INTERVJU – Trener meseca Miloš Milojević: Igrači ne umiru ni u Realu, spreman sam da iznesem smenu generacija

Sumoran novembarski dan i blato na pomoćnom terenu Crvene zvezde kao da su personifikovali ovogodišnji evropski podbačaj zaključen teškim porazom od Monaka. Cipele spremne za takve vremenske uslove trener srpskog šampiona Miloš Milojević moraće da nosi do novog susreta sa Evropom, nadaju se svi na Marakani do tri duela sa top klubovima iz Lige šampiona, počev od septembra 2023. godine.

Ali, sa druge strane, mladi stručnjak uspeo je da očisti situaciju u Srbiji, mada mu je ciljna ravnina i dalje jako daleko. Tokom oktobra Miloš Milojević je prebrodio ciklus od četiri gostovanja u Mozzart Bet Superligi i vratio kapital od sedam bodova koji mu je u amanet ostavio bivši šef i prethodnik Dejan Stanković. Dovoljno da ponese titulu trenera meseca, postane laureat naše kompanije i možda hrabrije pogleda ka budućnosti.

Jer tokom opširnog intervjua za Mozzart Sport Miloš Milojević nije krio da ima ozbiljne planove, odnosno da je svestan da Zvezdin tim mora bolje da igra, bez obzira na potrebu za doselekcijom i transfuzijom u delu nekih drugih, gladnih momaka.

Govorio je o sopstvenim greškama, kolegama u Mozzart Bet Superligi, potencijalnoj smeni generacija u Crvenoj zvezdi, ali i nekim kontradiktornostima. Primera radi tokom oktobra Crvena zvezda je odigrala pet utakmica na strani, primila samo jedan gol, ali se mučila na teškim terenima. Poput Kragujevca i Niša.

"To je jedan otežavajući faktor za ekipu koja igra kao mi, koja je vizuelno i statistički pravljena da ima kontrolu, da ima dosta poseda, da tako dolazi do završnice. Potrebni su nam bolji tereni, ali šta je tu je, momci su zbog toga kvalitetni jer mogu da se adaptiraju. Dobro je da smo to pregurali, imamo još dva teška gostovanja, prošli smo kroz period od sedam utakmica u kojima smo samo dve igrali kod kuće – to su Trabzon i Mladost Lučani. Raspored je takav kakav je, voleo bih da je normalniji, jedna kod kuće, jedna na strani, ali takav je sistem takmičenja. Malo smo i sami krivi bili na početku, kada smo odlagali. Bitno je da smo pobeđivali i da imamo još te dve utakmice i da ćemo njih rešiti u svoju korist".

Vojvodina je slomljena gotovo rutinski, više muke je bilo u Kragujevcu, dok ste ofanzivno najbolji meč odigrali u Nišu, kada ste posle silnih šansi stigli do pobede u 96. minutu?

"To je nešto o čemu razmišljamo i mi, ali je to prosto bila stvar gde smo mi imali odliv špic igrača kao što su Pavkov i Ohi, koji su takve mečeve rešavali protiv niskog bloka. Nismo uspeli da dignemo na određeni nivo forme Kulibalija, koji je došao da njih zameni. Stoga se sve svelo na Pešića u tom boksu. To je bila naša boljka, koja je stvar realizacije. U svim drugim utakmicama, i evropskim, kada smo imali realizaciju na zadovoljavajućem nivou, imali smo i bolje rezultate i lakše dolazili do pobeda. Ali to je nešto na čemu radimo na svakodnevnom nivou i nadamo se da će biti bolje.”

"NISAM ZADOVOLJAN EVROPOM, MORAMO DA SE NAVIKAVAMO NA PROLEĆA"

Kao trener ste živi na dva fronta, ali niste ispoštovali novu normalnost Crvene zvezde da igra proleće u Evropi?

"Nije svakako normalnost, nisam zadovoljan u tom pogledu. Mislim da smo mogli svi, pa i ja, da odradimo bolje taj deo, za nijansu. Mislim da je bilo nerealno tražiti život i slamku spasa u Monaku. Mogli smo bolje ovde protiv Monaka i protiv Ferencvaroša na strani, jer smo stvarno odigrali jako kvalitetno obe utakmice. Ali to su situacije koje smo imali, malo smo bili neefikasniji, malo su nam se potkrale neke greške koje se ne praštaju na ovom nivou”.

Bili ste junior Crvene zvezde, potom navijač i pre šefovanja pomoćnik. Sigurno osećate da su navijači jako nezadovoljni?

"To je splet okolnosti, napadaju se igrači, ne mislim da je to pravi način. Dosta su pregurali, dosta su istrošeni psihološki. Stalno je jaka kritika na njima, stalno smo i mi ljuti na njih, ali oni su isto ljudska bića. Nekad telo i nije problem, ali psihološki aspekat, veliko razočaranje posle ispadanja od Haife, to se osetilo. Svaka utakmica je psihološko punjenje i pražnjenje. To kada vam dolazi u periodu na tri-četiri dana, mnogo je teško. Probali smo da osposobimo što veći broj igrača, a vi znate da bi se ekipa uigrala, uspostavio sistem i neki principi u igri, nema tu mnogo prostora za kombinacije. Mi smo i u tom oktobru i u Evropi minimum rotirali tri ili četiri igrača ili više. Ima i dobrih, ima i loših stvari. Mislim da uvek može bolje i ne mislim da treba da se navikavamo da nismo u Evropi tokom proleća".

Posebno što je letvica podignuta visoko. Zvezda je uvek teška, ali koliko je vama opterećenje minuli rad prethodnika. Vladan Milojević je imao epske rezultate, Dejan Stanković osvojio 22 boda u Ligi Evrope i igrao dva proleća?

