Simonović: Zbog selektora Kokoškova sam promenio odluku i vratio se u reprezentaciju

Iako može da se pohvali da je nastupao za respektabilne evropske klubove, igrao tri sezone u Evroligi, osvojio više od deset trofeja, Marko Simonović se najiskrenije ozari kada priča o periodu provedenom u reprezentaciji, od koje je bio rešen da se oprosti posle neuspeha na Mundobasketu u Kini, kao što je to ekskluzivno rekao za MOZZART Sport tokom ABA Superkupa u septembru prošle godine.

Delovalo mu je tada da je vreme za mlađe snage, te je iskreno dodao da je odluku doneo i pre Svetskog prvenstva u Kini.

Međutim, dolaskom Igora Kokoškova na mesto selektora, situacija se promenila, a Simonović je rešio da još pruži reprezentaciji. O tome je govorio u intervjuu za dnevni list Danas.
"Za selektora je, posle Mundobasketa, postavljen Igor Kokoškov, i u nekom kasnijem periodu često smo se dopisivali i razgovarali što je učinilo da promenim prethodno donesenu odluku i vratim se u reprezentaciju. Slobodno napiši: Igora smatraju za sjajnog čoveka, a on je puta pet takav. Fenomenalan kao ličnost, a pritom je košarkaška enciklopedija. U malom prstu drži košarku, ali je još važnije od toga da su njegove metode prenošenja znanja igračima i ophođenja prema svim ljudima u reprezentaciji jedinstvene i neponovljive. Ne da se nisam pokajao što sam se vratio u reprezentaciju, nego sam oduševljen svime što sam doživeo", naglašava Simonović u razgovoru za dnevni list Danas.

Malo je posle Mundobasketa sve ostalo pod velom tajne. Aleksandar Đorđević više nije selektor, a evo  kako na sve gleda Simonović sa ove vremenske distance.
"Nemam problem da govorim ono što mislim da nam je nedostajalo u Kini. Svi smo očekivali i nadali se da ćemo osvojiti jednu od medalja, međutim za tako nešto nedostajao nam je Miloš Teodosić, pritom ne mislim samo na njegove igračke kvalitete, već na liderske na terenu i izvan njega. On je prirodni vođa generacije, neko ko ima apsolutni autoritet i čija reč ima težinu i značaj kod svih igrača, bez obzira na godine. Jednostavno; nije isto kada nešto kaže Raduljica, Lučić, ja i Teodosić, to se prosto ne emituje na isti način kod saigrača. Teodosić je u reprezentaciji skoro 15 godina, prirodno se nametnuo kao vođa ekipe i neko je ko je mogao da uzme loptu, raspodeli igrače na treningu, podeli instrukcije i svi bi to prihvatali. Inače, u Kini nije bilo nikakvih trzavica među igračima; naprotiv, bilo smo tim, odlazili zajedno na piće, ručkove, večere, pošto nam hrana u hotelu i nije bila baš neka, ali nismo imali vođu”, objasnio je Simonović razloge neuspeha u Kini.

Sada je Marko košarkaš španske Unikahe, iako je sezonu započeo u redovima Cedevita  Olimpije Objašnjava kako je došlo do saradnje sa španskim velikim klubom iz Malage.
"Iz Unikahe su u više navrata tokom sezone pokušavali da me dovedu, ali Cedevita Olimpija nije želela da me pusti. Imala je zacrtano da pokuša da dođe do prvog mesta u ABA ligi, međutim kada smo nanizali par poraza, samim tim i izgubili šanse da se domognemo liderske pozicije, odlučili su da me puste. U Unikahi su me dočekali sjajno. Ljudi su zaista fenomenalni. Na čelu sa trenerom Luisom Kazimirom, potrudili se da što pre uđem u ritam i uklopim se u sistem igre. Trener me je koristio na četvorci, poziciji koja mi najviše odgovara. Da sam mlađi jedno deset godina, iz ove perspektive, insistirao bih kod svih trenera da isključivo igram krilnog centra”,  našalio se Simonović, koji otkriva i da je mogućnost da se završnica ACB lige odigra na Kanarskim ostrvima, samo jedna od  ideja.

Marko Simonović ima jasne planove nakon okončanja karijere profesionalnog košarkaša.
„Poznato je da želim da se bavim trenerskim poslom. Kao neko ko je iz porodice vojnog lica: moj otac je bio vojno lice, deda takođe, brat od strica, pristalica sam discipline i onih naših trenera iz „stare škole“. Igor Kokoškov mi je probudio i tu drugu stranu; pokazao kako se može dopreti do igrača, usaditi instrukcije i sprovesti u delo smirenijim pristupom i to će mi svakako značiti kada jednog dana budem započeo sa trenerskim pozivom. Što se tiče naredne igračke sredine – dosta stvari će uticati na izbor kluba: lokacija grada, daljina, povezanost sa mestom prebivališta, jer kao porodičan čovek moram da vodim računa i o tome kako bi mi se moji najbliži osećali  u nekom gradu.. Fizički bih sigurno još 4-5 godina mogao da igram na visokom nivou, a ako uzmem u obzir i mentalnu stranu, negde još tri sebe vidim kao profesionalnog košarkaša“, procenjuje Simonović.

FOTO: Star Sport