Iza kulisa najvećih fudbalskih transfera: Od Belingema i Garnača, do Hanibala i Sanča

U svetu modernog fudbala, gde reflektori najčešće prate igrače i trenere i gde se uspeh često meri milionima i trofejima, uloga skauta ostaje tiha, ali presudna. Retko oni dobijaju zasluženu pažnju.

Takav je i život Lindona Tomlinsona, čoveka čije oko za talenat stoji iza uspona nekih od najuzbudljivijih mladih igrača današnjice. Bivši je skaut Mančester Sitija,  Mančester Junajteda, Birmingema i Lidsa, te čovek čije je ime povezano s ranim prepoznavanjem talenata kao što su Alehandro Garnačo, Džejdon Sančo, Hanibal Mežbri i Džud Belingem.

Period u kojem je Tomlinson radio za nabrojane klubove predstavljao je srž njegove skautske karijere. Godine je proveo na terenima širom Engleske i Evrope u potrazi za talentima koji tek treba da postanu velika imena. Njegov rad nije se svodio samo na gledanje utakmica, već na detaljno praćenje razvoja igrača, razgovore s trenerima, porodicama i razumevanje šire slike svakog potencijalnog transfera.

U razgovoru za Mozzart Sport, Tomlinson otkriva kako izgleda život iza kulisa velikih transfera — od trenutaka kada prepoznate buduću zvezdu pre svih, do onih kada vam isti igrač izmakne i završi u drugom klubu. Njegova priča je spoj instinkta, iskustva i surove realnosti fudbalskog tržišta, gde jedna odluka može promeniti sve.

Priča o otkrivanju Alehandra Garnača počela je gotovo slučajno — onako kako to u skautingu često i biva. Lindon Tomlinson zapravo nije ni došao zbog njega; fokus je bio na drugom mladom igraču koji se tada nalazio pod lupom. Međutim, tokom tog posmatranja, Garnačo je bio taj koji je “iskočio iz kadra” — energijom, driblingom i osećajem za igru koji se ne mogu naučiti.

Kako Tomlinson objašnjava, upravo su takvi trenuci presudni u poslu skauta: sposobnost da prepoznate ono što niste ni tražili. Umesto planiranog izvještaja o jednom talentu, sa terena je poneo priču o drugom. O igraču koji će završiti u Mančester Junajtedu i potvrditi da najveća otkrića često dolaze onda kada ih najmanje očekujete.
“Što se tiče Garnača, bio sam jednog vikenda u Španiji, u Madridu. Otišao sam da gledam drugog igrača, Alvara Karerasa, koji je tada bio u omladinskom pogonu Real Madrida. Već smo praktično odlučili da njega dovedemo. Sedeli smo u kafiću nakon utakmice kada mi je jedan skaut rekao: ‘Dođi sutra, ima jedan zanimljiv igrač, trebalo bi da ga pogledaš’. I tako smo otišli. Garnačo je na toj utakmici postigao dva gola, možda čak i het-trik, uz to je izborio i penal. U tom trenutku smo već planirali da završimo transfer jednog levog krila iz Bugarske, ali kada smo videli Garnača, odlučili smo da promenimo plan. Bilo je jasno da je to igrač kojeg želimo, bez obzira na sve”, počinje Tomlinson priču za Mozzart Sport.

Fina radna zajednica

Zanimljivo je da je Garnačo već bio poznat u skautskim krugovima – igrao je u omladinskoj selekciji Atletiko Madrida, ljudi su poznavali njegovu porodicu.
“Tako to često ide – odeš da gledaš jednog igrača, a pronađeš drugog. Jedan od skauta nam je zapravo skrenuo pažnju na njega, i u tom trenutku smo videli njegov kvalitet. Već tada smo odlučili da ga dovedemo u Mančester Junajted. Međutim, problem je nastao kada je počeo COVID – sve se zatvorilo i nismo mogli da ga gledamo uživo. Sve je tada bilo na Zoomu, bez mogućnosti da uživo pratimo igrače ili organizujemo dodatne probe. Bilo je teško proceniti njegov stvarni progres. Morali smo da odlučimo na osnovu video snimaka. Ipak, bili smo sigurni u odluku. I Garnačo i Alvaro Kareras su dovedeni upravo na taj način”, kaže naš sagovornik.

