobili priliku da Partizan postane ono što je ranije bio, rasadnik talenata. Ovde bi se afirmisali, kasnije pravili značajne karijere“.

Kad će ti radovi početi?
„U junu mesecu. Njihov završetak zavisi od novca. Naša ideja je da od svakog prodatog igrača, bilo da je u pitanju domaći ili stranac, deset procenata od obeštećenja preusmerimo za infrastrukturne potrebe. Ako Partizan zaradi 500.000 evra na nekome, onda će 50.000 evra otići za rekonstrukciju. Potrebno je održavati osam terena, ovolike objekte i sve prateće sadržaje, a to ne može kikirikijem. Potrebna su značajna sredstva. Doduše, potrebna su i za ono što planiramo da napravimo, jer ćemo dobiti ogroman prostor, 40 soba, što čini nešto više od 3.000 kvadrata na dva nivoa. Time ćemo napraviti značajnu uštedu, pošto sad izdvajamo velika sredstva plaćajući kiriju momcija koji igraju za nas“.

A kako ste našli novac za ovo što je dosad urađeno?
„Tako što smo molili! Bukvalno, kao na mobi. Pomagali su nam navijači Partizana, zaluđenici u fudbal i naš klub, neko je dao pločice, neko lepak, neko radnike... Čist entuzijazam! Nastavićemo s tim. U početku je entizijazam bio na višem nivou, kad smo tek došli, ali je vremenom padao, mada se uvek nađu ljudi spremni da pomognu, daju priloge, rade, poklanjaju materijal. Svaki dan nešto učinimo. Za dva meseca, kad budete opet došli, primetićete novinu. Svakodnevno popravljamo stvari za milimetar. Nemamo džak novca da kažemo: ’Danas ćemo ovo da uradimo’. To ne postoji“.

PRETHODNICI NA GORIVO POTROŠILI 127.000 EVRA, A TREBALO JE NAJVIŠE 40.000

Mada, kad to kažete, izgleda da su očekivanja dela navijača bila drugačija, kao da su se nadali da ćete finansijski brzopotezno pomoći klubu?
„Ljudi kažu: ’Mislili smo da ste doneli 10.000.000 evra’. Ko god planira da dođe, postavićemo mu zeleni tepih. Ja ću to uraditi, eto mu neka bude štagod hoće, predsednik ili direktor. Svi smo spremni to da uradimo: Predrag Mijatović, Danko Lazović, Milka Forcan i ljudi sa kojima sarađujemo. Ako neko misli da može, neka izvoli. Rado bismo mu to prepustili, jer je meni za ovih šest meseci teže nego u prethodnih deset godina u sportu. Jedino sa čim sam se suočavao bili su – problemi! Svi radimo bez nadoknade, pokušavajući da dovedemo Partizan do nivoa funkcionalnosti. Kao u svakom domaćinstvu, kako planirate da vam budžet bude stabilan? Ili ćete povećati prihode ili ćete smanjiti troškove. Teško možemo da povećamo prihode kad nemamo očekivane rezultate, niti nekog da prodamo, pritom ne igramo Evropu. Zato smo morali da stežemo kaiš gde god smo mogli. To nije popularno, onda stvarate neprijatelje, logično je da budu nezadovoljni ljudi navikli da funkcionišu na jedan način, a saopštavate im da više ne može tako. Svesni smo da je posao nepopularan, što istovremeno znači da smo lake mete za sve“.

Na koga mislite, na prethodnike ili...?
„I na bivše funkcionere i na bivše igrače, zaposlene... Sve! Realno, nemaš rezulatate, a ukidaš privilegije. Evo primera: prošle godine je za gorivo, što se tiče zaposlenih na stadionu u Humskoj, potrošeno 127.000 evra! Realno je taj trošak trebalo da bude između 30.000 i 40.000 evra. Svako je vozio auto, imao karticu, točio... I eto kako! Ako nekome oduzmeš to naravno da ćeš biti omražen. Razumljivo je da svako od njih ima svoje novinare, svoje ljude, pa smo imali samo deset dana medenog meseca kad smo došli. To je bila euforija, dočekani smo kao spacioci, ali je trajalo kratko. Posle deset dana smo postali vreća za udaranje. Ne samo mi. Kasnije i trener: Srđan Blagojević je posle prvog derbija u 2025. bio najbolji trener koga smo mogli da izaberemo, a posle drugog čujemo stotine zamerki na njegov račun. U fudbalu je tako, nažalost. Moramo s tim da se nosimo. Savest nam je svima mirna, radimo časnu stvar i garantujem vam, iako će možda zvučati pretenciozno, da mi nismo došli ovaj bi se klub raspao!“

