Kako to misliš u Španiji igraju samo veliki? Espanjol, Alaves i Valjadolid i magija sa malim budžetima i dobrim trenerima

Stari je to argument u raspravama o tome koja je liga najjača na svetu. Svaka čast Realu i Barseloni, dobri su i Atletiko, Valensija i Sevilja, donekle poštovanje zaslužuju i baskijski velikani, ali sve ostalo – krš! Ili nije baš tako? Rezultati Espanjola, Alavesa i Valjadolida demantuju i najžešće kritičare Primere. Espanjol i Alaves na deobi drugog mesta, odmah iza Barselone, Valjadolid šesti, ispred Reala, da ne pominjemo Valensiju ili Atletik Bilbao koji su pri dnu tabele.

Naravno, niko ne zna dokle će ova tri kluba izdržati, ali niko ne bi smeo ni da pomenutom triju oduzme na uspehu. Posebno kad se ima u vidu sa kakvim su budžetima raspolagali tokom letnjeg prelaznog roka. To je jedna zajednička paralela, a ima i druga. Pa da vidimo kako su došli do ovde…

ABELARDOVA RENESANSA

Alavesov uspeh nije baš od juče, iako su oni koji samo ovlaš prate Primeru mogli da pomisle tako nešto. Ali renesansa na Mendizorozi krenula je još prošle godine. Precizno 1. avgusta 2017. kada je uprava izabrala i trećeg trenera u prethodnoj sezoni. I konačno pogodila. Tri dana kasnije Abelardo je vodio tim do preokreta protiv Đirone (3:2) i tu je sve počelo.

Novi trener je sve promenio. Sistem igre. Mentalitet ekipe. Toliko da su u period od Abelardovog  dolaska na Alavesovu klupu do danas samo Barselona, Real i Atletiko osvojili više bodova. Što će reći da je Alaves pod Abelardom istinski kandidat za Ligu šampiona, bez obzira na to što šef stralno ističe: “Naš jedini cilj je da i sledeće sezone igramo Primeru”.

Nije to baš lažna skromnost. Sa tankim budžetom Alavesu i jeste mesto u borbi za opstanak. Letos su Baski na pojačanja potrošili 8.500.000 evra. Teže ruke bili su samo čelnici Eibara, Ueske i – Valjadolida, ali o tome nešto kasnije.

 Najskuplje Alavesovo pojačanje bio je Jon Gujdeti sa cenom od 4.000.000 evra. Patrik Tvumasi je koštao 3.000.000, a Tomas Pina 1.500.000. I sve je kliknulo kako treba.

OPKLADA NA NEPOZNATO

Analitičari, pa drugi trener, na koncu i asistent Titu Viljanovi u Barseloni. Nije da je baš pao s neba, ali niko u Rubiju nije video bog zna kakav talenat, pa je on morao da se dokazuje po nižim ligama – išao je i do četvrte. Uostalom, pre samo deset godina baš ga je Espanjol otpustio sa mesta trenera rezervnog tima. Nije se ništa značajno promenilo ni posle te epizode u Barsi. Otišao je u Valjadolid, dobio otkaz, pa je došao do Levantea i ispao iz Primere. Onda je prešao u Sporting i – opet ispao iz Primere. Ali kada je Uesku prošle sezone doveo do elite otvorila su mu se vrata Espanjola. Želja još iz igračkih dana, kada je dogurao do B tima plavo-belog kluba iz Barselone.

Detaljan trener, kažu da ima odličan odnos sa svim igračima, da je neverovatan kada treba skautirati protivnika i uočiti njegove mane. Insistira na napadačkom fudbalu, važi za pripadnika Gvardioline škole fudbala, ne odustaje od formacije 4-3-3.

Najveći njegov pogodak? Uložio je čak 10.000.000 evra u Borhu Iglesijasa, napadača koji je sa svojih 25 godina pre ove sezone odigrao samo dve utakmice u Primeri. U Selti je mogao samo do B tima, ali ga je Rubi predstavio širokim narednim masama. Ovaj mu je do sada vratio sa četiri gola u sezoni,

STRPLJENJE I 1.500.000 U DŽEPU

Verovatli ili ne: samo 1.500.000 evra izdvojio je Valjadolid na pojačanja!  Platili su samo Hrvata Duja Čopa i Rubena Alkaraza. I kad je sezona krenula mnogi su pomislili da će se tolika šrtkost obiti o glavu klubu čiji je vlasnik od nedavno i slavno Luiz Nazario de Lima Ronaldo.

Pet utakmice bez pobede na startu sezone, ali nisu u Valjadolidu sekli preko kolena. Imali su strpljenja, sačuvali Serhija Gonzalesa i vratilo im se: uzastopne pobede nad Levanteom, Viljarealom, Ueskom i Betisom dovele su ih do mesta koje znači i plasman u Ligu Evrope. Mada u Valjadolidu o tome ni razmišljaju. Bilo bi to iznenađenje maltene jednako Lesterovom osvajanju titule u Premijer ligi. Ali niko više ne može ni da ih optuži da ne zaslužuju da igraju u najjačoj ligi sveta. Gonzales zida polako, ali sigurno. Doveo ih je do elite i ne planira tako brzo da ode.
“Pritisnuo je neko magično duže i probudio u nama nešto što nismo ni znali da imamo”, komentariše  Valjadolidov levi bek Naćo.

Vredi napomenuti još jednu vrlo bitnu informaciju: Valjadolid ima najmlađi tim u ligi. I da, otkako je Ronaldo ušao u klub – sve same pobede. Neko se jednostavno rodi za pobede.

(FOTO: Action Images)