Jedan osebujni rukometaš, jedna vizija i melem na ranu fudbalu

Kil ima oko 250.000 stanovnika, poznatu luku, hektolitre kiše u godini dana; fjord koji grad štiti od vremenskih nepogoda i veliku tradiciju, čak grofovsku, imajući u vidu da ga je osnovao Adolf IV od Holštajna. Kil ima znamenitu crkvu Svetog Nikole i dva korzoa - Holštenštrase i Denišeštrase. Ima i čuveni Pomorski muzej. U ovom gradu konstruisana je prva nemačka podmornica - Brantaušer, sredinom 19. veka. Univerzitet Kristijan Albreht postoji od 1665...

Kil ima šampione i šampionke u jedrenju, učesnike Olimpijskih igara. Kil ima jedan od najpoznatijih rukometnih klubova na svetu, četvorostrukog prvaka Evrope, a od preksinoć, Kil ima i fudbalski klub u Bundesligi!

Na malom Holštajn stadionu ispisana je nova stranica istorije grada iz nemačke savezne države Šlezvig Holštajn. Bio je vatromet, bila je radost u rangu one kad gradski mezimci iz Šparkase arene slave neku od svojih brojnih titula, samo nekako slađa. Jer rukometaši to rade maltene svake godine. Ono što se ove sezone dogodilo fudbalskom Kilu spada u raritetna sportska dostignuća. Iliti u moderne fudbalske bajke.

A pazite sad - sve je to omogućio jedan rukometaš?!

Znači li vam nešto ime Volfgang Švenke?

Kil slavi, Kil je od noćas i fudbalski grad... (VIDEO)

Nije čak toliko ni bitno njegovo ime - mada je daleko od potpunog anonimusa, igrao je rukomet 14 godina u Kilu, učestvoivao na OI u Barseloni '92, kasnije bio trener Rajn Nekar Levena - bitna su dela. A njegovo najveće remek delo jeste upravo ovaj rezultat Holštajn Kila.

Kada je kao čovek iz rukometa rešio da preuzme fudbalski klub pre 15 godina, malo ko je verovao da može da pomogne posrnulom, 'baroknom šampionu' iz 1912. Kil je te 2008. godine bio ispao u četvrtu ligu, funkcionisao kao klasičan Amateurverein sa oko 200 gledalaca po utakmici, priživljavajući možda i najteže trenutke iza Drugog svetskog rata. Švenke je rodom iz Flensburga, još jednog rukometnog grada, međutim fudbal je njegova pasija. Imao je plan i ideju.

"Za početak, rešio sam da dođemo do tog nivoa da možemo da profesionalizujemo klub".

Zasukao je rukave, preuzeo klupsku kasu i krenuo u naizgled nemoguću misiju. Prelazak sa rukometa na fudbal za njega nije bio nikakav problem.

"Timski sportovi funkcionišu na sličan način. Ali naravno da sam morao puno toga da naučim. Sebi sam odredio za primarni zadatak da obezbedim sredstva. Drugim ljudima sam prepustio da biraju igrače i da se bave usko sportskim pitanjima".

Recept na prvi pogled jednostavan, zar ne?

Ipak, daleko od toga da je išlo lako. Prvi potez - otpuštanje skupocenog trenera Falka Geca i nekih 'jačih' imena što su klub uvalili u dugove. Figurativno, Volfgang Švenke seo je u buldožer, poravnao propalu udžericu i sve oko nje, počevši potom da udara čvrst temelj na kome će sve da se gradi isponova.

Prve mesece u klubu ovako je opisao pre desetak godina:

"Uh, mnogo toga se događalo. Nisam verovao da će biti tako uzbudljivo. Lično, voleo bih da je malo manje buke oko svega, no tako je to u fudbalu, očigledno. Imam dobar osećaj u pogledu budućnosti"...

Sa Švenkeom kao generalnim direktorom Kil je četiri godine proveo u četvrtoj ligi. U treći rang ušao je 2013, a u Cvajtu 2017, i to nakon 36 godina čekanja!