Stvarno je tako dramatično bilo?
„Ni sad nije stabilan do kraja, da se razumemo, ali... Smanjili smo dug za oko 7.000.000 evra. Na današnji dan je 47.800.000 evra. A zatekli smo 54.900.000. Za šest meseci samo na ime plata Radnoj zajednici i igračima, kao i članovima stručnog štaba, ušteda je 1.300.000 evra. Dakle, oko 200.000 mesečno po tom osnovu. Jasno je da u takvim okolnostima ne možeš da budeš popularan“.

Do nas dolaze oprečne informacije po pitanju rukovodilaca. Navijači kažu: „Lako im je da smanjuju dug kad im je država pomogla preko Telekoma i Zi Đina“, ali isto tako čujemo druge glasove da je ranije novac od sponzora potrošen za ko zna šta – na primer, pomenuto gorivo – a sad je makar otišao na dobijanje licence.
„Tačno je to što kažete! Država je i ranije pomogala, kao što čini i sad. Dobili smo 1.600.000 evra za licencu, plus omogućila nam je reprogram duga Poreskoj upravi. To je najveći dug, jer je samo kamata na dnevnom nivou 2.500 evra! Napravljen je reprogram, uz grejs period na godinu dana, tako da od ovog meseca plaćamo bruto iznose. Nadamo se da se dug neće povećavati. Ionako smo ga smanjivali, ali zbog toga što su plate isplaćivane u neto iznosu dug se gomilao. Naravno da je država pomogla formiranjem reprograma. Sad znamo gde odlazi svaki dinar. Da dođete u finansije, videćete tačno na šta trošimo novac. Hoćemo da budemo transparentni, a realno krpimo rupe kako brod ne bi potonuo“.

Kad smo već kod reprograma, čuli smo da pojedini igrači iz sadašnjeg sastava nisu bili spremni da potpišu papire uoči UEFA monitoringa?
„Tačno, ali isplaćeni su! Oni su taj novac zaradili. Samo da pomenem, najveći broj fudbalera je potpisao reprogram dugova bez ubeđivanja ili pregovora, jer su razumeli situaciju. Oni koji nisu već sutradan su dobili novac. Osim prema bivšim igračima, imali smo potraživanja i klubova, a ostalo je još da platimo novac Ankaragudžuu i Šarži, dok za Olimpijakos nisam siguran. Sve ostalo je podmireno. Ako sve bude kako želimo, do septembra, u najgorem slučaju do kraja 2025, ćemo izmiriti sve stare obaveze prema klubovima“.

DOVODIĆEMO IGRAČE KOJE MOŽEMO DA PLATIMO, A NE DA ISPUNJAVAMO DEČIJE ŽELJE

Koliko ste igrača „završili“ da vas makar taj teg ne opterećuje u budućnosti?
„Ne kao sa klubovima, jer su potraživanja bivših fudbalera bila daleko veća, iznose oko 10.000.000 evra! To je smanjeno na 7.800.000 evra. Značajna stavka. Videćemo šta nosi letnji prelazni rok, kako da dalje racionalizujemo poslovanje i štedimo. Sigurno neće biti kao dosad, jer ćemo se ponašati domaćinski, pružajući se koliko nam je jorgan dug. Dovodićemo igrače koje možemo da platimo, a ne one koje su dečije želje. Kao da sportski sektor ne zna da dovede... Tako su se zimus čule primedbe: ’A što nisu doveli još nekog?’ Mogli smo da se zadužimo dodatnih 5.000.000 evra, neka dug raste, pa će ga jednog dana neko vraćati. Taj lanac je morao nekad da se prekine. Ljudi ne razumeju da je Partizan bio pred stečajem, sa tolikim obavezama, dugovima, Radnom zajednicom, ogromnim platama“.

Možete li da obrazložite slikovitije?
„Mi smo imali 320 plata, a Hajduk iz Splita 350, koji je u sličnoj situaciji kao mi. To ne može da opstane. I zato su u buli. Svestan sam da smo meta, napada nas svako kome padne napamet, kao da čekaju loš rezultat da se pojave u javnosti, konstatuju da je igra bila loša, da onaj fudbaler nije za Partizan, da ono dete nije dovoljno talentovano... To je što je, zasad. Ne možete igrača ili ekipu da napravite za dva meseca“.

