Katar insajd: Biće piva, ali užasno skupog! Ne planirajte Mundijal bez makar 4.000 evra ili zauzmite mesto u Mozzart avionu

Do pre 30 i koju godinu Katar je bio samo pustinjska provincija sa tek ponekom zgradom i manje od 100.000 stanovnika. Živeli su od pomorstva i izronjavanja školjki, dok su im stranci eksploatisali naftu. Mlada i ne preterano bogata država je tek stekla nezavisnost i izašla iz britanskog protektorata. Imala je dva televizijska kanala. Početkom 80-ih je počela državna eksploatacija nafte, nikao je hotel Šeraton, počele su da se prave višespratnice, putevi i krenuo je bum! A onda su kasnije otkrivene i abnormalne rezerve prirodnog gasa i za Katar više nije bilo granica.

Kako nam rekoše u Dohi, ovako neformalno, neki Katarci su za kratak period počeli da sa kamila uskaču u ferarije... Šeraton je na istom mestu i danas, ali ga je zasenilo stotine drugih hotela, oblakodera, velelepnih građevina. Ali baš ta zgrada Šeratona je simbol koliko je Katar mlada zemlja bez istorije i tradicije, ali i sa koliko moći. I koliko joj je bitno da se čuje za nju.

Prelomni trenutak za Katar se desio kada je šeik Hamad bin Kalifa al Tani sačekao da vladar države i njegov otac Kalifa bin Hamad al Tani otputuje u inostranstvo i da ga u krvavom puču skine sa vlasti, a potom i protera u egzil. Jedan od prvih poteza mu je bio da narodu otpiše sve dugove i da svi zajedno krenu u novi početak. Zajedno sa suprugom Mozom, koja je bila edukovana, moderna i vizionarski nastrojena, počeo je proces modernizacije zemlje i nacionalizacije prirodnih bogatstava od kojih su najviše koristi do tada izvlačili Britanci. Reč je o ocu današnjeg vladara Tamima bin Hamada al Tanija koji je nastavio očevim stopama i dodatno modernizovao zemlju.

Katar je danas najbogatija zemlja sveta i baš zbog tog novca će biti domaćin Mundijala naredne zime. Želeli su nešto veliko da naprave promociju zemlje i da ceo svet čuje za njih. Da svi vide koliko je Katar bogat i moćan. FIFA nije propustila šansu da im to naplati.

Otkako je Katar 2010. saznao da je dobio organizaciju Mundijala krenuo je projekat vredan više od dve stotine milijardi dolara. Toliko će ovaj emirat uložiti u organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu. Biće to specifičan Mundijal jer će se prvi put nakon onog prvog u Montevideu sve utakmice igrati u jednom gradu. U Dohi.

Jer Katar je Doha. Mogu oni na papiru da stave da se utakmica igra u tom i tom gradu blizu Dohe. Ali sva ta naselja su zapravo delovi Dohe. Sve je to jedna celina. Kao kada bi u Beogradu rekli da su Cerak, Mirijevo ili Železnik posebni gradovi, tako su i ovo u Kataru „gradovi“. Doha je sve. A sve van Dohe je pustinja i nebitno je.

Neboderi na sve strane

Katar/Doha ima oko 2.000.000 stanovnika, a domaćih Kataraca je tu oko 350.000. Sve ostalo su stranci koji nemaju pravo na državljanstvo, da kupe nekretninu, da otvore svoju firmu... Osim u nekim vanserijskim slučajevima. Niti će to ikad imati. To mogu samo Katarci. Oni su gospodari, svi ostali su podanici i sluge. Neki bolje plaćeni, neki lošije. Za Katarce važe posebna pravila, za „rezidente“ i posetioce druga. U Kataru živi oko 800.000 Indijaca, oko 400.000 Nepalaca, 350.000 Filipinaca i još na hiljade Egipćana, Pakistanaca i ostalih azijskih naroda. Ima tu i oko 1.000 Srba raštrkanih na različitim poslovima.

Država je toliko bogata da Katarac praktično ne mora ništa da radi ako neće. Od rođenja dobija novac od države, kada se oženi dobija zemlju i plac za gradnju kuće i za razliku od stranaca ne plaća nikakve račune poput struje, komunalija itd... Ako još i hoće nešto da radi, onda živi kao bubreg u loju. Među tih 350.000 Kataraca je oko 3.000 muških i ženskih šeika. Ta titula znači da je osoba na bilo koji način potomak ili srodnik kraljevske porodice. Njima je tek dobro...