"Mislim da još treba da se podiže letvica, mi smo tu svi u službi Zvezde. Ne bih zaboravio ni Grofa Božovića pre toga, svi su radili posao najbolje što mogu. Nije ni Dekiju bilo lako da dođe posle Milojevića i dve Lige šampiona, nije ni meni posle Dekija. To je normalan splet okolnosti. Ono što je zajedničko svima nama jeste da je bila čast i ponos i da su svi dali svoj maksimum. To je stvarna slika, ne opterećujem se time šta je bilo, jer ja nisam neko ko ruši sve od temelja da bi gradio od početka, nego gledam šta je dobro iz toga da samo nadogradimo. U mnogim stvarima smo se podigli, u nekim stvarima nismo, za neke stvari nije bilo vremena. To je Crvena zvezda, nemate ni mnogo vremena, ni puno prostora. Idete iz utakmice u utakmicu i trudite se da radite što je najbolje moguće".

Svesni ste da nemate ni akontaciju kada je reč o podršci, niste veliko ime kluba kao što je Dejan Stanković?

"To je slučaj sa svim velikim igračima. Uvek je u početku teže, zato što kada ste veliki igrač, onda dobijete jedan ili dva bonusa, što je kažem dve one blanko kartice. Posle u određenom periodu vam je isto kao i meni – da li imate rezultate ili nemate. Dobijete više, status idola, status 'jedan od nas', što je normalno i u suštini je fudbal u 80 odsto slučajeva pravljen za bivše, velike igrače. Lakše dobiju bolji posao, startuju sa bolje pozicije. S druge strane, ja sam dovoljno iskusan da znam kako gradim svoj autoritet, kako gradim svoj odnos sa igračima i medijima. Ne pokušavam da se svidim ljudima, pokušavam da radim ispravne stvari. Sve dok klub misli isto kao ja, da radim ispravno – dobro je. Kad ne misli, onda je vreme za promene. Mislim da je to negde normalno i to mi nije opterećenje. Isto tako je bilo i u Švedskoj, svuda je to tako. Olaf Melberg prvi posao dobije u prvoj ligi, Henog Gojtom takođe, u AIK-u. To je kao da dobijete posao u Zvezdi ili Partizanu".

Sa druge strane postoji nepisano pravilo u fudbalu da su treneri kao vi vredniji, jer nemaju zaleđinu velikog imena?

"Jeste, to je jedna stvar gde vi ništa ne prepuštate slučaju. Znam top trenere koji su fanatici, rade deset sati, ali nekad nije ni to garancija, već rezultati i biranje sledećeg koraka u karijeri, kad možete da birate. Nekad je bolje da se neke stvari propuste, nego da se skače u njih. Nekad prosto napravite loš potez, pa vas to košta ili jednostavno usmeri u neku drugu stranu. Ali trenutno ne razmišljam o tome, već kako da unapredimo igrače, da Zvezda može da igra atraktivnije, intenzivnije, da proizvodimo više igrača, da prodajemo bolje svake godine i ostvarujemo uspehe. Nama jeste cilj Liga šampiona, ali meni lično je cilj da se mi koliko-toliko ravnopravno nosimo u Ligi šampiona".

Ta Liga šampiona je i ove sezone bila opsesija, klima se naglavačke promenila posle Haife. Iz histerije i pozitive otišlo se u negativu, što vam je sigurno otežalo posao?

"Kad postavite lestvicu mnogo visoko, onda bude baš veliko razočaranje. Mi u Srbiji smo dosta emotivni ljudi, pobede doživljavamo previše radosno, a poraze jako teško i emotivno. Negde je normalan sled okolnosti. Potreban je period dobrog odmora, da se igrači resetuju, užele fudbala, da bi oni na oni energetski ponovo bili na periodu od pre Haife ili pripremnog perioda. Vi znate da je proces življenja jednog tima i stvaranja jednog tima isto vremenski. Sve ima svoje vreme, postoji dinamika grupe, to je sve proces da bi neke stvari izgledale dobro u kontinuitetu".

Kako vam ove sezone izgleda Mozzart Bet Superliga?

"Mi i Partizan smo naravno dve najbolje ekipe, TSC ima jako dobar tim i jako dobar sistem, istrpeli su tranzicioni period. Mislim da Vojvodina takođe ima dobar tim kao TSC i dobrog trenera, Čukarički je takođe konstantno dobar. Da budem fer, ekipe od trećeg do devetog mesta su onako ujednačenije, a ima i par ekipa koje se baš muče i igrom i kvalitetom. Moram to da kažem, ne da bih se žalio, jer sam neko ko se uvek prilagođava, ali mislim da mora infrastruktura da bude mnogo bolja da bi se kvalitet lige razvio. Ne samo zbog Zvezde i Partizana. Mislim da ne treba usporavati fudbal da bi se dobili Crvena zvezda, Partizan i Čukarički, već da ga treba ubrzavati. Moramo svi da hvatamo priključak za Evropom da, bože zdravlja, sledeće godine četiri kluba iz Srbije igraju grupnu fazu nekog evropskog takmičenja. To je nešto što ljudi moraju da shvate, nekada je bolje uložiti u infrastrukturu nego u dva igrača. Jer ako pogledamo, ne samo zapadnu Evropu, već i Mađare, Slovence, svi su na nekom drugom nivou i po pitanju kvaliteta podloge i po pitanju stadiona. Da jednostavno budete atraktivniji za kvalitetnije igrače iz inostranstva".

"OVDE TRENERI NISU ZAŠTIĆENI, U ŠVEDSKOJ JE DRUGAČIJE I NE PROLAZI DEFANZIVA"

Da li i treneri moraju da promene tu filozofiju u načinu igre i suprotstavljanju Crvenoj zvezdi i Partizanu.

"Mnogo je teško, ja hoću da se stavim i u njihovu ulogu, jer nemaju nikakvu sigurnost. Menjaju se prebrzo treneri, onda se oni snalaze na način da vas ta pobeda ili bod protiv Partizana ili Crvene zvezde ostavlja na klupi još deset kola umesto još pet. Kada imate tu nesigurnost, onda ne možete da gradite ni stil igre, niti filozofiju, niti da se razvijete. Mislim da mogu da pomognu i treneri i naravno ljudi koji vode te klubove. Da im omoguće više prostora za rad. Jer nije trener bolji ili gori zbog rezultata, oni vam daju samo potvrdu, nego taj proces rada, stvaranja, koliko se napreduje... To je nešto što je mnogo bitnije. Za to su vam potrebni fudbalski radnici koji to razumeju, da ti treneri rade i proizvode, jer vam se nekada vreme rada i vreme rezultata ne poklope. Mislim da i mediji mogu da pomognu”.

