KANADA: Knjige umesto utakmica i Javorov napadač kao štoper – Dejvis, Borjan i Dejvid ne mogu sve sami

Žene olimpijske šampionke, muškarci predvođeni Alfonsom Dejvisom tek drugi put na Mundijalu, prvi put još od Meksika 1986. godine. Ali umesto da pričamo o zlatnom dobu fudbala u zemlji javorovog lista situacija u Kanadi, jednoj od najrazvijenihi i najuređenijih država sveta, pa… podseća na mesece uoči velikih turnira u nekim afričkim zemljama. Ili kako je to rekao sekretar Kanade Erl Kohrejn…

"Ovo još jednom pokazuje međunarodnoj zajednici da imamo neverovatnu sposobnost da u svemu što radimo zagrizemo više no što možemo da progutamo".

O čemu se zapravo radi? Umesto da Kanađani u miru likuju i slave istorijskih uspeh Milana Borjana i drugova prinuđeni su da se u sramoti hvataju za glavu. Zaslugom Fudbalskog saveza Kanade. Iliti Kanade Soker, kako kažu preko bare, bar na samom severu.

Naime, veliki skandali obeležili su mesece uoči Svetskog prvenstva. Primetili ste možda u poslednjim godinama da se svako malo pojavi vest da se Fudbalski savez Irana pohvali time što je zakazao prijateljsku utakmicu sa nekom ozbiljnom fudbalskom zemljom – jednom su pominjali i Srbiju – samo da bi se na kraju ispostavilo da utakmice u stvari nema. Politika. Niko ne želi da se zamera SAD valjda.

E pa, Kanada Soker je, verovali ili ne, zaista zakazala prijateljski meč sa Iranom, samo da bi ga na kraju otkazala na svoju finansijsku štetu. I ne samo zbog nezameranja komšijama – sa kojima po pravilu imaju gotovo identičan pogled na svet – već zato što je u zemlji izbio ozbiljan skandal pošto je januara 2020. godine, ne tako davno dakle, 85 državljana Kanade poginulo kada je ukrajinski avion oboren raketom nedugo nakon što je poleteo iz Teherana.

Kanada Soker je odmah reagovala i Iran zamenila Panamom, ali se, još jednom verovali ili ne, ni taj meč nije odigrao. Ovog puta jer su sami reprezentativci štrajkovali zbog netransparentosti Saveza i po njima nepravedne podele premija od plasmana na Mundijal. Situacija je pride toliko konfuzna da niko sa sigurnošću ne zna šta je Savez nudio, a šta su igrači tražili, jer i jedni i drugi daju oprečne informacije.

Milan Borjan (©AFP)

Prvo se od igrača pojavila informacija da im Savez daje svega 10 odsto, te da su oni tražili da se taj procenat digne barem na 40. Između ostalog inspirisani kolegama iz SAD koji su baš pred taj fantomski meč sa Panamom sebi izboksovali 80 odstod od premija. Savez je pak tvrdio da je igračima nudio 30 odsto, ali da su oni tražili 75 do 100 odsto u šta je malo teško poverovati.

Nije uostalom samo do para, igrači zameraju Savezu što je reprezentativcima za porodice obezbedio samo po dve ulaznice, što oni sami moraju da snose sve troškove za najmilije, na kraju su čak tražili i snažniji glas prilikom odlučivanja o daljoj sudbini “sokera” u Kanadi.

Fudbal se, to je opšte poznato, tamo tek razvija. Očigledno ne bez problema, iako ova generacija zaista obećava. Ali i takva je morala da primeni lukavstvo ne bi li se plasirala za turnir u Kataru. Jednu od bitnijih pobeda u kvalifikacijama ostvarili su nad Meksikom u Edmontonu kada je Kajl Larin postigao dva gola za konačnih 2:1. Na minus 10 stepeni Celzijusa. Navikli na sunce, Meksikanci su se tresli od zime, pa je ta utakmica dobila ironičan nadimak “Ajsteka“ po uzoru na čuveni Acteka stadion.

"Svaka reprezentacija koristi domaći teren kao prednost. Ovo je bila naša istinska prednost", rekao je selektor Džon Herdman, 47-godišnji Englez kome je san bio da vodi Njukasl, ali koji je fudbalsku afirmaciju doživeo u ženskoj konkurenciji.

Herdman je naime radio kao profesor fizičkog vaspitanja i usput držao školicu fudbala u Konsetu. Toliko je inovativan bio da je dobio poziv da radi u Sanderlendovoj akademiji, pa zatim da pomogne razvoju ženskog fudbala na Novom Zelandu. Tamo se dva puta plasirao na Mundijal, pa je otišao u Kanadu da vodi žensku reprezentaciju. Ubrzo su svi shvatili da je reč o sjajnom psihologu, a i on sam je govorio da se za tu granu zainteresovao gledajući kako mu se rodni Konset raspada nakon što su mnogi ostali bez posla kada se zatvorila čeličana u gradu, pa su se mnogi odali drogi, alkoholu, kriminalu. Njegov otac se borio sa depresijom.