Iz tog vremena ostala je još jedna zanimljiva izjava...

"Fudbal je mnogo brutalniji sport od rukometa. Kada pogledam statistiku utakmice protiv Jene vidim da smo imali 14 šansi za gol. Oni su imali dve i pobedili su sa 1:0. To u rukometu ne može da s dogodi. Nedostaje nam prava završnica, očigledno. Ali doći će i ona. Ubeđen sam".

Otkako je ušao u drugu ligu Holštajn Kil je samo jednom bio plasiran ispod 10. mesta. Dva puta je bio treći i gubio u baražu. Prvo od Volfzburga, pa onda od Kelna. Taj neuspeh u dvomeču sa Jarčevima posebno je boleo, pošto je došao nakon pobede na strani od 1:0. U revanšu - 1:5.

Tada su počele da kolaju priče kako Kil zapravo i nema pravu ambiciju da uđe u Bundesligu. Demanti je stigao u sedmoj sezoni u Cvajti. A onda su isti oni kritičari još preksinoć, dok je slavlje na severu trajalo, pokrenuli novu debatu: treba li Holštajn Bundesligi? Klub s malo navijača, skromne tradicije, ko će njih da gleda? Svakako će odmah ispasti...

Odgovor je stigao ekspresno od jednog od vodećih novinara iz NDR-a, Jana Nojmana:

"Bio bih veoma oprezan sa takvim proročanstvima, gospodo. Jer ovaj uspeh Holštajn Kila definitivno nije došao niotkuda. Verujem da se o ovom klubu malo zna van severne Nemačke, zato ću vam reći da se radi o tradicionalnom klubu koji je nekada davno bio redovan u vrhu saveznog šampionata i pored te jedne titule bio je vicešampion 1910. i 1930. godine", napisao je Nojman.

"Poslednjih godina radilo se na kontinuiranom razvoju sa - kako Švenke voli da kaže - severnonemačkom smirenošću i staloženošću. Za 11 godina od četvrte lige do Bundesa. Igrači, treneri, direktori menjali su se. Švenke je ostajao. Petostruki nemački rukometni šampion napravio je strukturu u klubu, dao mu identitet i jasnu filozofiju. To je kamen temeljac današnjeg uspeha".

"Prošlog leta ekipu je napustilo više od pola igrača, uključujući Fabijana Riza, Hauke Vala i Fina Bartelsa. Od pridošlica se malo očekivalo. Međutim trener Marcel Rap imspresivno je sve uklopio. Tom Rot, levi bek, koji imao samo 19 godina, sakupio je najviše minuta i najviše asistencija (9). Kolin Klajn Bekel (21) držao je kompletnu odbranu, iako mu je samo 21. Pored toga, Rap i njegovi saradnici uspeli su da vrate na pravi put nekada supertalentovanog jan Fijete Arpa. U isto vreme, Luis Holtbi i Jan Skržibski u jeseni svojih karijera blistaju".

"Kada se neke stvari tako dobro uklope, onda rezultat ne može da izostane. Pomoćni trener Bremser kazao je kako nikada u karijeri nije video takvu hemiju među igračima. Kada je nekome vruće - svima je vruće; kada je nekome hladno - svima je hladno. To dosta govori... Mnogi će pomisliti kako je Holštajn Kilu nije mesto u Bundesligi. Ja kažem: ne, jeste, tamo im je mesto. Neka odigraju sa severnonemačkom mirnoćom i staloženošću. Jer ako sve bude kao do sada, onda je Kil dišao da tamo ostane", zaključio je Nojman u svom izlaganju.

Kil sravnjen sa zemljom u Drugom svetskom ratu

Fudbalski klub u Kilu osnovan je 1900. godine. Prvih godina nije bilo naročitih rezultata. Na 10. godišnjicu ušli su u finale nemačkog prvenstva i izgubili 0:1 od Karlsruea. Dve godine kasnije osvetili su se istom protivniku u finalu i uzeli tu jedinu titulu.