Kako mogu da pomognu mediji?

"Švedska liga je 25. ili 26. na UEFA listi, ali je infrastruktura mnogo bolja nego ovde. Kada dođete da igrate sa najslabijom ekipom protiv najbolje, ako ne pritisnete bekovsku loptu, ako se spustite dole u blok, koji god da je trener, on će dobiti žestoku kritiku. Ovde je samo cilj da bude dostojno protiv Zvezde, dostojno protiv Partizana. Da bi fudbal napredovao – mora da se igra, ne da se opstruira. To je moj stav. Sad znam šta će ti vi reći, možda zato što ste hteli da igrate u Monaku možda ste zbog toga i izgubili. Možda, ali mislim da je to pravi put. E sad treba da vidimo, da li i gde koji igrači mogu da pasuju i da li hoćemo taj put. Ili hoćemo neki reaktivni put, iz nekog grča iz bloka. To je nešto što svaki klub treba da odluči i naravno srpski fudbal, gde je i šta je. Mi nikada nećemo biti Brazil, ali smo poznati po triku i lepršavoj igri. To je nešto što naši ljudi hoće da vide. Morate da znate kulturološke razlike da biste nešto u svakoj zemlji mogli da uradite".

"U SRBIJI MORA REDOVNO DA SE ŠIŠA TRAVA, KADA SAM IGRAO SA HAMABRIJEM PROTIV ČUKE, BILA JE DO ČLANAKA"

Šta moramo da uradimo da bi se pojačao intenzitet utakmica u Mozzart Bet Superligi, to često pominjete?

"Znate ko je najbrži sport na svetu? Hokej na ledu. Zbog čega, zbog podloge. Kad svi tereni budu ošišani na minimum koliko je dozvoljeno i propisano, mislim da je 16 ili 18 milimetara i kada ti svi tereni budu zaliveni na početku utakmice i pred početak drugog poluvremena. Biće sigurno fudbal 25 odsto brži, jer moraju i igrači da budu brži. Videli ste utakmicu između TSC-a i Partizana, nemam brojke, ali mislim da je bila jako intenzivna. Podloga, fudbalska atmosfera, bez atletske staze, daje vam utisak da igrate evropsku utakmicu. Isto je tako bilo na utakmici TSC – Crvena zvezda, koju sam gledao preko TV-a, isto mi je tako delovalo. To su sve stvari koje su normalne, druga stvar je da i treneri žele da igraju. Vi imate Lalatovića koji želi da igra intenzivno, Lazetića takođe, Rastavca, Novi Pazar igra jako intenzivno. Ne mislim da drugi generalno ne žele, nekad ne možete. Jer ako vi odigrate tri pasa i lopta vam odskoči, onda sledi aut, stanete... To je normalno".

Reklo bi se da cenite naše ranije laureate, poput Lazetića, Kerkeza i Rastavca?

"Nije uvek moderno najbolje, ali da bi ljudi kada imaju opciju da gledaju Čelsi – Liverpul i u isto vreme Crvena zvezda – Mladost Lučani, pored tog lokal patriotizma imali još neki motiv da gledaju tu utakmicu, vi morate taj šou i tu predstavu da približite na sličan nivo. Nikada neće biti isto, ogromna je razlika u investicijama, ali moramo negde da se uhvatimo. Ja se uvek hvatam za svoj deo, a to je da ponudim neki atraktivan fudbal. Ako smo mi najbolja ekipa u ligi, onda moramo da imamo neki sličan model kao što ima najbolja ekipa u Engleskoj, Nemačkoj ili Španiji. To je nešto što mi možemo da uradimo. TSC igra jako dobro, Novi Pazar je kod Gaćinovića bio atraktivan, Rastavac pošto dobro poznaje Vojvodinu igra jako dobar fudbal, za njihov mentalitet i nešto što je u skladu sa tradicijom Vojvodine. Lalatovića jako mnogo poštujem, njegov stil fudbala, ima jako dobar momenat izgubljene lopte i ofanzivno i defanzivno. Kerkez isto radi dobar posao, kolega Đorđević iz Napretka... Ima dobrih trenera, eto primer Đorđevića, samo su mu dali kontinuitet kad nije bilo dobro”.

"MILOJE NE BI POBEDIO LIVERPUL DA GA ČUKA NIJE ISTRPELA, CENIM LALATOVIĆA"

Imate još neki primer?

"Ako se vratite sedam godina unazad i setite jednog perioda Vladana Milojevića u Čukaričkom od ne znam koliko poraza u drugoj ligi. Da ga tad nisu istrpeli, ne bi pobedio Liverpul sa Zvezdom, to vam ja garantujem. Ovo ne tražim za sebe, već za druge trenere, da bi se videla ta liga. Crvena zvezda i Partizan su nešto drugo, tu se ne prašta nijedan loš rezultat, ali mislim da u drugim klubovima treba biti fleksibilniji sa tim trenerima".

Posle jedne utakmice na Marakani imali ste komentar u defanzivnoj igri rivala što se mnogima nije svidelo. Posebno što vi imate dominantan i skup tim za srpske prilike?

"Slažem se, ali nisam mislio na defanzivni pristup igre, mislio sam na to da kada idemo u kontru da se leži na terenu, da se čeka da mi izbacimo loptu. A mi smo vitezovi, mi smo Crvena zvezda i uvek je izbacimo. Pa jedan od najboljih trenera je Čolo Simeone, on je defanzivno opredeljen trener, ali ne igraju bez intenziteta i nisam video da njegovi igrači padaju u nesvest pola sata pre kraja kada imaju rezultat. Ja sam više mislio na te stvari. Defanzivno je sve legitimno”.

O ZVEZDINOM BUDŽETU I DA LI TIM DELUJE UMORNO I ISTROŠENO

Ne sporite da imate ubedljivo najskuplji tim u ligi i da bi ste morali da se „šetate”?