Sasvim suprotno je Indijcima ili Nepalcima na čijim leđima i kostima je podignuta ova zemlja i koji i danas uglavnom rade najgore poslove. Ima ih da rade po 14 sati dnevno na 50 stepeni na građevinama za 300 evra. Kad kući pošalju 100 evra mesečno, to je za njihove porodice pravo bogatstvo. Iako izgleda i zvuči velelepno Katar ne čeka strance sa vrećom para da ih pretplati. Plata srpskog konobara je na početku 500 evra, živi u zajedničkim smeštajima sa gomilom ljudi sa svih strana sveta, nema pravo na posetioce, radi po ceo dan... Pa ko izdrži – napreduje. Ko ne izdrži, „pukne“ i nazad za Srbiju.

Ono što se kod domaćih Kataraca ističe kao najbolje osobine u tom poslovnom smislu su sigurnost da uvek plate ono što obećaju i šansa koju vole da pruže. Ako se neko pokaže dobrim, ne treba mu nikakva veza, guranje ili sponzor. Dobiće šansu jer je dobar i ako nastavi, za par godina može i do 10 puta veće plate.

Za bezbednost – ne brinite

A možda i najpozitivnija osobina Katara su sigurnost i bezbednost. Zakoni su rigorozni i ne postoji način da se ne poštuju. Bukvalno cela Doha je pod kamerama. Ne postoji način da se neko izgubi iz vida „velikom bratu“. Danas je tu i aplikacija Eteraz koju mora da ima svaki čovek u zemlji i preko koje uvek znaju gde ste i sa kim. Ukrasti nešto u Kataru je jedna od najglupljih mogućih stvari koje čovek može da uradi. Zato toga praktično i nema. Zato mnogi godinama nisu zaključali stanove i kuće. Sankcije su rigorozne, a u zakonu se i dalje primenjuje bičevanje kao način kažnjavanja.

U vojsci i policiji su uglavnom Katarci pa domaći mogu da se provuku sa brzom vožnjom ili nekim prekršajem. Ili jednostavno imaju toliko para pa ih baš briga za plaćanje kazni. Stranci moraju da prate svako ograničenje jer kamera i radara je bezbroj. A bez automobila u Dohi ste donji stalež. Grad je jako širok i prevoz je neophodan. Doduše, i jeftin je. Jedino što će fudbalski navijači kad dođu u novembru zateći jeftinije nego u svojim zemljama je gorivo. Ovde napunite rezervoar od 40 litara za 2.000 dinara. I to sada kada je gorivo čak i tamo malo poskupelo.

Skoro svi Katarci voze džipove sa velikom kubikažom ili besne sportske automobile jer ne postoji razlika u registraciji automobila.

Ovde je retkost videti nekoga da se šeta. Sasvim normalno je da ogromne zgrade i stambena naselja niču odmah uz ulicu i da uopšte nemaju trotoar. A i šta će im kad su od aprila do novembra paklene vrućine. Kada je 35 stepeni kao sada, to je dobro i kažu da je topliji dan. Posle toga ide otpadanje kostiju sa mesa na 40 ili 50 plus. Tada nema šetanja, nema izlaska, uglavnom se živi po tržnim centrima i hotelima kojih ima na svakom koraku i pripadaju arhitektonskim čudima pa u njima možete da skijate na snegu ili se vozite gondolama kao u Veneciji. Svega je u Kataru niklo više nego što treba.

Kule samo niču

Ali Mundijal se obično navodi kao glavni razlog. Iako su gomila nebodera i zgradetina poluprazni ili skoro prazni, Katar ima viziju da će jednog dana sve biti puno kao u Dubaiju i da će definitivno ostaviti susede iza sebe. Taj komšijski rivalitet petromonarhija je nešto najskuplje u današnjem svetu.

Iako svi vode poreklo iz Saudijske Arabije, iako govore istim jezikom, pripadaju istoj veri, imaju skoro isti mentalitet, neraskidive rodbinske i prijateljske veze, Katar, UAE i Saudijska Arabija postaju sve veći rivali. Toliko da su Saudijci i Emiraćani uz podršku još nekih pre tri godine planirali vojnu invaziju na Katar. Žulja ih Katar i njegova abnormalna ekspanzija. Emiraćane zato što će ih prestići luksuzom, Saudijce zato što je mali komšija postao mnogo uticajan u svetskim razmerama. Mundijal je jedan od najboljih primera. Vladajuće porodice u Rijadu i Abu Dabiju ne mogu da prežale što se ne igra kod njih...