Tokom Prvog svetskog rata izginuo je najveći broj fudbalera iz Kila. Tako je 1917. došlo do spajanja Kilera i Holštajna, do tada dva gradska tima. I dok je Veliki rat odneo najbolje igrače, u onom drugom stradao je grad. Saveznici su ga gotovo sravnili sa zemljom.

Posle rata fudbal u Zapadnoj Nemačkoj bio je organizovan u pet regionalnih divizija. Između 1947. i 1963. Holštajn Kil bio je član Severne Oberlige - prvog ranga takmičenja, ili bolje reći kvalifikacine grupe za završni turnir na državnom nivou. Dva puta zauzimao je drugo mesto (1953. i 1957.), tako da nije uspeo da dođe do borbe za titulu prvaka.

Kada je osnovana Bundesliga smešten je u Regionalnu ligu - Sever. Između 1978. i 1981. igrao je Bundesligu 2, nakon čega sledi veliki pad. Pogotovo od ujedinjenja dve Nemačke.

Hamburger kao šampion Evrope, Verder, pa čak i Sankt Pauli, privlačili su svu pažnju na sebe gore sa severu i Kil je maltene počeo da nestaje. Da se gasi. Oživljavanje rukometnog kluba sredinom devedesetih samo je pospešilo celu stvar.

Uprkos tome, Volfgang Švenke nije imao dilemu da li se prihvati velikog posla...

"Svesno sam to uradio, želeo sam to. Jer radi se o klubu ogromne tradicije. Motivisalo me je to što su sve slike sa trofejima i uspesima crno-bele, kao i činjenica da je brend i dalje bio poznat", ispričao je nedavno Švenke. "Primera radi, uradili smo anketu sa studentima iz Hamburga: pokazala nam je da mladi ljudi prepoznaju Holštajn Kil kao fudbalski klub. Moje želja bila je da gradim na tome. Ovako sam postavio celu stvar u startu: imamo zamagljen brend. Hajde da se otarasimo te magle i da ponovo zasijamo. Krenuli smo s ambicioznim sloganom: Mi smo impuls grada! Sve se zakotrljalo, čini mi se 2012, kada smo ušli u četvrtfinale DFB kupa kao četvrtoligaši i igrali kod kuće protiv Borusije iz Dortmunda. Tada su sve oči Nemačke bile uperene u nas. To nam je pomoglo pre svega u marketinškom smislu. Sledeće godine ušli smo u treću ligu i krenuli uzlaznom putanjom kojom i dalje idemo".

U prvih pet godina direktorovanja Švenke je uspeo da pridobije 65 reklamnih partnera. Klub je od njih inkasirao manje od 4.000.000 evra. Danas ta brojka iznosi blizu 350 partnera i donosi zaradu od 24.000.000 evra!

"Šta je bilo ključno? To što nismo dozvolili agencijama da posreduju i da nas one plasiraju na tržište. Zaposlio sam naše ljude, trajalo je duže, ali sav novac je ostao nama".

A konačan cilj - opet na prvu - jednostavan.

"Nije mi trebalo puno da shvatim gde je najveća konkurencija i borba za navijače. Šlezving Holštajn kao savezna država nikada nije imao bundesligaša. Tužno, ali tako je. Tu smo dobili fokus! Upražnjeno tržište. Situacija je sada takva da možemo imati priliv od Flensburga i Husuma do Hamburga. Do sada se išlo u Hamburg da se gleda Bundesliga. Sada će se dolaziti u Kil. Iz svih okolnih gradova".

Volfgang Švenke i posle 15 godina planira dugoročno. Kaže da mu nije cilj da 'na silu' kupuje bolje igrače, već da radi na poboljšanju uslova u trening centru, odnosno na proširenju kapaciteta stadiona sa sadašnjih 15.000, na 20.000 mesta.

"Morate da budete svesni gde ste u lancu ishrane. Ne sme da bude panike kada ode važan igrač. Cilj je pomerati se unapred u tom lancu, a to vam omogućava novac od transfera i marketinga. Onda ćemo u jednom trenutku moći da kažemo: hej, ne želimo da prodamo ovog igrača, neka ostane kod nas još godinu dana. Naravno, u pitanju je mukotrpan posao, koji dugo traje".