Kakvi su planovi Partizana za leto? Sa jedne strane ste pritisnuti dugovima, a sa druge, moraćete malo više da rizikujete zbog učešća u Evropi.
„Znam da sportski sektor ima spisak želja. Zasad, samo želja. Gledaćemo da dovedemo što više slobodnih igrača, da ne plaćamo obeštećenja. A, tamo gde moramo da ih platimo, da to ne bude van naših mogućnosti, van okvira koji možemo da podnesemo. Ne vredi da se dodatno davimo obavezama, koje će morati neko da isplaćuje. Moramo da budemo krajnje racionalni i pragmatični: da dovodimo dobro, a što je jeftinije“.

Da li je to izvodljivo?
„Naravno da jeste. Jasno je da dobar igrač košta i vredi, ali sve i da ga mnogo platite, da li je to garancija uspeha? Naprosto, mora da se u prelazni rok uđe pažljivo, studiozno i da se vodi računa o svakom dinaru. I da se smanji mogućnost greške na minimum. Svakako, ne postoji klub na planeti koji nije promašio, samo je pitanje koliki je procenat novca koji ste dali za promašaj“.

PLAŠIM SE ZA BUDUĆNOST PARTIZANA AKO OPET NE BUDEMO IGRALI EVROPU

Kako god da bude tekao prelazni rok, tim će biti nov, a pred njim veliki izazov. Otud, da biste bili zadovoljni plasmanom u Ligu konferencije?
„Ambicije su veće, ali suština je da ako ne budemo igrali Evropu – plašim se za budućnost Partizana. Zaista se plašim. To bi bila treća godina bez učesća na međunarodnoj sceni, ostali bismo bez jednog od izvesnih prihoda novca, potom dolazi i do pada vrednosti igrača koje možete da prodate... Tada bismo stvarno došli u baš tešku situaciju, mnogo težu nego što je sada, iako ni sad nije nimalo sjajna. Bolja je nego što je bila, ali daleko od toga da možemo da kažemo da smo stali na zelenu granu. Nismo, to bi bila obmana. Još je dosta svakodnevnih problema sa kojima se suočavamo. Kada smo došli u klub imali smo 3.500.000 evra sudskih sporova, sad je to spalo na 1.500.000 protiv Partizana. Nešto smo se dogovorili, nešto smo smanjili, nešto smo dobili, ali uglavnom, gledamo na svakom segmentu da uštedimo. Na svakoj nabavci, bukvalno. Na ovom semenu koje kupujemo za travu, za pesak, na svemu što možemo gledamo da napravimo neku uštedu“.

Dakle, ipak su ambicije veće – Liga Evrope?
„Naravno da je to cilj, ali neigranje na međunarodnoj sceni, makar i u Ligi konferencije, bio bi stvarno veliki neuspeh i opasnost za klub, za egzistenciju Partizana“.

Biće ovo leto i u neku ruku trka sa vremenom: plan je da prvo ide Skupština, pa posle nje transferi i odluka oko trenera, a u isto vreme potrebno je sastaviti i spremiti ekipu za evropske kvalifikacije. Nije vam lagodna pozicija.
„Ne samo to, nego se bavimo još i dnevnim problemima, tim bočnim udarcima koji se svakodnevno pojavljuju. Ponovo se javljaju ljudi po kafanama, pričaju kako bi oni ovako, onako... Ja im poručujem da nema potrebe da pričaju po kafanama, nego neka dođu u klub, crveni tepih ćemo da im postavimo, pa ako misle da mogu bolje da vode klub, evo izvolite bez ikakvih problema. Mi smo došli sa najboljom namerom, ali ako neko misli da može bolje, drugačije, izvolite slobodno“.

Imate i dalje udarce od prethodne uprave?
„Nije to samo bivša uprava, ima mnogih koji pretenduju, koji misle da mogu da bolje da rade, da postoji neka vila koja donosi džakove para u klub“.

Osećate li da možda neko želi na vašu poziciju?
„Ne znam nikog, samo čujem da ima ljudi koji smatraju da bi trebalo da imaju mesto u klubu. Nas pet, šest u upravi je došlo da klub stabilizujemo, da posle toga idemo na Skupštinu. Došli smo bez ikakvih zadnjih namera ili da ostvarimo neku korist. Kogod misli da može drugačije, bolje, uspešnije...“

Da li je određen datum Skupštine na kojoj bi trebalo da dobijete pun mantad?
„Mora da bude pre prelaznog roka, pre svih ovih dešavanja koja nas čekaju tokom leta. Sigurno nećemo čekati poslednji termin za održavanje Skupštine. Radi se na dokumentima, na novom Statutu, koji će biti osnova svega“.