Garnačo je na kraju odigrao 144 utakmice za Junajted, postigao 26 golova i prodajom u Čelsi u klupsku kasu uneo 46.000.000 evra. Kareras nije ni debitovao za klub iz Mančesteram otišao je u Benfiku za 14.300.000 evra, da bi samo godinu dana kasnije Real za njega dao okruglo 50.000.000. Čisto da se shvati koliko fudbal ume da bude nepredvidiv.

SANČO, BELINGEM I 5.000.000 IZGUBLJENIH ZBOG MEŽBRIJEVE PROBE U DVORANI

Tražite još jedan primer? Eto van ga Džejdon Sančo.
“Transfer Sanča iz Votforda u Mančester Siti je zanimljiv jer nije bio klasičan ‘veliki transfer’, nego tipičan primer borbe velikih klubova za najtalentovanije tinejdžere. Sančo je 2015, sa svega 15 godina, napustio Votford i prešao u Mančester Siti, koji je tada pobedio konkurenciju drugih velikih engleskih klubova. Transfer je bio relativno mali u startu (oko 66.000 funti), ali uz bonuse je mogao narasti i do oko 500.000 funti, što je standardna praksa za omladinske transfere. Situacija oko Sanča bila je komplikovana zbog ugovor. Pokušali smo da pronađemo rešenje s Votfordom, ali oni želeli da izgube igrača. Na kraju je Sančo prešao u Mančester Siti delom zahvaljujući prijateljstvima i vezama koje je imao. U tome je važnu ulogu imao Džo Šilds, koji je tada radio u Mančesteru, a danas je u Čelsiju. Iako se radilo o relativno skromnom obeštećenju uz brojne bonuse, iza tog transfera stajala je ozbiljna skautska procena i pravovremena reakcija — kombinacija koja često pravi razliku između pogođenog i propuštenog talenta. Upravo u takvim procesima vidi se koliko je uloga skauta ključna, jer odluke donesene u tišini omladinskih terena kasnije oblikuju vrhunski fudbal”.

Sančo se na kraju proslavio u Borusiji Dortmund, Junajted ga je posle platio čak 85.000.000 evra, ali se nije usrećio. Pa tako dolazimo do toga da je najveći talenat s kojim je Tomlinsona radio ipak Realov as Džud Belingem. Tomlinson je tada bio u Birmingemu i kao deo klupskog sistema, imao je priliku da izbliza prati razvoj igrača koji je već u ranim tinejdžerskim godinama pokazivao zrelost i kvalitet daleko iznad svoje generacije.
“Što se tiče Belingema, ne mogu mnogo da govorim o njegovim najranijim godinama jer je bio veoma mlad kada sam počeo da radim – imao je oko pet godina. Međutim, već tada se videlo da je izuzetan talenat. U Birmingemu je bio u centru pažnje i klub je sve podredio njegovom razvoju od oko 2014. godine. Pazite, važno je zadržati takav talenat u klubu koji nema resurse kao veliki klubovi poput Mančester Sitija, Arsenala, Mančester Junajteda ili Čelsija. U jednom trenutku bio je blizu prelaska u Liverpul, gde je imao dobre kontakte i podršku, ali eto nije se dogodilo.”

Tomlinson je otkrio i zanimljivost vezanu za transfer Hanibala Mežbrija u Mančester Junajted, na koji je imao veliki uticaj. Današnji vezista Barnlija bio je jedan od najtalentovanijih u svojoj generaciji.
“Sećam se kada smo videli Mežbrija u Parizu. Pozvali smo ga da dođe kod nas i trenira jedno vreme. Obzirom da je bila zima, trenirao je u dvorani i svi su govorili da je to najbolji probni period nekog igrača u jednom klubu. Svi su bili fascinirani. Insistirali smo na potpisivanju, jer bismo ga dobili za džabe, međutim u klubu su odlučili da još malo sačekaju kako bi ga videli na pravom, velikom terenu, a jedna dodatna barijera bila je i jezička. Sve to je iskoristio Monako, potpisao ga, a za svega par meseci Mančester se javio i morao da plati 5.000.000 evra Monaku za taj transfer. Neverovatno.”