"Kad se priča o Zvezdi sa najvećim budžetom, mene tu pogodi jedna stvar. Crvena zvezda ima najveći budžet jer je najviše zaradila od Evrope, jer igra najbolje dugi niz godina i to u najjačim takmičenjima. Dva puta Liga šampiona, tri puta Liga Evrope. Mislim da je razlika, nisam siguran, Liga Evrope – Liga konferencije grupna faza, duplo veća 12.000.000 evra, naspram 5.000.000. Posebno, što smo mi ušli iz plej-ofa za Ligu šampiona. Partizan da osvoji Ligu konferencije neće zaraditi 12.000.000. To je normalno, vi možete da imate 7.000.000 veći budžet od Partizana ili neko ko ima samo TV prava od lige, možete da imate 12 puta veći budžet od nas i Partizana zajedno. I to su neke normalne stvari. Priča se da mi imamo najveći budžet. Nije, nego ga je Zvezda zaradila. Uprava, treneri pre mene, ja sebi ne mogu tu ništa da pripišem. I mi kao klub koji ima najveći budžet i najbolje igrače, kao i statistički najbolje igrače, mi moramo da pronađemo da otvaramo lakše defanzivno orijentisane rivale. To je proces u fudbalu sa kojim se mi borimo. I to je disproporcija u odnosu na ono što igramo u ligi i šta nam treba u Evropi".

Koliko vam otežava to što nekada ne možete da trčite u Srbiji, jer nema prostora, nema otvorene igre?

"To je, da kažem, jedna vrsta treninga i jedna vrsta metodologije treninga, a onda vam u Evropi treba druga metodologija i trčanja i drugi energetski sistemi. To je mnogo teško, jer ne možete da radite 300 dana posed, završnicu u zadnjoj trećini, reakciju na izgubljenu loptu, a onda da se odjednom prebacite da igrate kontranapade. Mnogo je teško, to nije samo reći i uraditi, to su potpuno drugačiji energetski sistemi, 40 metara trčanja, povratno trčanje, u odnosu na deset do dvadeset povratnih trčanja, sa više deakceleracija, akceleracija. Mi to znamo i zbog toga imamo veliku grupu igrača, nekih koji su više prilagodljiviji našem prvenstvu, neki koji su više prilagodljiviji Evropi. Mislim da smo tu, u tom delu mogli dosta pametnije da odradimo u Evropi, da ne moraju uvek oni koju su nam najbolji u Srbiji da igraju u Evropi, nego oni koji su nam energetski i fizički bolji. To pre svega zameram sebi i nikom drugom".

Nemanja Radonjić je primera radi više golova u eri Vladana Milojevića dao u Evropi, sada nekako više u evropskim mečevima pružaju Mitrović i Bukari, koji nemaju dovoljno prostora u Mozzart Superligi.

"Jeste, možda smo mogli više da iskoristimo Mustafu, te tranzicione igrače, da se igra malo drugačije, možda čak Sanogo ili da je u najboljem slučaju Mijailović mogao da igra, sa duplim blokom, kontrom, polukontrom... Ne kažem da je trebalo da igramo reaktivan fudbal, ali malo ciničnije i da se više posvetimo nekom direktnijem fudbalu. Da nam je posed odmor, a tranzicija, da kažem, život. I presing. To su neke stvari o kojima razmišljamo i na kojima radimo, ne može sve preko noći".

Da je Crvena zvezda mogla od početka leta da koristi Srđana Mijailovića, da li bi možda i rezultat bio drugačiji?

"Teško je reći hipotetički, sa fudbalskog aspekta naravno da bi nam značio još jedan zadnji vezni kada znamo da je Sanogo, naš najbolji zadnji vezni, sklon povredama. U nekim utakmicama bismo mogli da igramo dosta zatvorenije. Na primer, Trabzon na strani, sve je otvoreno, igraš možda na bod, njih guraš dole, može dosta stvari da se promeni. Moglo je, ali uvek smo gledali da ne tražimo opravdanja nego da iz toga što imamo najbolje izvučemo".

"SELEKCIJA, TRENAŽNI PROCES, SVEST O SPORTSKOM NAČINU ŽIVOTA"

Šta svi moramo da uradimo da naši igrači fizički izgledaju jače? Vi ste sa na sličan način pojeli Čukarički?

"Prvo – selekcija, to je nešto što je jako bitno, drugo – trenažni proces, trće – svest igrača o sportskom načinu života. San je najbolji način za oporavak, imamo najbolji tim i fitnes, i nutricionistički, ali je mnogo teško kad se to radi sa igračima koji imaju 28-29 godina, koji imaju svoje navike i dobri su, kvalitetni. To mora da se krene mnogo ranije. Dobijate energiju i sa mlađim igračima, mi to vidimo i po našim brojevima kad nam igraju Kings Kangva, Mitrović, Bukari, Eraković da je to mnogo bolje sa fizičkog aspekta. Sa druge strane, vi znate i da Afrikanci imaju drugačiji sklop mišićnih vlakana, tako da su oni po fizičkim predispozicijama u startu u prednosti u odnosu na nas. Mi Srbi nismo brz narod, a dugo nam je osnovni način selekcije bilo žongliranje lopte, tako da tu ne možete da vidite da li je neko brz ili nije. Kod nas se još dosta misli, mada mislim da su to fitnes treneri malo promenili, da ćete biti sporiji ako se radi trening snage, što nema logike ako vidite kako izgleda najbrži čovek na svetu Jusein Bolt. Ali to su sve neke stvari koje su povezane i kojima treba da se bave pre svega ljudi iz Fudbalskog saveza, koji rade na razvoju fudbala. Oni treba da daju smernice svim klubovima članovima, a onda da svaki klub pronađe neki svoj model. Mislim da je Crvena zvezda na osmom mestu po broju igrača iz svoje škole koje igraju u najboljih 30 liga u Evropi, sa 60 igrača. Nije to loše, ali mi moramo da budemo svesni za model koji igramo kakvi nam igrači trebaju, pa da takvu selekciju pravimo".

U Švedskoj su tereni bolji, igra se atraktivnije, brže, mnogo se više rizikuje. Eto, vi ste sa Hamarbijem ovde u Beogradu rizikovali i izgubili?

