Ko bi gore, sad je dole: Ovoga puta neće primiti pet, jer ima ko da im čuva leđa

Sigurno znate priču o dve kutijice i dve ceduljice u njima. Crnu otvarate kada vam je teško, belu kada sve u životu ide baš kako treba, na oba listića hartije ista poruka: "Proći će."

Za prežvakavanje čuvene mudrolije povod je dao večerašnji, prvi od dva sudara Arsenala i Bajerna u četvrtfinalu Lige šampiona (21.00). Sredinom prošle decenije Bavarci su se sa odbranom Tobdžija igrali kao malo dete s plastelinom. Stiska, stistka, razvlači, gužva, napravi nekakav neobjašnjiv oblik, onda ga zalepi za patos, pa Jovo nanovo...

Arsenal je tada, u drugom meču grupne faze takmičarske 2015/16, te u osmini finala naredne sezone bio plastelin. Bezlična, homogena masa sa kojom možete, ama baš bilo šta što poželite. A poželeli su prvo izabranici Pepa Gvardiole, a zatim i Karla Ančelotija koji je pred sezonu 2016/17 Španca nasledio, da snime nezaboravnu trilogiju Arsenalove patnje i ostave je u video-arhivama Uefe. Neposredna posledica bila je početak kraja ere Arsena Vengera.

Ako ste zaboravili, da vam osvežimo pamćenje. Pet golova je primio Arsenal u jesen 2015. na Alijanc areni (5:1), samo dve nedelje nakon što je na Emirejtsu tukao Bavarce sa 2:0. A onda je naredne sezone dvomeč osmine finala izgubio sa dva puta po 5:1!? Kada je drugi put, na gotovo identičan način pukla bruka u Minhenu, Arsenalovi navijači naoružali su se transparentima za dolazak Bajerna u London. Terali su onog koji im je pune dve decenije bio trener, pravio igrače za prvi tim, doneo tri titule prvaka Engleske međ koje staje i ona nezaboravna iz 2004. godine, bez poraza.

"Svemu dobrom dođe kraj. Vengeru, odlazi", ili "Arsene hvala ti za sećanja, ali vreme je da se rastajemo", "Au revoir, Arsene", "Nema novog ugovora", "Tvrdoglavi, ustajali, neupućeni"... Takav neki kolorit poruka upućenih čoveku, ne zna se dužeg li fudbalskog staža ili jakne, obasipao je prilaz stadionu, a kako se utakmica bližila, selio se na tribine.

London je i te večeri proživljavao Deja vu. Nova porcija fudbalskog poniženja u poslednjoj Arsenalovoj sezoni u Ligi šampiona sve do aktuelne. A svaka koja je presela Tobdžijama imala je zajednički imenilac. Beše to Loran Košjelni. Ne zato što je poklanjao golove Bajernu kako bi neko možda prvoloptaški pomislio, već zato što je u tom trenutku bio najpozdaniji zaštitnik šesnaesterca kojeg je Arsenal imao.

Prvi od tri poraza istovetnim rezultatom, reprezentativac Francuske preskočio je zbog povrede kuka. Priliku je dobio Gabrijel. Naravno, ne ovaj što trenutno sa Vilijamom Salibom čini najbolji štoperski tandem Premijer lige, što je u tandemu sa Francuzom dozvolio svega četiri ligaška gola u 2024. godini. Ne on, već zemljak mu Paulista. Taj, onomad mladić, danas 33-godišnji rezervista Atletiko Madrida, jednostavno nije umeo da se nosi sa Robertom Levandovskim, da se juri sa Tomasom Milerom, da izađe u blok Bajernovim krilima. U tandemu sa Perom Mertezakerom u prvom meču, zatim sa Škodranom Mustafijem u drugom meču, od odbrane Arsenala napravio je anarhiju koju je Bajern koristio kao dnevni boravak šetajući se neometano po šesnaestercu rivala. Malo ko je tu mogao da pomogne Tobdžijama. Ni majstor poput Mestua Ozila, ni šilo Aleksisa Sančesa koji je u to vreme igrao fudbal života. Oni zajedno sa Olivijeom Žiruom i Teom Volkotom, pomenutom odbranom, igračima poput Frensisa Kokelana, Aleksa Okslejd Čemberlejna, imenjaka mu Ivobija, Džoela Kempbela, Santija Kazorle, Naća Monreala, Ektora Beljerina, Matjea Debušija, malo je reći nisu bili dorasli Levandovskom, Arjenu Robenu, Franku Riberiju, Davidu Alabi, Filipu Lamu, Manuelu Nojeru, Arturu Vidalu, Ćabiju Alonsu (tajanstven je Arteta ostao povodom spekulacija da je od Ćabija dobio recept za rušenje Bajerna)... Šanse jesu stvarali, mogli su Bajernu u svakom od tri debakla da daju još koji gol, ali mogli su još ihahaj da ih prime.

