Kralj da troši, Fabrika da pravi pare

Bilo je tu par izuzetaka poput Rafaela Varana, Kazemira ili Kristijana Ronalda, koji su, svako u svoje vreme, Realu dali najbolje što su imali i u klupsku kasu uneli više od 200.000.000 evra. Međutim, to su izuzeci, jer Real inače – ne prodaje. Luka Modrić, Toni Kros, Naćo Fernandez, Karim Benzema, Marko Asensio, Eden Azar, Isko, Marselo, Serhio Ramos, pa i Luka Jović ili Rejnijer... svi oni su sa stadiona “Santjago Bernabeu“ išli kao slobodni igrači, kad ih je Kraljevski klub već iscedio.

Prosto je: Real je sam vrh, a na vrhu – nema emocija. I nema gde dalje. Ako si dovoljno dobar – tu si. Uzećemo ti sve i to lepo platiti. Kad budeš išao, moraćeš nizbrdo. Uz zahvalnicu i zlatni sat. Obeštećenje nije nužno ako si Madridu dao sve što si imao.

Real jednostavno ne zarađuje od prodaje igrača. Zarađuje od imidža najvećeg u istoriji fudbala, zarađuje od uvek punih tribina, skupih ulaznica i još skupljih TV prava. Tamo je industrijalizacija prošlost, prodaju se usluge, komfor…

Za klasičnu proizvodnu traku moraćete da se spustite na niže spratove. U La Fabriku.

Jer Real zaista ne može da se posebno hvali prodajom prvotimaca, ali Real i te kako može prodajom. Samo što su to uglavnom momci koji, barem u ranim godinama, nisu ni mogli da dobace do prvog tima. Viktor Munjoz je prošlog leta shvatio da neće moći do šanse na “Bernabeu“ stadionu, otišao je u Osasunu za skromnih 5.000.000 evra i zablistao. Posebno impresivan bio je baš u pobedi nad Realom od 2:1.

Viktor Munjoz protiv svojih (©Reuters)

Da li je on sada zreo za Real? Posebno s obzirom da igra na levom krilu gde je Vinisijus? Nije ni važno. Jer ako Munjoz ode, Real će da zaradi na igraču koga njegova publika možda ne bi ni prepoznala na ulici. U Madridu imaju jasnu strategiju: igrače ponikle u La Fabrici, Realovoj omladinskoj školi, puštaju samo ako zadrže 50 odsto od naredne prodaje i pride sačuvaju opciju da ga otkupe nazad.

Ako ga Osasuna proda? Super. Još zimus je Sanderlend nudio 35.000.000 evra, to bi značilo još barem 15.000.000 u kasi Reala, sve skupa dakle 20.000.000 za igrača koji je odigrao 47 minuta u prvom timu.

Niko Paz (©Reuters)

Munjoz čak ne bi morao da bude ni najskuplji proizvod sa fabričke trake u Realovoj školi. Apsolutni rekrder mogao bi da postane Niko Paz, koji je posle samo 128 minuta za prvi tim Real otišao u Komo još na leto 2024, za skromnih 6.000.000 evra. Procvetao je kod Seska Fabregasa, ove sezone upisao devet golova i šest asistencija i sada se spekuliše sa brojkom od 65.000.000 evra kada se govori o njegovoj potencijalnoj vrednosti?! Totenhem je, uostalom, još letos nudio 70.000.000 evra za Pazov potpis, Komo je nudio da otkupi i drugih 50 odsto ugovora, Real nije bio zainteresovan. Zato što ovog leta može da ga otkupi nazad za 9.000.000 evra, narednog za 10.000.000. I verovatno će to učiniti već ovog. Ne da bi ga prodao, već da bi igrao.

Ako bi ga prodao, samo na njemu i Munjozu Real bi mogao da uzme više od 50.000.000 evra, a njih dvojica, iako jesu najvredniji, nisu jedini. U Komu je i Hakobo Ramon, koji je pre manje od godinu dana tamo otišao za 2.500.000 evra, sada se procenjuje da bi mogao da bude prodat za više od 15.000.000. U Štutgartu je Ćema Andres, prodat za 3.000.000, sada bi i on išao za tu negde oko 15.000.000. Mario Martin je standardan u Hetafeu, on je tamo na pozajmici, sada bi na njemu lako moglo da se inkasira barem 5.000.000. Antonija Blanka je Alaves već platio 4.000.000, sada košta bar duplo više, Jusef Rodrigez “Jusi” je dres istog kluba zadužio u poslu teškom 3.000.000, Alvaro Rodrigez je otišao u Elče za 2.000.000 i sada uz svoje ime ima pet golova i četiri asistencije. Nivo iznad njih je Takefusa Kubo, u Real Sosijedadu još od 2022, kada je otišao za 6.500.000, spekuliše se da bi sada mogao da bude prodat za oko 30.000.000, a još jednom – pola ide Realu.

(1,78) Bajer Leverkuzen (4,10) Olimpijakos (4,40)

S tim novcem La Fabrika može sama sebe da održava, a vala i da dobrano uveća platežnu moć Kraljevskog kluba. Posebno zato što novi talas već stiže. Sezar Palasios, Pol Fortuni, Manuel Anhel, Sestero, Valdepenjas, Janjez, Aguado, Fortea, Tijago Pitarh… svi oni kucaju na vrata prvog tima, a u paklenoj konkurenciji kakva vlada na stadionu “Bernabeu” samo će retki i uspeti u toj nameri. Ostali će morati da na teži način shvate da je fudbal jedan veliki biznis i da tu nema mesta emocijama, čak ni prema sopstvenoj deci.

Pitajte samo Gonsala Garsiju, ovog se proleća dobrano naigrao, ali ni on zna šta će kad se na leto iz Liona vrati Endrik, ipak skuplja investicija sa cenom od 47.500.000 evra.

Neko će da ostane. Većina će da ode. Ali vratiće. Igrom ili parama, Kralju je svejedno.