"Da, a oni nisu ošišali teren i onda nije moglo da se igra, a-ha-ha. Trava je bila do članaka na Partizanovom stadionu. Oni znaju da mi igramo brzo i da je drugačija podloga. Kažem, svaki trener tamo iz Sirujusa želi da bude trener u Malmeu, AIK-u, Hamarbiju, Hekenu... On zna da ako želi da bude trener tamo mora da izađe na teren sa nekom igrom, svojom idejom, da bi privukao pažnju. Ako se samo branite, vas u AIK-u, Malmeu, Hamarbiju ili Hekenu nikada neće uzeti za trenera. Jedino ako nemaju nijednu drugu opciju. To nije slučaj samo u Švedskoj, Danska liga je mnogo kvalitetnija. Isto tako i tamo imate Silkeborg, koji igra jako dobar fudbal, Nordsjiland, izvanredan fudbal, isto igraju deset godina. Kratak pas, veštačka trava, izgube sa 0:3, pobede... Ali Nordsjiland ne može da se poredi sa Crvenom zvezdom. Oni su samo projekat Siti grupe koji pravi igrače. Prodali su Kudusa za 15.000.000 evra, prodaju igrače za ozbiljne sume, to je razvjoni klub. Zvezda, Partizan i top klubovi u svim ligama nemaju toliko strpljenja. Imaju strpljenja za trenere, mislim da je to glavna razlika. Trener se onda opusti jer zna da će završiti sezonu, nema nikakvih problema sa drugim stvarima. Prvo ste zaštićeni ugovorom sa klubom, a onda sindikatom. Dajem vam moj primer, ja sam faktički mogao da ne radim 26 meseci posle Malmea i da primam istu svotu novca.

Kako to?

"Od Malmea 12 meseci i onda od sindikata još 14 meseci. Vi uplaćujete u sindikat svakog meseca, a kad nemate posao, vama sindikat 14 meseci plaća 100 odsto, a onda još devet meseci 70 odsto. Vi bukvalno ako ne želite, ne morate da radite. Moj stav je da nijedan trener koji drži do sebe ne treba da ima pauzu dužu od šest meseci. Kada imate neku sigurnost onda možete da probate i neke ideje. Siguran sam i da su naši treneri inovativni i da imaju nove ideje, ali se jednostavno bore za egzistenciju. Onda je mnogo teško da se nešto izmišlja, odbrana, prekid, eventualno neka kontra i to je to".

Da li smatrate da imate ogromnu šansu da se etablirate u evropskom fudbalu, pošto ste mladi po godinama, a Srbija nema mnogo mladih trenera…

"Ja verujem u to i radim na tome, radim na sebi. Znam da su mi za to potrebni jako dobri rezultati, ako pogledate trend gde idu treneri iz Srbije, nije baš da idemo u top lige. Cenim i kolege koje su radile ovde pre mene i trenere u Partizanu, probali su sve i Aca Veselinović... Uz dužno poštovanje, mislim da u nekim godinama u kojima sam ja ne treba gledati aspekt novca i ići na Bliski istok, već gledati neku kvalitetniju ligu koja pruža razvoj i korak za dalje. Sad trenutno razmišljam samo o Crvenoj zvezdi, tu sam dokle god me Crvena zvezda bude želela, dokle god ja mogu da podižem kvalitet igrača, igre i svega. Meni je san da budem trener u nekoj od liga petice, ali to nije lako. Pričali smo o tome, posebno kada nemate ime. Ali postoje klubovi u Evropi koji prate trenere koji su interesantni i mogu nešto da ponude. Ne bavim se sada time da li mene neko prati, bavim se samo Crvenom zvezdom i voleo bih da ostanem što duže. To je moja želja, ali znam da to pre svega zavisi od rezultata i zato se time i vodim."

"UČIM NEMAČKI, OVO JE NAJBOLJI I NAJTEŽI POSAO NA SVETU"

Koliko jedan moderan trener mora da radi dnevno?

"Svaki dan vam je minimum od osam do osam. To je minimum, ali je uvek više, zato što u toku dana morate da ispoštujete neke stvari koje možda nisu direktno vezane za fudbal, već je to sastanak sa sportskim direktorom, glavnim skautom, sastanak sa novinarima... Nemam ja sad pravo da, pošto sedim s vama sat vremena ili 45 minuta, kažem neću sad da radim ono drugo što je trebalo. Samo produžavate dan. Život trenera je takav da nema radnog vremena, telefon je stalno 'otvoren', vi radite koliko treba. Prednost ovog posla je što može da dođe dan i kad ne morate ništa da radite. E sad tu je vaša svest, jer vi ako ne radite bar nešto na sebi, primer ne učite drugi jezik, kao što ja sad činim, onda ste u problemu. Ako to ne radite, onda to radi neki trener iz Portugalije treba da ide u, recimo, Nemačku, on će dobiti posao jer zna nemački jezik. Konkretno sada usavršavam nemački pošto ga malo znam, jer mislim da morate stalno da radite na sebi, nekada radite na svom intelektu, čitate knjige o menadžmentu, nekada radite usko vezane stvari za fudbal. Ali za fudbal vam je potrebno minimum deset sati, morate da pripremite trening, da odradite trening, da uradite analizu svoje igre pre svega i analizu protivnika, da vas nešto ne iznenadi. Ako propustite jedan korner, može skupo da vas košta. Pored toga u današnje vreme morate da se bavite ozbiljnim menadžmentom, sa igračima, da razumete svakog od njih, ako ima probleme neće da ih kaže jer je i dalje kultura u Srbiji da ukoliko kažete za neki problem ispada da ste slabi. Sve te stvari morate da skenirate, da skupljate informacije, da vidite šta se dešava. Ovo je najbolji i najteži posao na svetu".

"ŠTA BIH PROMENIO U MONAKU..."

Da možete da vratite vreme da li biste sve isto uradili u pripremi meča sa Monakom?