"Ako ne razumeš mozak, ne razumeš trenerski posao", više puta je ponavljao.

Nije samo pričao. Fudbalerke su bile oduševljene saradnjom i govorile da je najbolji trener sa kojima su radile. Otkrile su tako i da su kod Herdmana išle u “moždanu teretanu“: na kompjuteru su sa elektrodama prikačenim za glavu posmatrale razne scene koje su im merile nivo stresa, a u skladu sa time su se slike – obično životinja ili čamac – kretale brže ili sporije.

"Želim da pokažem da čovek koji je pročitao 400 knjiga može da bude dobar trener kao i čovek koji je odigrao 400 utakmica".

Zvuči ludo, ali je očigledno Herdmanov pristup funkcionisao. Mada nije samo do njega, naravno. Kanada verovatno nikada nije imala ovako dobar sastav. Korist od kanadske otvorenosti za ljude sa svih meridijana. Primera radi, prva zvezda tima Alfonso Dejvis poreklom je iz Liberija, ali je rođen u izbegličkom kampu u Gani dok su njegovi roditelji bežali od građanskog rata u otadžbini. I naš Milan Borjan je do kanadskog pasoša stigao bežeći od rata.

Nisu samo oni naravno. Čak ni 37-godišnji Borjan nije bio profesionalac kada je kapiten Atiba Hačinson 2003. odigrao prvu od 97 utakmica za reprezentaciju. Sada bi, dva meseca pred 40. rođendan, trebalo da pokupi nagradu za sav taj trud. Mada ove sezone zbog povrede još nije odigrao utakmicu za Bešiktaš. Treba li da pominjemo da ni on nije čistokrvni Kanađanin, jer vuče korene sa Trinidada i Tobaga?

Atiba je bar rođen u Kanadi, Džonatan Dejvid, koga je Lil platio 30.000.000 evra za šta se on odužio titulom u Ligi 1, rođen je u Bruklinu, odrastao u Haitiju, a njegovi su tek kada mu je bilo šest godina uspeli da se domognu Otave.

I ostali vodeći igrači Kanade su napadači. Kajl Larin, sa jamajkanskim korenima, džoler je sa klupe u Brižu, ovogodišnjem hitu Lige šampiona. Tamo je i Tejdžon Bjukenon, doveo ga je Briž iz MLS ligaša Nju Inglenda za 6.360.000 evra, i mada se početkom ove sezone borio sa povredom brzo se ustalio u startnih 11. Dejvis jeste bek u Bajernu, ali je kod Hermana uglavnom krilo.

"U Bajernu nekad izgleda koa lav u kavezu. Njemu je potrebno više slobode".

Kanada (©AFP)

Problem je u odbrani. Verovatno je zato i Herdman posle te pobede nad Meksikom rekao: “Hvala Bogu na Milanu Borjanu“. Na levom beku je Sem Adekugbe, Nigerijac koji je sve do desete godine živeo u Londonu, sasvim solidan u turskom Hatajsporu. Desno Montrealov Alister Džonson. Štoperi Stiven Vitorija iz portugalskog Šavesa, te Derek Kornelijus iz grčkog Panetolikosa. U sezoni 2017/2018 mogli ste da ga gledate i u dresu Javora. Tamo ga je trener Srđan Vasiljević i promovisao kao štopera, do tada je igrao kao centarfor..

U vezi je siguran Stiven Eustakio, standardan i veoma dobar u Portu, videćemo koliko može Hačinson, važnu ulogu imaće i Džunior Hojlet, solidan u Redingu u Čempionšipu. Velika očekivanja Kanađani imaju od 20-godišnjeg Ismaela Konea, rođenog u Abidžanu u Obali Slonovače, ohrabruju njegova izdanja u dresu Montreala.

Po bokovima Dejvis i Bjukenan, napred Larin i Dejvid, to je već sasvim pristojno. Ima tu još napadača, ni izbliza tog nivoa.

Sad, za koliko je to dovoljno? Reklo bi se za bod ili tri, ako i toliko. A i to bi Kanađani morali da osvoje protiv Maroka, jer čini se da protiv Hrvatske i Belgije nemaju šta da traže. Uostalom, u poslednjim pripremnim mečevima savladali su Katar sa 2:0, ali su potom istim rezultatom izgubili od Urugvaja. Baš u tom meču videlo se da Kanađanima nedostaje takmičarske zrelosti, rutine pred protivničkim golom, pa i koncetracije u defanzivi zbog čega su primali naivne golove.

Jeste ovo lepa generacija, posebno iz kanadskog ugla, ali za sada – ništa više od toga. I moraće još mnogo sinova iz drugih zemalja da usvoje pre no što postanu ozbiljna pretnja.