Korak napred, ali posao tek počinje
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | sre. 01.04.26. | 09:40
Nazire se kostur tima: Milenković, Pavlović, Stanković, SMS; Krila zaostaju za ostatkom tima
Ako se vezni red Veljka Paunovića protiv Španije (0:3) mogao opisati kao konzervativan, protiv Saudijske Arabije (2:1) je otišao na potpuno suprotan kraj spektra, postavivši trojicu vezista čiji su najveći kvaliteti pre svega vezani za igru sa loptom: Stankovića, Sergeja i Samardžića.
U fudbalskom smislu, promena je bila jasna. Sa dvojice „šestica“ i jedne „osmice“ prešlo se na „šesticu“, „osmicu“ i „desetku“, ali u njihovim ofanzivnijim verzijama. U veznom redu nije bilo prirodnog trkača, a ispred njih je stajao Jović, napadač koji više voli da se spušta u kombinaciju nego da konstantno napada prostor iza poslednje linije. Bilo je jasno da je Paunović u Bačkoj Topoli želeo da igra fudbal i to na način koji nismo gledali dovoljno često u prethodnim utakmicama.
Izabrane vesti
SUPTILNE PROMENE U STRUKTURI
Dok je u prethodnoj utakmici formacija 4-2-3-1 bila jasno dominantna, ovog puta se hibrid o kome je Paunović govorio, češće mogao prepoznati na terenu. U pojedinim fazama ekipa je ličila na 4-3-3, sa Stankovićem koji je držao dublju poziciju, dok su Samardžić, a povremeno i Sergej, zauzimali više pozicije između linija.
A, kada bi se Jović povremeno spuštao dublje, u sredini se jasno formirao romb, što je otvaralo više trouglova u igri i davalo ekipi dodatne linije dodavanja u centralnim zonama terena.
Postojali su i periodi u kojima je sama igra delovala tečnije nego što smo navikli u poslednje vreme. Cirkulacija je bila brža, uglovi podrške prirodniji, a vezni trougao davao je Srbiji više opcija za pas u naprednijim zonama. Sergej Milinković-Savić je imao važnu ulogu u tim sekvencama, često je dolazio do lopte i diktirao ritam, čak i kada je polazio iz dubljih pozicija. Brojevi su samo potvrdili ono što se moglo videti na terenu. Osamdeset šest dodira, šezdeset dva pasa uz 84 odsto uspešnosti i dve kreirane šanse predstavljaju vrlo produktivno veče po svakom kriterijumu, a jedan od upečatljivijih trenutaka bila je savršena lopta kroz liniju ka Birmančeviću.
I teritorijalna slika bila je jednako indikativna. Srbija je kompletirala 248 pasova na protivničkoj polovini, naspram 196 na svojoj. Uz odnos šuteva 23 prema četiri, utisak je bio da je tim veći deo utakmice provodio gurajući igru napred i terajući rivala na duže defanzivne faze. Naravno, protivnik nije bio iz vrha svetskog fudbala, ali jeste ekipa koja se plasirala na Svetsko prvenstvo i koja je na poslednjem Mundijalu uspela da savlada Argentinu. Nije, dakle, reč o slabom timu, što ovakvoj slici na terenu daje dodatnu težinu.
HIBRID I TROJICA POZADI
Da bi izbalansirao ofanzivnu prirodu veznog reda, Paunović je uveo defanzivnu korekciju koja je stabilizovala strukturu bez ograničavanja napadačkih opcija. Eraković je delovao na desnoj strani odbrane, pre svega kao štoper u široj ulozi. Takvo pozicioniranje omogućavalo je Srbiji da u fazi napada formira trojicu pozadi, uz zadržavanje fleksibilnosti da se u odbrani vrati na četvoricu, najčešće u raspored 4-1-4-1, koji donosi bolju pokrivenost u defanzivnim fazama. Terzić i Birmančević su držali širinu, u ulogama koje su podsećale na krilne bekove iz prethodnog sistema. Ključna razlika bila je u tome što tim više nije napadao sa samo dvojicom veznih ispred odbrane, već je imao luksuz trećeg igrača u tim zonama. Upravo tu hibrid donosi ono najbolje iz oba sveta.
Većina izgradnji napada polazila je iz strukture 3-1. Trojica igrača u poslednjoj liniji formirala su osnovu, dok je Stanković bio postavljen ispred njih kao glavna veza ka ostatku tima. Odatle su se ostali igrači podizali više na terenu, sa jasnom namerom da preopterete centralne zone i razvuku protivničku defanzivnu liniju.
.png.webp)
Ovakva struktura otvorila je više prostora za Strahinju Pavlovića da koristi jednu od svojih najjačih osobina: iznošenje lopte unapred. U tim situacijama Aleksandar Stanković se uvlačio u poslednju liniju i zatvarao njegovu zonu, čime je obezbeđivao dodatnu sigurnost dok Pavlović napreduje sa loptom. Strahinja je još jednom pokazao koliko ta osobina može da znači u ovakvom sistemu. Njegovih 244,8 progresivnih metara jasno pokazuje koliki je prostor prešao sa loptom u nogama. Za poređenje, sledeći po tom parametru bio je Terzić sa 58,1 metrom, što dovoljno govori koliko se igra Srbije u velikoj meri oslanja na Pavlovićeva iznošenja kada je u pitanju vertikalna progresija.
