Kad ga Španac pljuje, on za Zmaja vatru bljuje: To što radite je odvratno i sram vas bilo

Dok je Real prošlog vikenda krvario protiv Barselone i očajnički vapio za nekim ko može da postigne gol ili smisli nešto, Geret Bejl je hladnokrvno i opušteno sedeo na klupi svestan da je on poslednji čovek od kojeg će Karlo Anćeloti zatražiti pomoć.

Mogao je Italijan da ima desetoricu napadača na klupi i devet izmena, ali Bejl bi bio taj prekobrojni koji neće dobiti šansu. Na terenu ga nema još od onog meča na Parku prinčeva protiv Pari Sen Žermena. Sa oko 15.000.000 evra neto godišnje je najplaćeniji igrač Real Madrida ali od njega u prvom timu bolji status imaju i omladinci. Polako broji poslednje mesece u Madridu, ne oprašta im ni evro i čeka da mu na leto istekne ugovor kada će staviti tačku na priču koja će se definitivno pamtiti. 

Makazice u finalu Lige šampiona protiv Liverpula, ponižavanje Marka Bartre u finalu Kupa kralja, vodeći gol u finalu Lige šampiona protiv Atletika, het-trik u polufinalu Svetskog prvenstva za klubove, volejčina protiv Borusije, slobodnjak protiv Galate... Samo su neki od kultnih golova i partija koje je Bejl beležio u Realu. Kao najskuplje pojačanje u istoriji kluba, bilo bi sramotno reći da je Bejl Realov promašaj bez obzira kako to trenutno izgleda. I te kako je uticao na najslavniju epohu Reala u ovom veku i sa Ronaldom i Benzemom činio čuveni BBC triling sa kojim je Real osvojio čak četiri evropske titule.

Jeste, bilo je tu i povreda. Petanaestak različitih zbog kojih je za prvih pet godina u Madridu propustio oko 70 utakmica. Ali mnogo više je dao nego što je koštao Real. A onda su Kraljevski klub i Zinedin Zidan u leto 2019. rešili da ga svim silama teraju iz kluba. Vršili su pritisak da ode, gurali ga u Kinu, tražili mu pozajmice... A on je sve odbijao. Postao je rezerva, potom ipak pristao da godinu dana provede na pozajmici u Totenhemu i kada se vratio da odradi poslednju godinu ugovora, spalio je sve mostove sa Realom. Pokazao je da mu nije bitno šta u klubu, Madridu i Španiji misle o njemu.

U ove poslednje dve i po godine je bilo i misterioznih povreda zbog kojih je izgubio svaki kredit u Madridu. Dešavalo se da nije spreman da igra za vikend, a da par dana kasnije blista u reprezentaciji Velsa. To je uvek bila konstanta. Bejl je u Velsu širio krila i bljuvao vatru poput onog zmaja na zastavi. U Madridu je to samo izazivalo dodatne frustracije.

Kako može tamo, a ovde mu uvek nešto fali?

Toliko ih je razbesneo da više nisu birali reči i sredstva da ga ponize. Pa je tako danas madridska Marka izašla sa tekstom u kojem je Bejl predstavljen kao parazit i karikaturom na kojoj poput insekta isisava krv (u prevodu novac) iz Reala.

Njegov odgovor na terenu je bio strašan. Sa dva evrogola je bacio Austriju na kolena i najavio da je daleko od „bivšeg igrača“ ili „golfera“ kako mu se podsmehuju na Pirinejima. Kada ga je novinar posle meča upitao da li su njegove proslave golova bile (pokazivanje prstom na grb Velsa) neka vrsta poruke Madridu na optužbe da je parazit, lagano se nasmejao.

„Iskreno, nema potrebe da bilo kome šaljem bilo kakve poruke. Ne želim da traćim vreme na te stvari. To što rade je odvratno i treba da ih bude sramota“, sve uz smešak je rekao Bejl.

Odavno su fudbaleri postali pre svega klupsko vlasništvo, pa tek onda reprezentativni vojnici. Retki su primeri igrača kojima igranje u dresu nacionalnog tima znači više nego nastupanje za klub koji ga plaća. A skoro pa nezabeležn je slučaj da je nekom bitnija mala reprezentacija poput Velsa od najvećeg kluba sveta.

Geret Bejl i Real Madrid su priča koja će se uvek tumačiti iz različitih uglova kako kome odgovara, ali definitivno nezaboravna priča koja je mogla lepše da se završi. Pamtiće ga više kao Princa od Velsa nego kao Kralja Madrida. I to je nešto sasvim u redu...