Kako je vasrksao Radnički D.O.O: Tender za prevoz i smeštaj, za igrače prijava u PIO fondu

Istorija duga skoro 100 godina, pamti čak i Pelea u Kragujevcu. Međutim, poslednje sezone nisu bile tako lake na "Čika Dači". Pa ipak, od ovog leta, prvi put još od 2015, Radnički ponovo gledamo u Superligi. Sa Mozzart logom na grudima i prioritetnim zadatakom da se opstane u elitnom društvu. Klub koji je nedavno igrao i Srpsku ligu drugačije i ne sme da razmišlja, ali direktor Radničkog 1923 Nikola Fržović u kratkom intervjuu za Mozzart Sport objašnjava da se u međuvremenu mnogo toga promenilo.

Naime, kad je klub 2016. ispao i iz Prve lige Srbije lokalna samouprava sa tadašnjim gradonačelnikom Radomirom Nikolićem shvatila je da više ne može da stalno pokriva sve veće dugove. U tom trenutku, Radnički je dugovao više od 1.000.000 evra. I potom je iz udruženja građana transformisan u D.O.O sa gradom kao stoprocentnim vlasnikom.

"To je bio spas. Radnički je jedan od retkih klubova u Srbiji u kome su sva dugovanja u tom trenutku bila popisana. Bilo je tu dugova prema igračima, dobavljačima, poreske obaveze prema državi... Napravljen je set pomoći koja je uplaćena Radničkom. Napravljen je sporazum sa Poreskom upravom oko izmirivanja duga na rate. Formirano je 2016. godine Privredno društvo i od tog trenutka je Radnički D.O.O. Mislim da je u Superligi samo jop Čukarički organizovan kao D.O.O. Voždovac je privatno vlasništvo, ali ako se na varam i dalje udruženje građana", pojašnjava Fržović za Mozzart Sport.

Šta to u praksi znači? Znači da FK Radnički - Sportsko društvo i ženski fudbalski klub su odvojeni privredni subjekti - sada posluje kao svako drugo gradsko preduzeće, poput Zelenila, Parking servisa ili čega god. A to dalje znači da na "Čika Dači" moraju da poštuju ne samo Zakon o sportu, već i Zakon o budžetsim preduzećima i Zakon o lokalnoj samoupravi. U Skupštini grada Kragujevca postoji posebna služba koja se bavi poslovanjem i nadzorom nad javnim preduzećima čiji je osnivač grad, pa tako i nad Radničkim.

Bar u teoriji, potpuna kontrola trošenja novca.

"Po Zakonu o javnim nabavkama smo obavezni da za svaku nabavku preko milion dinara objavljujemo javni poziv, odnosno raspisujemo tendere. Dakle, za ishranu sportista, za prevoz sportista... A i za poslove vredne manje od milion dinara moramo da imamo najmanje tri ponude. Ima tu papirologije koliko god želiš, ali u suštini mirno spavaš i siguran si da si neke stvari dobro uradio", kaže Fržović.

JAVNI POZIV ZA LEVO KRILO

Nikola Fržović (©Rastko Šurdić)

Hipotetički, šta ako bi Radnički prodao nekog igrača za milionsko obeštećenje, a onda hteo da taj novac uloži u skupoceno pojačanje?

"Formalno bismo morali da raspisujemo tender i za levo krilo. To se baš ne vodi tako naravno, ima razumevanje za dovođenje novih igrača, ali je komunikacija takva da je grad na mesečnom nivou apsolutno upoznat kako smo utrošili sredstva koja smo dobili. Mi na Skupštini donesemo program godišnjeg poslovanja, Gradsko veće ga razmatra, Skupština grada usvaja, tek posle toga mi dobijamo mesečno finansiranje. I onda pravdamo bukvalno svaki dinar. To je zvanični dokument, postoje fakture, svaki iznos se vidi. Kada opradvamo jedan mesec, onda apliciramo za nova sredstva u skladu sa programom koji je prethodno usvojen. Onda napišemo opet plan za naredni mesec i kad to potrošimo opet pravdamo".

Komplikovano jeste, ali ima svoje benefite. Ta kontrola troškova trebalo bi da spreči mogućnost da se klub opet prezaduži, a u razgovoru sa igračima shvatili smo vrlo brzo da je njima jedna stvar još bitnija. Naizgled se podrazumeva, ali oni koji malo pažljivije prate zbivanja u srpskom fudbalu znaju da se tu ništa ne podrazumeva. U Radničkom ipak...

"Svi igrači su prijavljeni u fond PIO, plaća im se zdravsteno, plaća im se socijalno, sve ide preko računa, svi su prijavljeni na onoliko koliko smo se dogovorili", potvrđuje direktor.

Plate nisu još na nivou najvećih klubova Superlige, ali od zaposlenih u klubu smo čuli i da ne kasne još od 2016. Kao u firmi.

"Prosečnu platu ne mogu da izmerim, jer smo tek ušli u Superligu. Prošle godine je prosečna plata bila negde na nivou prosečne plate republike Srbije. Neko je imao minimalac, neko recimo tri minimalca, preko nismo išli. Superliga naravno nosi veće obaveze i tu su troškovi znatno skočili. Nismo još dostigli mnoge superligaške klubove, ali se trudimo da budemo na tom nivou, a i grad je rešen da nam pomaže sve više i bolje mislim da je to izvodljivo, možda ne od ove jeseni, možda od naredne... Cilj nam je da budemo što duže u Superigi, da eventualno u budućnosti napadnemo i Evropu što će samo po sebi zahtevati veća ulaganja. Što u igrački kadar što u infrastrukturne projekte".