NAŠA LIGA MOŽE DA BUDE JAČA OD HRVATSKE, ALI TEK KAD PROMENIMO PRISTUP

Mandat klupskog rukovodstva traje pet godina. Imate li spreman neki petogodišnji plan, kakav vidite Partizan posle tog vremena, kako ga zamišljate ili makar neke lične želje?
„Lagao bih kada bih rekao da imam plan za pet godina. Znam šta treba da se radi, ali u situaciji u kojoj se klub nalazi, razmišljati pet godina unapred možda bi zvučalo malo utopistički. Sad da pričam: mi ćemo napraviti ovo, napravićemo ono, igraćemo Ligu šampiona... Neko će reći: ’Stani bre, koliki vam je dug? Vi se suočavate sa problemima u elementarnom funkcionisanju, a razmišljate o pet godina’. Naravno da će biti izložena neka projekcija, dosta toga je već urađeno, posebno na planu infrastrukture i u Humskoj i u ’Zemunelu’. Imamo zamisao kako bi sve to trebalo da bude, ali ne bih baš da sad o tome pričam, zvučalo bi kao da je deo neke kampanje“.

A što se sportskih rezultata tiče, da li ste zadovoljni sezonom koja se bliži kraju?
„Realno, da smo prošli u Kupu Srbije... Tu je bila neka nada da možemo trofej da osvojimo. Dešava se da ne prođeš na penale. Drugo mesto u prvenstvu, u ovoj konstelaciji snaga u svemu, to je realnost u kojoj se Partizan nalazi. Sad je cilj da se domognemo Evrope i da spremimo tim za narednu sezonu. To je ključ svega, da konačno i ovo naše prvenstvo učinimo zanimljivijim nego što jeste. Jer, ovo više ne vodi ničemu. Imamo ligu rešenu u martu, derbi gleda 5.000 ili 6.000 ljudi. Kome je to u interesu?“

Kako objašnjavate sve te pojave, koje su anomalije srpskog fudbala?
„Naravno da su anomalije. Mi sad vodimo raspravu da li u Superligi da igra 12, 14 ili 16 klubova, kao da će posle toga naš fudbal da procveta. Dajte da obezbedimo regularnost takmičenja, dajte da se prvenstvo učini neizvesnijim, da vidimo šta ćemo sa sudijskom organizacijom, sa mlađim kategorijama, gde nam igraju deca... Gledam omladince i kadete po nekim terenima, pa livade su bolje! Šta onda da očekujemo? I sad pričamo da će, ne znam, 12 ili 16 klubova u Superligi rešiti probleme. Neće! To mora da bude samo jedan segment ukupnih reformi koje bi trebalo da se sprovedu kao deo potpuno drugačijeg pristupa. Mi iz Partizana smo rekli da se zalažemo da stranac bude predsednik Sudijske komisije. Moramo da vratimo poverenje u sudijsku organizaciju“.

Kako su reagovali ostali klubovi na inicijativu oko stranca na čelu tako važnog tela?
„Mislim da će biti podrške za to. Mora od nečega da se ozbiljnije krene. Kada se vrati poverenje, onda će biti drugačije. Uneće se neka neizvesnost. Tvrdim da naše takmičenje može da bude bolje od hrvatskog. Tvrdim da liga može da bude jača, bez obzira na to koliko ima klubova. Samo, mora drugačiji pristup“.

Da se osvrnemo na status Srđana Blagojevića: posle prvog derbija pohvale, posle drugog kritike. Kako ga vi doživljavate posle ovih šest meseci?
„Mislim da je javnost mogla da vidi da je reč o ozbiljnom čoveku, posvećenom treneru, koji se uhvatio u koštac sa problemima sa kojima bi se malo ko uhvatio. Vidi se napredak, rukopis trenera posebno u prvom derbiju. Ima civilizovan nastup na konferencijama pre i posle utakmica, a to je nešto što je Partizanu i našem fudbalu potrebno. Civilizovano, bez velikih reči, bez napada. Sportski sektor će nakon završetka prvenstva razgovarati, sad ne bih da prejudiciram odluke“, završio je Rasim Ljajić razgovor za naš portal.