U SITIJU SE ZNALO: TU JE JAJA TURE, DOLAZI DE BRUJNE! TU JE AGUERO, SLEDEĆI JE STERLING

Govoreći o periodu provedenom u Mančester Junajtedu, Lindon Tomlinson je posebno naglasio razliku u funkcionisanju kluba pre i posle ere Aleksa Fergusona. Kako ističe, u vreme legendarnog trenera postojala je jasna struktura odlučivanja, snažna hijerarhija i kontinuitet u skautingu. Sistem je bio stabilan, a identitet kluba jasno definisan — znalo se kakvi se igrači traže i zbog čega.
“Period u Mančester Junajtedu bio je specifičan. Kada sam ja došao, klub više nije bio isti kao deset godina pre, kada je pod vodstvom Aleksa Fergusona bio na vrhuncu.  Tada je bilo teško jer su drugi klubovi, poput Čelsija sa Romanom Abramovičem i Liverpula, imali velika finansijska sredstva i konkurencija je bila ogromna.  Sve se značajno promenilo u odnosu na raniji period. Mislim da je problem nastajao godinama. Kada smo mi došli u klub, već se osećalo da zaostajemo za Mančester Sitijem. Njihova organizacija i način rada bili su na višem nivou. Dok je Aleks Ferguson bio u klubu više od 20 godina, sve je imalo jasnu strukturu i stabilnost. Nakon njegovog odlaska, postalo je očigledno da ta struktura više ne postoji. Ako pogledamo klubove poput Liverpula i Čelsija vidimo da imaju jasne sisteme i dugoročne planove. Mančester Junajtedu je ri nedostajalo”.

(4,50) Sporting Lisabon (3,60) Arsenal (1,90)

Kako klub treba da bude ustrojen? Primer iz Mančester Sitija.
“Sećam se kada sam odlazio iz Birmingema i prvi put došao u Mančester Siti – odmah su mi pokazali plan. Imali su igrače poput Serhija Aguera i Jaje Turea, ali su već znali ko dolazi sledeći: Kevin de Brujne, Rahim Sterling… Postojao je jasan kontinuitet i plan razvoja tima. U Mančester Junajtedu takav plan nije bio dovoljno definisan. Delimično zbog finansijskih razloga, ali više zbog nedostatka dugoročne strategije. Nakon odlaska Fergusona, klub nije uspeo da ponovo izgradi strukturu kakvu je ranije imao. Zbog toga su stalno pokušavali nešto da promene, ali bez pravog kontinuiteta. Nisu uspevali da dovedu igrače na istom nivou kao pre, niti kao konkurenti poput Mančester Sitija ili Liverpula”.

UMESTO ZA 2.500.000 EVRA, ŠEŠKO ZA 76.000.000

(©Reuters)

Sad možda zvuči lako napraviti sistem, ali nije baš tako…
“Najveći problem bio je u strukturi skautinga. Imali smo regrutaciju do U17 nivoa, kao i za prvi tim, ali je postojao veliki jaz između 16 i 20 godina. U tom periodu praktično nije bilo sistematskog praćenja igrača. Zbog toga su nam promicali talenti poput Mojzesa Kaiseda ili Džona Durana, koji su bili na radaru, ali nedovoljno dobro. Sistem je bio zastareo i sećam se, mnogo toga se radilo na papiru, bez moderne digitalne baze podataka. Kada sam došao pitao sam gde je baza podataka, misleći na računar. Pokazali su mi hrpu papira i rekli da se zaronim. Skauti bi pravili izveštaje, ali bi trebalo sedam do deset dana da ti izveštaji dođu do pravih ljudi. Danas je to potpuno drugačije i mnogo brže”.

Možda baš i zbog tog odsustva sistema, Tomlinson kao da najviše uspomena nosi baš sa Old Traforda.
“Sećam se tamo negde 2018. Ili 2019. godine, razmatrali smo dovođenje dva igrača. Benjamin Šeško koji je tada bio u Domžalama, sa čijim smo agentom bili u kontaktu, te Dilon Hugeverf koji je tada bio u Ajaksu. Kod Hugeverfa je situacija bila takva da nije imao profesionalni ugovor, pa se plaćala samo naknada za treniranje, koja je iznosila oko 130.000 evra. S druge strane, Benjamin Šeško je imao ugovor s Domžalama, zbog čega bi njegov transfer koštao oko 2.500.000 evra. Ideja je bila da preuzmemo određeni rizik – dovesti dva mlada igrača za tri miliona i računati da će se barem jedan razviti u vrhunskog fudbalera. U takvim situacijama, čak i ako jedan ne uspe, drugi može višestruko da vrati uloženi novac. Međutim, klub se zbog finansijskih razloga odluči samo na Hugeverfa. On je danas u Viteseu, dok se Mančester nekoliko godina kasnije vratio po Šeška i platio ga preko 70.000.000 evra. Greška kao u slučaju Pola Pogbe”.

