Kako se kovala Zvezdina titula: Kapiten Miki, Džoni, Nine i njihova posada

Postoji taj opis jednog kultnog događaja u autobiografskoj knjizi Dejvida Bekama "Moja priča", koji bi svaki fudbalski zanesenjak morao da pročita. Mesto radnje je jedan osrednji pab u blizini Old Traforda, nakon što je Mančester Junajted 1996. godine overio titulu prvaka Engleske.

"Dogovorili smo se da se nađemo u tom pabu, koji je često bio naše stecište, u devet uveče, a da potom nastavio provod. Svi smo stigli na vreme osim Erika Kantone. Bio je apsolutni gospodar svlačionice, naša najveća podrška... Niko nije smeo da ga pozove na telefon i pita gde je. Pojavio se nešto pre ponoći. Gigsi je pokušao da se našali pokazujući na sat. Međutim, Erik je imao odgovor. Povukao je rukav, pokazao svoj zlatni roleks i samo rekao: 'Po mom satu je sada tačno devet, a vi svi znate da je moj sat ove sezone bio merodavan.' Svi smo se nasmejali. On je bio apsolutni autoritet", napisao je između ostalog Dejvid Bekam.

Možda je krajnje neumesno u isti koš stavljati antologijsku ličnost poput Erika Kantone i dešavanja u ovdašnjem fudbalu, ali u svlačionici Crvene zvezde postojala su trojica igrača čiji sat je precizno pokazivao da je došlo vreme da se crveno–beli posle sedam godina raduju tituli. Ako su pobedili malograđanštinu, koju su demonstrirali do pre šest meseci, tu nepotrebnu crtu karaktera da sve dobre stvari na Marakani pripisuju sebi, pojedini čelnici novog šampiona Srbije moraće da konstatuju da su nosioci ovogodišnjeg projketa bili kapiten Nenad Milijaš, te Nikola Mijailović i Miloš Ninković. I to baš tim redom... I da posle njih i njihovih saboraca iz svlačionice predvođenih trenerom Stojanovićem, te Mrđom i Pečnikom, ostaje prazan prostor. Oni su tokom prethodnih devet meseci demnostrirali mnogo više od odanosti, i pukog fudbalskog znanja. Bila je to neka vrsta roditeljstva koja je na kraju pomogla da klub zahvaćen poodmaklim stadijumom raka dobije spasonosnu dozu hemoterapije i produži život...

MILIJAŠ SE ODREKAO PRIMANJA NA PROLEĆE

O tome da je Crvena zvezda ove sezone ove sezone selektirala igrače koji su bili dovoljno svesni da moraju da poture leđa ispred zida koji se ruši pričao je nedavno i trener Slaviša Stojanović u intervjuu za MOZZART Sport. Skoro da nije bilo iskakanja, egoizma, a za takvo stanje stvari kao prvi po hijerarhiji najveću odgovornost ima kapiten Nenad Milijaš. Bivši reprezentativac Srbije bio je dovoljno i igrač autoritet, i pravi zemunski mangup da bude jedna od produženih ruka trenera tako potrebnih da bi se prevazišli i, činilo se, nerešivi problemi. Ta lenja bitanga, kako ga od milošte zovu pojedini bliski prijatelji, izdržala je kurcšlus posle promašenong jedanaesterca protiv Černomoreca, slušala glasne komentare kako više nije ni senka onog igrača koji je bio jedan od ljubimaca Radomira Antića...

Trenutke u kojima mu se činilo da su ga prokleli Gali i nebo mu se srušilo na glavu, one povike "Milijaš, napolje!", preživljavao je dostojanstveno, svestan da klub ima većih problema, uveren da će pre ili kasnije pokazati da fudbalska sentenca "forma je prolazna, klasa je večna", nije uzalud skovana. Na kraju i suvi govor brojki, u situaciji koja je vladala na Marakani verovatno i nebitan, pokazao je da Milijaš sakupio osam golova i devet asistencija. Bio je meč viner u mečevima protiv Novog Pazara i Rada kada se titula lomila, postavivši sam sebe u društvo jednog od najznačajnijih igrača u novijoj istoriji Crvene zvezde. Elem, aktuelni kapiten je imao važnu ulogu u osvajanju pet od poslednjih sedam trofeja crveno–belih (nije učestvovao samo u pohodu na dva kupa u eri Vladana Lukića).

Ovaj poslednji, verovatno i najvredniji, osvojio je igrajući bez finansijske nadoknade pošto se u decembru odrekao primanja do juna.

O tome nikada javno nije želeo da progovori, kao ni o tome da je tokom priprema u Sloveniji iz svog džepa plaćao sudije jer klub prosto nije imao para.
"Lepo je kada znate da se osvojili pet trofeja u Crvenoj zvezdi. Ali ova titula je važna pre svega za klub. Ne smem da zamislim šta bi se desilo da nismo uspeli", rekao je Nenad Milijaš.