Ali Katarci su bili spremni da idu najdalje. Ko zna kada ćemo saznati kako su i po kojoj ceni dobili ovaj Mundijal. I po kojoj ceni je FIFA pristala da ovo bude Svetsko prvenstvo u fudbalu mnogo drugačije od svih ostalih. Pre svega da se igra u zimu, da se igra praktično u jednom gradu i da se na navijače i njihove potrebe ne obrati skoro nikakva pažnja.

Tvrdi islam i stroga religijska politika su se od momenta kada je Katar dobio organizaciju prvenstva, nametala kao potencijalni problem. Prethodna četiri Mundijala je u proseku posećivalo oko 3.000.000 navijača iz drugih zemalja. Već sada se zna u Kataru neće biti ni upola manje navijača. Procene su da će ih doputovati oko 1.200.000. Rigorozna pravila za ulazak u zemlju su učinila svoje pa niko bez unapred kupljene karte neće moći da uđe u Katar.

Drugi problem je smeštaj. Kada na Guglu ukucate panoramu Dohe i kad proguglate koliko hotela posluje u ovom gradu, čini vam se da samo čekaju da potrpaju navijače sa svih strana sveta. Međutim, Katar ima ozbiljan problem smeštajnih kapaciteta. Ovo sada nije dovoljno za Svetsko prvenstvo. U turbo ritmu se gradi na sve strane, niču hoteli, zgrade sa apartmanima, ali ni to neće biti dovoljno. Plan da novi deo naselja Lusail primi oko 300.000 navijača verovatno neće biti realizovan. A i da bude, opet je malo. Zato se razmišlja o kampovima u pustinji, dovoženju kruzera i svim mogućim alternativama. Šta god da bude, biće skupo. Pogotovo što niko u Kataru nema ni najmanju dilemu da će cene smeštaja drastično skočiti za prvenstvo.

Hotelski smeštaj je svakako skup, a dvosoban stan u nekom pristojnom delu grada košta 1.500 – 2.000 evra mesečno. Te cene će biti još veće za Mundijal. Možda i najbolja opcija za one sa plićim džepom je iznajmljivanje vila na periferiji. Što više ljudi se udruži, jeftinije će proći. A kako se u Katar može uglavnom samo avionom, dodajte tu i cene avio karata koje će tada biti makar oko 1.000 evra iz Evrope. Dodajte tu i ulaznice. Prvi kontingent je već pukao. Tada su tri ulaznice za grupnu fazu mogle da se nađu za oko 270 evra. Prodat je i drugi koji je bio 50 odsto skuplji. A treći će biti još skuplji i ne računajte da ćete ulaznice naći za manje od 150 evra po utakmici. Dakle, bez 4.000 evra ne bi trebalo da planirate mundijalsku avanturu u Kataru. Osim ako imate nekog svog prijatelja koji bi vas primio na spavanje i tako vam skinuo trošak smeštaja.

*****

Naravno, tu i jedinstvena opcija da u Katar putujete u Mozzartovom avionu. Svaki dan će jedan igrač kladionice Mozzart dobiti tu privilegiju, a minimalna uplata za takmičenje je svega 50 dinara.

*****

Ali tu nije kraj mundijalskog ceha. Moraće nešto i da se pojede i popije. Tu se postavlja jedan od najvećih problema. Alkohol.

Kako napraviti Mundijal bez piva i ostalih alkoholnih derivata?

Islam zabranjuje upotrebu alkohola. Katarski zakoni su liberalniji od Saudijske Arabije, ali i stroži od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Alkohol je u Kataru isključivo dozvoljen u hotelskom smeštaju. Kada je počeo mesec posta ramazan, alkohol je zabranjen i u hotelskim kafićima i restoranima. Jedina opcija je da ga naručite u sobu. U vreme Mundijala neće biti ramazanski post pa će važiti ova blaža varijanta sa alkoholom u hotelima.

Ali zamislite Engleze, Južnoamerikance, Balkance i ostale koje treba ograničiti da pivo piju samo u hotelima. I to ono malo pivo – 0,25 litara - koje košta minimum 10 evra, a uglavnom je i koji evro skuplje. Ta varijanta svakako ne odgovara većini navijača. O “žestini“ i da ne govorimo.

FIFA ima planove da se prodaja alkohola dozvoli u ograničenim fan zonama. Možda i ispred stadiona, ponekom baru na plažama... Ali i to je opet skromno za stotine hiljada navijača koji će želeti da papreno plaćeni boravak na Mundijalu zagase hladnim pivom. Tu će se videti da li FIFA ima zaista ima razumevanja za one od kojih se cela ova industrija finansira i da li može da pritisne Katarce da olabave zakone i zažmure na jedno oko.