Fudbalskoj javnosti poznato je i da je Mančester Junajted bio nadomak dovođenja Džuda Belingema i Erlinga Halanda i to u isto vreme. Jedan je igrao u Birmingemu, a drugi u Moldeu. Tomlinson otkriva šta se desilo.
“Belingem je imao svega 16 godina, a u Mančesteru ga je želeo prvi tim, sećam se toga.  Ole Gunar Solšer ga je hteo, insiitirao je na transferu ali nije mogao da mu obeća minutažu. Bili smo u kancelariji svi skupa i Belingemovi roditelji su tada od Dortmunda imali garanciju da će imati 90 minuta u svakoj utakmici. Solšer to nije mogao da mu obeća i rekao mu je da ima u veznom redu konkurenciju poput Pogbe, Matića, Ander Herere i Huana Mate. Odlučili su se za Dortmund, gde je dobio priliku da igra i razvija se. Njegovi roditelji su vrlo inteligentni ljudi, i rekao bih vrlo namazani. Takođe, u tom periodu bili smo u kontaktu sa Erlingom Halandom koji je bio u Moldeu. Solsker ga je tamo trenirao, klub je već ranije pokazao interes, uključujući i Juventus, ali bilo je nekih pravnih i administrativnih komplikacija. Odustalo se, a ostalo je istorija”.

 PARTIZAN I ZVEZDA KAO NJUELS OLD BOJSI

Lindon Tomlinson

Naravno, dešavale su se greške i u Mančester Sitiju.
“Sećam se jednog primera, kada smo radili na dovođenju mladog igrača – Usmana Dembelea iz Rena. Organizovali smo dolazak, treninge i sve uslove. Tada je Patrik Vieira, koji je radio s mladim timom u Mančester Sitiju, imao ključnu ulogu u proceni. Nije mogao da garantuje da će igrač dobiti pravu priliku u prvom timu, što je često bio problem. Nije želeo da garantuje minutažu, iako je bio u pitanju ogroman talenat. To je odbijalo neke igrače, kao i Dembelea tada.”

Iz Engleske Tomlinson je otišao u Sloveniju, gde je nastavio fudbalski put kao sportski direktor Tabor Sežane, a u velikoj meri prati fudbal na prostoru Balkana.
“Što se tiče Balkana – Bosne, Hrvatske i Srbije – postoji ogroman talenat. Međutim, najveći problem je administrativne prirode, posebno EU pasoš. Nakon izlaska Engleske iz Evropske unije (Brexit), pravila su se promenila i sada je mnogo teže dovesti mlade igrače iz ovih zemalja u Englesku. Ranije si mogao da dovedeš igrača sa 16 godina, ali danas to više nije moguće. To otežava put mladim talentima prema ligama poput Premier lige. Ipak, u Engleskoj se fudbal s Balkana i dalje ceni. Mnogo dobrih igrača je završilo tamo, poput Adema Ljajića, Zorana Tošića, a ne treba ni govoriti koliki su uticaj ostavili Nemanja Vidić, Bane Ivanović, Nemanja Matić. Klubovi znaju da se na ovim prostorima može pronaći kvalitet”, kaže Tomlinson.

Pravi i zanimljivo poređenje kada priča o fudbalu u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
“Na primer, Željezničar i Sarajevo u Bosni, te Crvena zvezda i Partizan u Srbiji, podsećaju na južnoameričke sredine poput Njuels Old Bojsa – puno strasti, istorije i autentične atmosfere. To je fudbal s identitetom, koji se ne može lako kopirati. Sećam se kada sam bio tamo pa kada sam šetao ulicama. Zgrade su iscrtane navijačkim grafitima, igračkim idolima. Na svakom delu možete sresti ljude koji pričaju o fudbalu. To isto sam video i u Bosni i Srbiji. Stadioni su na tim velikim utakmicama puni, žar je veliki. U Sloveniji to nije slučaj. Stadioni su poluprazni, a ista utakmica se gleda u kafiću na TV-u nekoliko stotina metara pored”, završava Tomlinson razgovor za Mozzart Sport.