NOVI STADION SA 20.000 MESTA

Jedan od tih instrastrukturalnih projekat je i nov stadion predviđen projektom Vlade Srbije.

"Koliko je meni poznato, trebalo je da počne da se gradi 2020, međutim, zbog korone se to nije desilo. Sada se čeka odluka Vlade, generalno je odobrena izgradnja novog stadiona na sadašnjem mestu Čika Duče. Ostaje upravna zgrada, ostaju tereni sa veštačkom travom. Pravi se potpuno nova infrastruktura za stadion od skoro 20.000 sedećih mesta. U skladu sa najvišim Uefa standardima, pa će u Kragujevcu moći da se igraju i evropske utakmice. Rok za izgradnju je 24 meseca od početka gradnje. Nadamo se zato da će što skorije početi, posebno zbog stogodišnjice kluba 2023, jer bismo u suprotnom na veliki jubilej morali da igramo negde na strani, pošto ovde nažalost nema stadiona koji ispunjavaju uslove čak i za Superligu".

Kad su rezultati u pitanju planovi su mnogo oprezniji.

"Sada je cilj opstanak. Svaki drugačiji plan bi bio preveliki zalogaj, upravo zbog toga što je kratak period, što smo se u hodu pripremali za Superligu. Razmišljamo i o nekoj dugoročnoj strategiji. Za četiri ili pet godina nadam se da će Radnički da prikazuje Šumadiju u nekom sasvim drugačijem svetlu od ovoga gde smo danas. Jedan od prvih velikih koraka jeste taj plasman u Superligu. Prvi put u istoriji Radničkog smo to uradili sa prvog mesta".

Prvi put u istoriji kluba i to sa 17 Kragujevčana u timu zbog čega su mediji Radnički "krstili" polušaljivim nadimkom "šumadijski Bilbao". A kako su prošle sezone prvi put i omladinci Radničkog igrali Kvalitetnu ligu Srbije da li bi to moglo da bude dugoročno opredeljenje kluba?

"Radnički je ovde veliki klub, u kontinuitetu imamo 250 članova omladinske škole. Jeste nam cilj da crpimo igrače iz omladinske škole, na kraju, bez nje klub ne može sam komercijalno da živi. Jeste to strategija, ali nije pravilo, kvalitet koji nemamo u školi dovodićemo sa strane i jednostavno ne bi bilo tačno kada bismo sada rekli da deca iz našeg pogona imaju prvenstvo. A cilj nam je da napravimo klub koji će biti magnet za svu decu iz istočne, zapadne i južne Srbije. Jak Radnički, Kragujevac koji će biti kandidat za Evropu, nedostaje srpskom fudbalu".

Radničkom nedoostaju velika imena da podsete mlađe ko je sve stasao na Čika Dači. Trenutno su tu Marko Mirić, kapiten Varjačić, Stevan Kovačević, vratio se Nemanja Tomić, Slavko Perović je sportski direktor, ali bi Fržović voleo da u nekom trenutku vidi tu i Luku Milivojevića, Filipa Kostića, Nemanu Pejčinovića, Nenada Tomovića i sve druge Kragujevčane koji su uspeli u fudbalu.

"Treba nekako da sve njih privučemo da se u jednom trenutku vrate na nam pomognu. Ne mislim u finansijskom smislu, nego čisto svojim prisustvom, da se zna da su ovde ponikli i da uvek imaju gde da se vrate".

I DIREKTOR NA KONKURSU

Nikola Fržović je inače sportskoj javnosti poznat kao čovek koji je 19 godina bio na mestu generalnog sekretara Ekonomca, kluba koji je 11 puta bio šampion Srbije u futsalu, 11 puta igrao Ligu šampiona, jednom čak bio i četvrti u Evropi. A u Radnički je stigao...

"Raspisuje se konkurs za direktora. Ja sam izabran na mandat od četiri godine, tu sam već godinu i po".

A koliko mu je u stvari rad u Ekonomcu pomogao kao priprema za Radnički?

"Rad u sportu je specifičan, kod nas često zasnovan na entuzijazmi i ima tu nekih konekcija, ali generalno - nema puno sličnosti. Ja sam po struci diplomirani ekonomista, radio sam u bankarstvu 13 ili 14 godina i sad se bavim nekim privatnim stvarima. Ekonomac mi je bio hobi svih tih 19 godina. Podizali smo ga kao kad neguješ malo dete, korak po korak. I zato smo došli do poštovanja i u Uefi. Ovde sam ipak direktor društva, potpuno je drugačije".

Zaista potpuno drugačije. Od vlasničke strukture. Pa do toga da se klubu u celosti finansira iz gradskog budžeta. Dobro, ne u celosti...

"Znači nam puno i drago mi je što je jedna velika kompanija kao što je Mozzart rešila da pomogne i podrži FK Radnički. I siguran sam da emo u budučnosti mi to poverenje da opravdamo na svaki mogući način", završava Fržović.