Sve tip-top, samo nema ljudi

Domaćini ne važe za fleksibilne i neće biti čudo ako ostanu gluvi na sve pritiske da se prodaja alkoholnih pića učini dostupnom. Što se tiče alkohola u slobodnoj trgovini, on ne postoji, Tačnije, postoji na samo jednom mestu u Dohi, ali samo za ljude koji su već duže tu i koji imaju dozvolu od Katara za kupovinu alkoholnih pića. I to u određenoj meri. Katarci im odrede koliko procenata od zarade mogu da troše na kupovinu alkohola. Dakle, zaboravite na opciju da negde kupite pivo i da ga pijete u svom smeštaju.

Zato se sve češće čuju priče da će dobar deo navijača kao bazu za život i provod koristiti komšijski Bahrein, udaljen četiri sata automobilom ili sat vremena brodom. Ovaj emirat je verski ubedljivo najliberalniji na Arabijskom poluostrvu. Javna je tajna da gomila Saudijaca, Emiraćana, Kataraca i ostalih muslimana praktikuje vikend ture u Bahreinu gde je lud provod. Od droge, preko alkohola do prostitucije. Iako im to vera ne dozvoljava, dok to ne rade javno, može da se podnese. Pa čak i u Dohi katarska omladina iznajmljuje sobe i apartmane u hotelima gde se prave žurke sa svim „zabranjenim voćem“.

Ipak, navijači sa ostalih strana sveta ne žele da se kriju, pa bi i nesvesno mogli da krše stroga verska pravila što bi moglo da dovede do problema. Trenutno deluje da Katarce ne zanimaju mnogo ustupci, da će i na ostatak sveta gledati sa visine i očekivati da sve bude kao što je bilo i do Mundijala. Nije im bitno ni koliko navijača će da dođe, već samo da dođe ona malo probranija i bogatija klijentela. I tu se gubi ta mundijalska draž. Svetska prvenstva u fudbalu nikada do sada nisu imala takvu atmosferu. 

Za razliku od pića, ishrana ne bi trebalo da bude toliki problem za goste. Kao zemlja bez neke bogate tradicije i istorije, Katar praktično nema svoju kuhinju. Tačnije, ima neka jela bazirana na mesu od kamila i pirinču, ali ih ne jede ni dobar deo Kataraca. Zastupljene su italijanska, indijska, kineska, meksička, libanska i ostale poznate svetske kuhinje. Verska načela muslimanima ne dozvoljavaju da jedu svinjetinu. Za razliku od alkohola gde još postoji nada o labavijim pravilima, ovde nema nikakvog kompromisa. Svinjetinu nećete pojesti nigde u Kataru.

Pustinjske avanture

Iako važe za jednu od najbezbednijih zemalja na svetu, Katarci će od leta angažovati i vojsku Pakistana u sklopu dodatnog obezbeđenja. A pakistanska armija važi za jednu od najboljih na svetu. Pitanje je da li oni dolaze zbog rizika od dolaska Somalijaca, Kenijaca i još nekih afričkih imigranata koji nisu na dobrom glasu u Kataru ili zbog navijača koje će dodatno kontrolisati. 

Najviše zavisi od toga koliko FIFA želi i može da utiče na domaćina da ugosti navijače sa svih strana sveta onako kako bi oni voleli i kako su navikli. Đani Infantino već dve godine živi u Dohi i prilično je jasno da Katar ima više uticaja na njega nego on na Katar. Za ogroman deo navijača iz Srbije, Katar će biti zaista teška misija. Da ne kažemo nemoguća. Pogotovo ako neko planira da gleda više od jedne utakmice. Mnogo toga u Kataru je van finansijskog domašaja većine Srba.

Biće ovo, bez dileme, specifičan Mundijal kakav još nije viđen u fudbalskom svetu. Katar je do sada organizovao neka velika takmičenja poput svetskih prvenstava u plivanju i atletici, Azijskog kupa, SP za klubove, Azijskih igara... Ali nikada ništa slično njegovom veličanstvu zvanom Svetsko prvenstvo u fudbalu. Uz sav novac, moć i opsesivnu želju da se čuje za njih i da se pokažu svetu, Katarci bi od Mundijala mogli da dobiju odraz u ogledalu koji im se neće svideti.

A šta posle Mundijala je misterija za lokalno stanovništvo. Gomila zgrada po Dohi je i sada prazna ili poluprazna, a posle Mundijala će ih ostati još više. Ili će možda postati novi Dubai ako sve prođe idealno.