Holštajn važi za klub što ima daleko najmanji upravljački aparat u nemačkom profesionalnom fudbalu. To doprinosi bržem donošenju odluka, pogotovo onih teških.

"Tu smo predsednik, sportski direktor i ja. Plus petočlani Nadzorni odbor. I to je sve".

Fijete Arp

Kilov najveći transfer u istoriji iznosi 1.000.000 evra?! Toliko je pre tri godine plaćen Austrijanac Benedikt Pišler, kada je dovođen iz bečke Austrije. U poslednja dva prelazna roka potrošeno je 1.300.000 evra (vredenost tih igrača sada iznosi preko 11.000.000), a ceo igrački kadar koji trenutno Marcel Rap ima na raspolaganju koštao je, verovali ili ne, 3.370.000 evra (prema računu Transfermakta)?!

Čak 12 igrača dovedeno je bez obeštećenja, dok su šestorica proizvodi omladinske škole.

Vrednost te ekipe sada je oko 30.000.000 evra...

"U drugoj ligi zarađivali smo 11.000.000 evra od TV prava. Sada će ta cifra biti dosta veća".

Bez obzira na to, prvi čovek Kila nema nameru da počne da se ponaša kao pijani milioner.

"Uvek ćemo pre kupovine skupih igrača raditi na unapređenju trening centra ili proširivanju kapaciteta stadiona. Nismo fanatici koji maštaju da se bore sa Bajernom ili Dortmundom. Cilj mora da bude dostižan. A za mene je to da funkcionišemo kao Frajburg".

Švenke je još dodao da klub sigurno neće odustati od filozofije forsiranja mladih igrača (ispod 23 godine), jer to je još jedan od izvora prihoda. Naime, Nemačka fudbalska liga (DFL) deo od ukupnih TV prava prosleđuje klubovima što se ne libe da u prvi plan guraju omladince.

Da li će Kil uspeti? Ne, nije to pravo pitanje. Kil je već uspeo. Ovo je melem na ranu fudbalu. Suština je koliko će klubova zahvaljujući njemu, to jest ugledajući se na njega, da započne svoju bajku; da krene pravim, jedinim ispravnim putem u poremećenom svetu fudbalskog biznisa koji uveliko izjeda svoj osnovni resurs - igru kao takvu.

Volfgang Švenke napravio je pravo malo čudo, nalik onim virtuelnim na Football manager-u. A kada ga pitate šta dalje planira on kaže:

"Mogu da zamislim svaki scenario. Tako kod mene život funkcioniše. Ko bi rekao pre nekoliko godina da ću postati generalni direktor nekog kluba? Kada pogledam šta sam sve radio - profesionalni rukomet, obuka za fizioterapeuta, studiranje poslovne administracije sa fokusom na marketing, pa trenerski posao, onda prelazak u fudbalske vode... Srećan sam zbog svih tih iskustava. Ponekad se tako osvrnem iza sebe, nasmejem se i zahvalim bogu što mi život nije bio monoton".

Neće biti ni (za sada) malobrojnim navijačima Holštajna, pogotovo od jeseni...

Švenke je prvu utakmicu za reprezentaciju Nemačke odigrao 1990. godine protiv Jugoslavije u Zrenjaninu. Kilove osnovne boje su plava (majica), bela (šorts) i crvena (štucne). Kad ih vidite na ekranu u akciji (vizuelno) podsećaju na naše Plave iz nekih davnih vremena. Zastava države Šlezvig Holštajn identična je jugoslovenskoj. To su panslovenske boje. Fali samo petokraka. Standardni prvotimac Holštajn Kila je Beograđanin Marko Ivezić. U Kilu, prema poslednjem popisu, živi oko 1.000 hrvatskih porodica.

Možda je Holštajn zapravo pravi izbor za jugonostalgičare?