"Da mogu da vratim vreme, verovatno ne bih. Ali u dubini duše nisam siguran da bi ishod bio drugačiji. Da imam popravni, možda bih rekao da igramo defanzivno sa dva brza tranziciona igrača i Šiljom, i sa sedam u niskom bloku pa kako nam se zalomi. Ali ima i jedna druga stvar što se toga tiče. Ako vam oni daju gol u četvrtom minutu, vi nemate nikakve šanse. Možete samo da kažete kako ste izgubili sa 0:1, i to je nešto što sam ja naučio posle ove utakmice. Bitno je za zvezdašku javnost da li ste izgubili sa 0:1 ili 1:4. Ispada da su nas ponizili, a Monako dobija identičnim rezultatom u prvenstvu skuplje ekipe od nas. Mora da se napravi najbolji balans. Naravno da sam bio svestan da nam je potreban zadnji vezni. Kao što znate Srnić zatvara tu poziciju, sa njim bismo možda bolje izgledali. Ali ne vidim da je tu bio problem. Mi smo bili reaktivni po bokovima gde nismo dobro igrali u situacijama dva na dva. Svi golovi su tako došli, to je činjenica. Uvek može da se kaže da su vezni mogli da im pomognu. Oni su stalno igrali tri na jedan, tri na dva... Volim da imam dobar balans ofanzivnih i defanzivnih igrača, da im pariramo 92 ili 95 posto, jer njihovu brzinu nikada nećete moći da dostignete. Kapacitet trčanja i intenzitet da, ali briznu ne”.

"FERENC SMO POKVARILI U BEOGRADU ZBOG TRAOREA"

Da li vas i dalje peku rezultati u Evropi, ne samo zbog poslednjeg mesta u grupi, već činjenice da je bilo vidljivo da je Zvezda bolji tim od pobednika grupe Ferencvaroša?

“Oni su bili u dobrom momentumu, to ih je guralo. Njima je vezni red i napad kvalitetniji deo ekipe, dobro su posloženi imaju fizičke i tehničke sposobnosti. Oni su u Beogradu imali Traorea, dobro poznatog igrača koji nije disciplinovan u defanzivi. Platili su ceh... Tamo su bili čvršći, nismo iskoristili šanse i polušanse koje smo imali, primili smo dva naivna gola, a Ferenc je sa Bešićem i Gojakom napravio čvrstinu i tranziciju. Uspeo im je plan, i to je jednostavno tako. Nama je tu falio samo jedan raspoloženiji igrač u ofanzivi. Meni je najbolji tim u grupi Trabzon. Tačno se zna ko šta radi, gde stoji, mnogo je teško igrati protiv njih. Ferenc je nešto drugo, legitiman im je izbor. Dobro su sklopljeni i imaju još jednu bitnu stvar... Vama će svaki Brazilac, Južnoamerikanac, Afrikanac biti atraktivniji igrač, ali će vam svaki Skandinavac, Čeh, Poljak ili Nemac biti disciplinovaniji. Tu je Ferenec imao dobar balans, sa disciplinovanijim Evropljanima. A najdisciplinovaniji Afrikanci su vam u Sitiju, Liverpulu. Ponavljam, Traore je odličan igrač ka napred, ali pozadi. Mi smo ih na Marakani sa Gobeljićem i Mitrovićem pokvarili. To su neke stvari koje je stalno govorim, ne da bih pravdao sebe. U Evropi stvarno nekada presuđuju detalji”.

Da li je moguće da se ova ekipe digne na nivo dvomeča protiv Milana, kada ste bili deo stručnog štaba? Zvezda je igrala tada prilično aktivan fudbal, izlazila visoko na Milan.

"U fudbalu, posebno u takvim situacijama, potrebna vam je sreća. Ja sam realan bio tada, kao i sada. Posle prvih 10 minuta beogradskog meča Milan je mogao da vodi sa 3:0. Ali ako vi kao ekipa imate dobru energiju, verujte u to što radite, ne odustajte, fudbal vas nagradi dobrim rezultatom Verujem da možemo da se vratimo na taj nivo. Igrači će shvatiti da Zvezda ne trpi minuli rad i to nije pretnja. Oni znaju kakve razgovore vodimo, potreban im je odmor, potom i pripremni period. Naravno, treba i dodatna selekcija. To nisu samo ulazni transferi, i tu mora da postoji reciprocitet. Neki igrači treba da odu korak napred, neki su zasićeni, od nekih treba da zaradimo. To je normalan proces, potrebno je da pogodimo sa novom energijom i gladnim momcima. Dovoljna su tri ili četiri igrača da promene kulturu i način života grupe”.

"U SRBIJI MI KAŽU DA SAM PREVIŠE MEK, U ŠVEDSKOJ DA SAM OŠTAR"

Koliko je teško izgraditi autoritet, pošto ste prethodno bili pomoćnik?

"Ja sam u Švedskoj previše oštar, a ovde misle da nisam dovoljno oštar. Autoritet gradim na tome da su pravila ista za sve, da Katai i mali Mijatović imaju isti odnos i tretman. Na primer Kataija znam duže od Mijatovića, ali to ne znači da Sale može da radi šta hoće. Ja nisam klasični balkanski vođa, ne kažem da sam uvek u pravu, i da treba da postoji strahopoštovanje. Kada se pojavi strah, ne možete da pružite najbolju igru. Verujem da od strane igrača postoji poštovanje prema meni, verujem i da razumeju zahteve. Drugačije je biti pomoćni trener. Tada ste na usluzi glavnom treneru, tada sam sebe adaptirao u odnosu na Dekija. Kada je Deki pun energije, ja je malo smanjim, kada njemu nedostaje energije, ja sam tu da dopunim. Kada ste lojalan pomoćni trener samo razmišljate o šefu i kako da mu pomognete. Ne mislim da je teško izgraditi autoritet, to se gradi znanjem i fer odnosom. Možda u Srbiji prolazi sistem zastrašivanja i plašenja, u Evropi to ne prolazi. Znam situacije, neću da imenujem, gde su peticije pisane protiv trenera posle tri dana. Igrači te bukvalno smene”.

Da li vam ovaj tim deluje umorno i isceđeno posle svega što je uradio?