RIZIK NAKON IZGUBLJENE LOPTE
Uvek postoji određena cena kada se oslanjaš na vezne igrače koji su tehnički jaki, ali im odbrana nije primarni kvalitet. Trenuci nakon izgubljene lopte tada postaju zahtevniji. Srbija je generalno delovala organizovanije i sigurno mnogo agresivnije u kontrapresingu nego ranije, što nagoveštava da se na tom segmentu već radi. Ipak, bilo je nekoliko situacija koje su jasno pokazale koliko tim može postati ranjiv kada se lopta izgubi visoko, a koordinacija u kontrapresingu zakaže, pa se odbrana odjednom nađe brojčano nadigrana.
.png.webp)
Protiv jačih i efikasnijih ekipa takve situacije retko prolaze bez kazne. Upravo su to momenti koji obično prave razliku između obećavajuće ideje i potpuno izgrađenog tima. Normalno je da se ovakve greške pojavljuju u ranoj fazi procesa, ali isto tako je jasno da će tranziciona odbrana biti jedna od glavnih tačaka na kojima će se raditi u narednim okupljanjima. Upravo zato posebno dobija na značaju stabilna kičma tima, koja pod Paunovićem već polako dobija jasnije konture.
KOSTUR TIMA SE NAZIRE
Svaki tim se gradi oko jezgra. Minutaža u ove dve utakmice daje dobar nagoveštaj ko trenutno čini tu okosnicu.
Nikola Milenković — 180 minuta
Strahinja Pavlović — 173 minuta
Sergej Milinković-Savić — 173 minuta
Aleksandar Stanković — 159 minuta
Mitrović će sigurno i dalje imati svoju ulogu, ali Vlahović, koji je počeo protiv Engleske i odigrao svih 90 minuta u Paunovićevoj prvoj utakmici, deluje kao prirodan prvi izbor u napadu. Ukoliko se taj pravac potvrdi, Srbija će imati jasno definisanu vertikalu kroz sredinu terena sa petoricom igrača, uz dobar spoj iskustva i mladosti.
Na nekim pozicijama nedostatak konkurencije možda olakšava odluke više nego što bi iko želeo. Na drugim je situacija suprotna, kao na golmanskoj poziciji. U više segmenata i dalje postoji prostor za napredak, ali jedna linija terena se već sada jasno nameće kao problem.
KRILA PRE SVEGA
Ako je jedan deo terena zaostajao za ostatkom tima, onda su to bila krila. Dvojica igrača na bokovima zajedno su imali nula uspešnih driblinga tokom utakmice. U isto vreme, Strahinja Pavlović, štoper, upisao je četiri kroz ove dve utakmice. Samo to poređenje dovoljno govori gde Srbiji trenutno nedostaje nepredvidivost.
Gvardiola je to jednom jednostavno objasnio. Kada igrač može da prođe protivnika u driblingu, odbrana mora da reaguje dodatnim igračima. Jedan postaje dva, ponekad i tri, a ta reakcija neminovno otvara prostor negde drugde na terenu. Upravo taj deo Srbija trenutno prečesto nema. Tim može da kruži loptom, da je prenese u napredne zone i kontroliše ritam, ali bez igrača koji redovno napadaju protivnika jedan na jedan, odbrambene strukture ostaju mirnije nego što bi trebalo.
Primeri nisu daleko. Esmir Bajraktarević je protiv Italije pokušao jedanaest driblinga i uspešno završio osam. Takva aktivnost tera odbranu na stalne korekcije i vremenom troši protivničke linije. U akademijama poput Ajaksa, dribling se oduvek posmatrao kao funkcionalna, a ne stilska veština. Igrač koji eliminiše protivnika stvara brojčanu prednost u jednom potezu, a upravo takve situacije često odlučuju da li će se napad nastaviti ili stati.
Naravno, igra po bokovima nije samo dribling. Kretanje bez lopte je jednako važno. Neko poput Mihajla Cvetkovića, na primer, donosi oštrija utrčavanja ka golu i veće prisustvo u kaznenom prostoru, što bi moglo da doda još jednu dimenziju igri Srbije po bokovima. Posebno u utakmicama poput sinoćnje, gde je Gaćinović veći deo vremena provodio u poluprostoru, a ne u klasičnoj ulozi uz aut liniju. Ne bi bilo iznenađenje da naredni meseci budu posvećeni pažljivoj analizi tih pozicija. Bilo kroz razvoj postojećih igrača ili kroz nova rešenja, uključujući i opcije iz dijaspore, unapređenje igre po bokovima nameće se kao logičan sledeći korak.
POUKE IZ DVA RAZLIČITA TESTA
Sinoćnja utakmica donela je jednu vrstu ispita, u kojoj je Srbija kontrolisala tok meča i veći deo vremena igrala na protivničkoj polovini. Utakmica protiv Španije ponudila je drugačiji test, u kome su slabosti izlazile na videlo pod pritiskom. Kada se posmatraju zajedno, ta dva meča daju dobru referentnu tačku. Različiti protivnici, različiti zahtevi i dovoljno materijala da stručni štab proceni šta već funkcioniše, a šta još zahteva korekcije.
Sledeća faza zavisiće od toga koliko će se te pouke primeniti u praksi, ali obrisi tima već počinju da se naziru.
Piše: Kristijan PLAZONJA, fudbalski skaut i stručni konsultant Mozzart Sporta
.jpg.webp)
.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