Košjelni je počeo prvi meč osmine finala u Minhenu, iznudio penal koji je u izjednačenje nakon što mu je Nojer odbranio prvi pokušaj, pretvorio Aleksis, no dok si rekao "prinudna izmena", koja je početkom drugog dela bila sprovedena u delo baš zbog povrede Košjelnog (zaradio povredu iznudivši penal jer ga je Levandovski šutnuo), Arsenal je do 63. minuta, bez stuba odbrane već gubio sa 4:1, do kraja primio još jedan gol.

Revanš u Minhenu, onaj obeležen anti-vengerovskom propagandom, počeo je dobro po Tobdžije, vodile su 1:0 na poluvremenu zahvaljujući golu Volkota, no upravo je Kosjelni u 53. minutu oborio Levandovskog kao poslednji igrač u svom šesnaestercu, a zatim krenuo ka svlačionici. Arsenal je u do kraja utakmice primio novih pet golova.

Niko ne kaže da Bajern, potonji polufinalista 2016. i kasniji četvrtfinalista 2017, možda ne bi rutinirao Vengera i njegovu svitu i da je Kosjelni proveo svih 270 i kusur minuta na terenu, no upečatljivo je da je, u mečevima koje je Arsenal izgubio ukupnim rezultatom 15:3, rezultat sa Francuzom u igri bio 2:1 u korist Arsenala. A Loran je igrao oko stotinak minuta.

Sreća, odavno Arsenal nema defanzivce poput Mertezakera nesposobnog da brzinom i agilnošću parira eksplozivnim krilima što spadaju u kategoriju svetske klase, a lažnog Gabrijela zamenio je onaj u čijim je džepovima nedavno pronađen Erling Haland, iako su u početku mandata u Arsenalu Magaljaešove mane bile prilično transparentne i lako uočljive.

Kao u priči o kutijicama, prošlo je i jednima i drugima. Bajernu vreme strahovlade u Nemačkoj, pa i u Evropi, Arsenalu dani patnje i poniženja. Bavarci se rastaju sa titulom prvaka Bundeslige posle 11 vezanih pehara, Arsenal žustro napada prvu nakon 20 godina, igra prvo četvrtfinale Lige šampiona u poslednjih 14 godina i veruje u prvo polufinale od 2009. I ima debelo pokriće da veruje i da u Hariju Kejnu koji mu jeste tresao mrežu 14 puta, ne vidi utvaru koja ga proganja. Ima jer ga vodi jedan od najperspektivnijih trenera današnjice i jer Bajern predvodi mrtav čovek koji hoda. Jeste Tomas Tuhel doneo Čelsiju Ligu šampiona baš zahvaljujući golu Kaija Haverca koji bi večeras trebalo da predvodi napad Arsenala, ali prečesto je Nemac ove sezone bio nadigravan.

"Oni su dobro izbalansiran tim. Definicija tima. Najbolji tim Evrope po pitanju izvođenja prekida. Arsenal je trenutno najbolji tim Premijer lige. Svi parametri to potrđuju. Nama je nedostajalo energije u Bundesligi, ali ovo nije liga. Taktički smo spremni. S pravom smo kritikovani za nastupe u Ligi i kupu, ali sezona nikada nije izgubljena", rekao je Tomas Tuhel pred Arsenal.

Još letos kada mu je Marko Roze sa Lajpcigom u Superkupu Nemačke natrljao na nos da mu je fudbal spor, jalov, zastareo, dao se nazreti Bajernov ovosezonski fijasko.

U neka lepša vremena Bajern bi rasterećeno, sa dvocifrenom prednošću u Bundesligi i titulom na dlanu, dočekivao završnicu Lige šampiona, dok su se protivnicima noge tresle. Ni sada ne mora da razmišlja o Bundesligi... Jer titulu je odavno izgubio. A ušatog pehara bez uvertire sa Salatarom se baš i ne seća. Ali ne zaboravimo, bez obzira na Arsenalov status velikog favorita na Emirejtsu da je Liga šampiona u Bajernovom genetskom kodu, te da gro ovog tima i dalje čine nekadašnji prvaci Evrope.

Svemu što je dobro dođe kraj, ili narodskim rečnikom Ivana Gundulića: "Kolo od sreće uokoli, vrteći se ne prestaje, ko bi gori eto je doli, a ko doli, gore ustaje"

Na klackalici fudbalske sudbine, Arsenal se vinuo u nebesa. Ne lebdi već leprša... Snažno zamahuje krilima.

“Vidim energetsku promenu kod igrača, vidim veru, govor tela i jasno mi je da se osećaju zaštićeno. Kao da imaju potporu, nekoga ko će im, dok vetar duva u pravcu u kojem su krenuli, reći - samo napred, mi ti čuvamo leđa", rekao je Arteta.

Mislio je na leđa koja godinama nije imao ko da čuva.

LIGA ŠAMPIONA - ČETVRTFINALE, PRVI MEČEVI

Utorak

21.00: (1,80) Arsenal (3,80) Bajern (4,90)

21.00: (2,75) Real Madrid (3,40) Man. Siti (2,70)

Sreda

21.00: (1,85) Atl. Madrid (3,60) Dortmund (4,80)

21.00: (2,05) PSŽ (3,60) Barselona (3,80)

***kvote su podložne promene