MIJAILOVIĆ KAO - KAPITEN KLUBA

Za Milijaša se znalo da je kapiten tima, a tokom sezone u javnosti su počeli da se pojavljuju šaljivi komentari da je Nikola Mijailović kapiten kluba. Vrlo živopisna, da ne kažemo kontroverzna fudbalska ličnost, nikada i nije probala da sa sebe skine etiketu dežurnog negativca. Pratio ga je loš glas, ali je on pokazao da je dovoljno sazreo da iznese izazov karijere, sezonu po kojoj će biti upamćen, žrtvujući se poput Spartanca i na terenu i van njega. I opet kao u slučaju Milijaša brojke ne pokazuju realan učinak 32-godišnjeg levog beka, koji je celu jesen odigrao na visokom nivou. On je prosto bio "master majnd" dešavanja u svlačionici. I pokretač, i motivator, i glavni kritičar svih negativnosti u klubu, i bič pored zadnjice mlađih saigrača koji su mogli da se uspavaju na lovorikama dobrih rezultata.
"Mene ne zanima šta ljudi koji me ne poznaju misle o meni. Znam samo da sam greške koje sam činio tokom karijere plaćao sam. Isto tak znam da sam bio pozitivan tokom ove sezone, i da neću da se menjam. Prosto, nisam čovek koji će da bude odmeren u izjavama kako bi se svideo drugima", jedan je od rezona Nikole Mijailovića.

Čim je zakoračio u odaje Marakane nekadašnji igrač Amkara spoznao je da će mu delovanje po levom boku biti samo jedan deo posla u Crvenoj zvezdi. Još u avgustu, posle katastrofe u Ivanjici, zajedno s Milošem Ninkovićem ubeđivao je potpredsednika Slavišu Kokezu da Dragan Mrđa mora da zaduži crveno–beli dres. Tokom sezone bilo je jasno da je to bio kapitalan potez, vredan titule, a kasnije je Mijailović obitavao u kancelarijama čelnika kluba kako bi ih ubrzao u reševanjima problema, preporučio je Savu Pavićevića kao idealno rešenje za štopera, nabavljao je hranu za klupski hotel, đubrivo za terene, angažovao se u sređivanju svlačionica, prkosio povredama i zdravstvenim problemima tokom ovog proleća. I nikada nije želeo da priča o svom sveobuhvatnom učinku osim kada mu je bivši sportski direktor Zoran Stojadinović stao na žulj.

NINETOVA PRAVDA

Gotovo svi članovi igračkog kadra Crvene zvezde reći će da je ključni detalj sezone odlazak na pripreme na Zlatibor, tokom kojih se desila diverzija na Marakani kada su prvotimcima crveno-belih razbijena kola. Ta nevolja ih je ujednila naterala ih da se zbliže i pričaju u nevolji, mada su pomenuti Mijailović i Miloš Ninković većinu slobodnog vremena provodili zajedno. Potpuno različitih karaktera gurali su jedan drugog do konačnog cilja. Nekako mnogo pitomiji od svog ovosezonskog cimera Mijailovića, Miloš Ninković je pokušavao da se ne obazire na spoljne faktore i silne probleme. Želeo je da se fokusira samo na teren, ali to je praktično bilo neizvodljivo. Samo njegovo prisustvo imalo je jak psihološki efekat na kompletan tim jer se ostatak postave oseća lagodnije kada je na terenu plesao jedan od miljenika navijača. Postoji mišljenje da je nekadašnji vezista Dinama posle crvenog tepiha koji ga je sačekao u julu na Marakani mogao i više da pruži.
"Nisam došao ovde da budem najbolji igrač, ili najbolji asistent lige. Samo mi je cilj da uzmem titulu. Ostalo nije važno", rekao je nedavno Zvezdin vojnik.

Kraj sezone, posle silnih povreda i promašenog penala u derbiju, dočekao je psihološki iznuren, isceđen. Titula je skinula teret od nekoliko tona sa njegovih leđa, možda mu i dala legitimitet da krene dalje u bolji i bogatiji fudbalski život. Možda je u nekim utakmicama mogao i više, ali kada pričamo o Milošu Ninkoviću potrebno je poslušati reči zadnjeg veznog Voždovca Marka Nikolića koje je izgovorio u neformalnom razgovoru s dvojicom novinara MOZZART Sporta.
"Vukić i Ninković su najbolji vezisti protiv kojih sam igrao na našim terenima. Ninković te okrenut leđima golu vara u prijemu. Ako mu daš da se okrene ti si gotov. Ozbiljan igrač...", rekao je Nikolić.

Priča o kapitenima Mikiju, Džoniju i Ninetu je vrlo romantična, podseća ne neka davna vremena... Međutim, pitanje je šta će biti za Zvezdom ako nijedan od njih sledeće sezone ne bude stanovnik svlačionice podno severne tribine Marakane. Hoće li, uopšte, uprava kluba pronaći nove kapetene koji će pomoći da ceo tim izgleda bolje i nadahnutije. Ali o tome vrlo brzo...

(Foto: STAR SPORT)