"To je u njihovoj glavi, psihički su umorni. Razmišljanja sam da od 28. do 32. godine možete da igrate jako kvalitetan fudbal. Oni su u ovom trenutku zasićeni, potreban im je odmor, ali nemaju pravo na njega, jer su nam ostale još dve utakmice. Moraju da shvate da sa 30. godina morate da promenite život, ishranu, obaveze... Nije rola jednog igrača samo da bude najbolji na terenu... Na primer Sale, Mića i Kanga mogu da olakšaju život u Zvezdi Kingsiju Kangvi ili Mitroviću. Onda oni mogu da traju još i budu bolji. Ako se sve svede na individualni interes, to je problem".

Možete malo konkretnije?

"Imate primere iz drugih, najvećih liga. Najveći klub sveta ne dozvoljava legendama da tu ‘umru’. Real nije dozvolio Kasiljasu da umre u klubu, isto tako i Raulu, Serhiju Ramosu, Kasemiru koji je u dobrim fudbalskim godinama. Prodali su ga u Junajted. To su neke stvari kojih su svesni ljudi iz kluba i igrači".

Ili još konkretnije: Imate li snage da u nekom narednom periodu iznesete renoviranje tima ili grublje rečeno smenu generacija?

"Mislim da to mogu, a to da li ću ja dobiti priliku da uradim morate da pitate direktore Mrkelu i Terzića. To je normalan proces. Tako mi je bilo u Hamarbiju, pa i u Malmeu. Bio sam na dobrom putu. Oni su hteli nešto bolje, iako smo u svim parametrima bili među tri ekipe u ligi i tri boda od prvog mesta. Sada su u svim parametrima 15 i 16. U svakom velikom klubu mora da dođe do smene generacija. Svi hoće promene, vide da je to potrebno, ali se plaše tranzicije. Postoje sistemi prijateljstva, teško nam je. Volimo sve naše igrače, jer su nam mnogo dali. Da ih sad ne nabrajam, možda se neko uvredi. Ovo je posle 1991. godine najbolji period Crvene zvezde, ali je normalno da se pojedinci profilišu u trenere, fudbalske radnike, skaute. To je proces".

"TOJVONENU SAM REKAO DA BUDE SKAUT"

Mislite kao što su se dogovorili Ćavi i Pike u Barseloni.

"To je normalna pojava, tako sam se dogovorio sa Tojvonenom. Rekao sam mu da će biti 50 posto skaut Malmea i 50 posto skaut PSV-a. Uvek morate da napravite plan za igrača, jer su oni zaslužni građani. Oni su vam potrebni u klubu, potrebno je da Milunović ostane u Zvezdi još 20 godina, Borjan isto tako. Ali ne mogu svi da budu direktori, u Srbiji svi vole da budu direktori. Hajde malo na teren. Milunović treba da napravi Lekovića, kao što su Dragović i on napravili Erakovića. To je na klubu da im pronađe mesto".

Da li je za Zvezdu bolje da glatko pobeđuje u Mozzart Bet Superligi ili igra mečeve kao protiv TSC-a?

"Pošto hoćemo da osvojimo sve trofeje, bolje nam je da pobeđujemo sve sa 5:0. Ali ako gledamo šta je potrebno da bismo bili bolji u Evropi, bolje su nam tesne utakmice. Mi treba da podižemo nivo igre i da nam parametri igre i fizike budu što približniji Evropi".

Da li posle priprema možemo da očekujemo da Zvezda igra po vašim zamislima sa jasnim automatizmima u igri?

"Potrebna je doselekcija, shvatio sam da u fudbalu ne može baš sve kako vi hoćete. Ekipa je dobra, verujem da može da igra bolje i atraktivnije. Isto tako mislim da nismo igrali loše, bilo je dobrih utakmica, mada smo se mučili da otvorimo rivala. Na par mečeva smo ostali dužni navijačima, posle dobrog otvaranja, da slavimo ubedljivije. Čisto da se navijači naslede. To je sve proces".

Kakvu Crvenu zvezdu vidite za devet meseci kada počinje nova sezona?

"Vidim konstantniji tim, koji u našoj ligi neće da ostavi mnogo prostora protivničkim timovima. Verujem da ćemo stajati bolje iza lopte, da ćemo biti agresivniji, da ćemo rešavati lakše u poslednjoj trećini dupli blok. I da uz sve to budemo prilagodljiviji u Evropi. Da opet igramo fudbal, ali da budemo odgovorniji i ciničniji, da ne pravimo veliki broj grešaka".

“LIGA ŠAMPIONA MOŽE DA BUDE OKRUTNA, NAJBRŽA TRKA, ALI...”

Liga šampiona je ideal klubova na Zvezdinom nivou, ali može da bude vrlo okrutno takmičenje. Imate ove godine primer Plzenja, pa i Makabija koji je na dva meča dobio 13 golova, godinama je patio i zagrebački Dinamo?

"To je tačno, najbrža trka na svetu, Formula 1. Kada bismo izašli iz grupe u Ligu Evrope to bi bio neverovatan uspeh. Jedne godine smo bili blizu u Atini... Kao tim iz četvrtog šešira morate da baš tog dana imate najbolje izdanje, a da su oni u lošem trenutku. Nekada pomogne Marakana, energija, jer ne vole oni da dođu ovde da igraju. Mi bismo svi hteli bolje uslove, ali za Evropu nama Marakana odgovara. Njima je šok atletska staza, tunel, a nama je to normala. Malo ukoče. Može to takmičenje da iscrpi, osetite se inferiorno kao Zvezda protiv Bajerna. Nemoćan si i onda moraš da se osetiš nadmoćnim u našoj ligi. Treba posmatrati stvar iz drugog ugla. Samo igranje u Ligi šampiona je ogromna čast. Treba uvek iskoristiti tu privilegiju da promovišemo jednog igrača iz omladinske škole, finansijska dobit je odlična. Ako se u kontinuitetu igra Liga šampiona, jedno tri ili četiri godine, onda može da se kaže da je vreme za boljitak".

O MLADIM IGRAČIMA I KO MU SE JOŠ IGRAČKI SVIĐA IZ MOZZART BET SUPERLIGE”

Stignete li da pogledate Grafičar i omladince?

"Svaku kod kuće odgledam, nekada i na televiziji kao sad protiv Loznice. Volim mlade igrače, stalno ih upozoravam da ih novinari ne razmaze. To sam stalno pričao u Švedskoj. Ne može da vam bude glavni kvalitet to što ste mladi. Morate što se tiče odnosa i zalaganja da budete 20 posto bolji od iskusnog igrača. Onda problema nema. Kod nas se brzo postane igrač i još brže promašaj. Oni ne smeju da polete da pad ne bi bio bolan".

Zvezda sada ima slatki problem, ima suviše mladih igrača u specifičnoj sezoni, možda i najvažnijoj u istoriji Srbije? Pored Mitrovića, Motike, Stankovića i Mijatovića, tu su još momci iz Grafičara poput braće Mituljikić i Kneževića. Teško će svi dobiti ozbiljne minute?

"Radulović je jedan od najboljih igrača Mladosti GAT, zatim Stanić i Lučić. U tim ekipama možete da živite sa greškom, ovde to nije slučaj. Zvezdaška javnost je ponekada okrutna. Voleo bih da se to promeni, da ne budemo tako oštri kada su pitanju mladi igrači. Tako se ne pomaže Zvezdi i srpskom fudbalu. Ovde se očekuje da uđe neki klinac i da odmah pokida. Bavim se trenerskim poslom od 2008. godine, video sam enormno veliki potencijal Aleksandra Isaka. Ali nije na Piksijevom nivou, da je majstor od rođenja i da mu ne treba trener. Takav kada se rodi, sa 16 godina igra. Problem je što se takvi igrači ne rađaju svaki dan”.

Pored Luke Ilića koji igrač vam je napunio oko kada govorimo o timovima iz Mozzart Bet Superlige?

"Sviđa mi se mali Jojić iz Lučana, vrlo kvalitetan igrač. Nikolić je teoretski naš igrač od prvog januara. Volim da pogledam igrače koji se pojavljuju. Kovač iz Čukaričkog je moderan box to box igrač, šetaju ga na pozicijama, to je ono što mi se sviđa. Plus Čumić. To su igrači koji prave razliku i imaju fiziku za Evropu".

Koliko igrača vam je potrebno u zimskom prelaznom roku?

"Videćemo izlazne transfere. Potrebna su nam dva pojačanja. Špic nam je potreban".

"PAVKOV JE TOP ZA SRBIJU, SAMO DA VIDIMO DA LI JE GLADAN"

Dakle, Pavkov?

"Pavkova cenim kao igrača, on je za srpsku ligu i Zvezdu top. Svestan je da za Evropu ima neke nedostatke. Ako ga tako posmatramo, onda je on dobro rešenje. Treba da sednemo sa njim, vidimo da li je izgledan da se vrati ovde. Da li želi da na svakoj utakmici da 100 posto. To je jako bitno. Ako on dođe, ne treba nam još jedan, jer će nam onda Mijatović biti četvrti u redu. To bi bio greh. I možda nam treba još jedan vezista u zavisnosti ko nas napusti".

Imate neku konkretnu želju?

"Mnogo je bitno da je pravi karakter u Crvenoj zvezdi. Nekada oni bolje prođu nego kvalitetniji igrači. To su neke stvari koje teško saznate. Kada nekog pitate on će vam reći 'ma on je top, on je super'".

Ko od igrača iz trenutog kadra može najviše da napreduje?

"Mitrović ima mnogo prostora, on je u periodu adaptacije na Zvezdu, ali pružio je neke zapažene role. Njegov napredak treba da bude u konstantnosti. Bukari može da bude još opasniji, tu su i Leković, Velja Nikolić.. Da biste napredovali, morate da igrate. A da biste igrali morate da budete bolji od konkurencije".

"BUKARI I MITROVIĆ ZA LIGE PETICE, ERAKOVIĆU NE BIH PREPORUČIO FRANCUSKU"

Ko je iz Zvezde trenutno za lige petice?

“Na primer Bukari i Mitrović imaju fiziku za top lige, ali nije samo to dovoljno. Radonjić je bio dominantan ovde, u Francuskoj je u normali što se tiče brzine. Isto tako i Birmančević”.

A Strahinja Eraković?

“Ne bih mu preporučio Francusku. Snašao bi se dobro u intenzivnijim ligama poput Nemačke, Holandije ili Belgije. Ne bi imao problema u Italiji, samo je potrebno da izabere ekipu koja će sigurno da opstane u Seriji A. Da mu se ne desi slučaj Miloša Vulića. Čupa je brz i okretan, može da igra visoko. Voleo bih da što duže ostane kod nas, ali se pita i klub. On je do leta mlad igrač za Evropu, posle toga ga kupuju kao gotov proizvod. Ako igraš dobro – tu si. Ako ne igraš, ideš na transfer listu”.

"MORAO SAM VIŠE DA KORISTIM IBRAHIMA MUSTAFU"

Da li ste se ogrešili o nekog igrača tokom mandata u Zvezdi?

"Zbog odnosa prema treningu više minuta sam morao da nađem za Ibrahima Mustafu. On je momak koji svaki trening izgara, svaki meč koji je ušao promenio je tok. Ušao je protiv Trabzona – asistirao za gol. Ubrzao nam igru u Nišu i Kragujevcu, ima jako dobar odnos. Ćuti i radi. Krivo mi je što u nekom meču nije startovao, nadam se da će držati fokus. Ima stvari na kojima treba da radi. Nije suptilan igrač, sa finim dodirom kakve voli Zvezdina publika. On ima predispozicije za liga petice".

U korona sezoni kada ste bili pomoćnik Zvezda je dala 30 golova iz prekida. Do sada samo šest?

"Prekid vam 68 posto zavisi od izvođača, potrebno je da pogodite prave zone. U toj sezoni najviše kornera je izveo Ben koji sada ne igra konstantno. To su neke stvari koji možemo da nadogradimo. Imamo kvalitetne skakače, statistički najbolji naš izvođač je Kanga sa 18 ili 21 posto uspešnih centaršuteva", zaključio je Milojević.

Priredili: Darjan Nedeljković i Nenad Jovanović