Kukuta Deportivo: Duh Motilona i povratak iz pepela

Strofe navijačke pesme “Hasta la muerte amor te juro“, u slobodnom prevodu “Do smrti, ljubav ti obećavam“...

“Ova strast, koja je rođena u meni kao dete
Ona koja je od ljubavi prešla u opsesiju
Nikad nije nestala, nikad nije odustala.

Do smrti, ljubavi ti obećavam
Mi smo istorija koja se nebriše
I taj osećaj nikada nije slomljen.”

“Los Motilones” je nadimak koji simbolizuje neustrašivost, borbenost i duh severoistočne Kolumbije. Poreklo imena dolazi od naroda Motilon-Bari, autohtonih stanovnika regije Norte de Santander. Klub i navijači su ga prihvatili kao znak ponosa i nepokolebljivosti. Kada Motilonesi ulaze na stadion Heneral Santander, koji nasi naziv po nacionalnom heroju i jednom od osnivača Republike Kolumbije, njihova energija i pesme odražavaju ne samo ljubav prema fudbalu, već i identitet celog grada.

Posle šest dugih godina čekanja, nerviranja, praznih tribina i borbe sa sopstvenim demonima, Kukuta Deportivo je konačno ponovo zakoračila u prvu ligu Kolumbije. U Teču i na Heneral Santanderu igralo se na ivici živaca, 2:1 u regularnom vremenu, pa 3:2 na penale protiv Real Kundinamarke u velikom finalu formata Klausure Primere B, iliti drugog ranga kolumbijskog fudbala. Nije bilo važno kako, nego samo da se desi. A desilo se, dramatično, baš kao što priliči klubu koji je naučio da živi na vetrometini.

Real Kundinamarka ih je namučila do poslednjeg daha. Golman Kevin Katanjo čas je leteo nisko, čas u uglove, čas udarao pesnicama u kroy centar, kao da je rešio da uspori vreme. Dva puta okvir gola je spašavao domaće, kao nemi svedok surovog scenarija. Kukuta je, ipak izdržala, a preko Džonatana Agudela koji je u pokupio jedan odbitak, vratio je veru među crveno-crne.

U 71. minutu pri ukupnom rezultatu dvomeča 2:2, gosti ostaju sa igračem manje usled isključenja Arneja Roče. A onda drama. Dva promašena penala i to od najiskusnijih u timu. Kao da je neko želeo da ova priča ne prođe bez ožiljka. Ali pravda je, makar tog dana, odlučila da se pojavi. Ramiro Sančez je zaustavio dva šuta u penal seriji, dok je Kristian Alvarez pogodio odlučujući penal i Heneral Santander se pretvorio u vulkan. Kukuta je opet prvoligaš.

00.20: (2,55) Fortaleza (3,10) Santa Fe (2,75)

Pošto su oba šampiona formata, Jaguares kao prvak Aperture i Kukuta Deportivo kao prvak Klausure, završili i kao prve dve ekipe na ukupnoj godišnjoj tabeli, oba kluba su automatski izborila promociju u Primeru A, pa nema potrebe da se odigra plej-of za ulazak u viši rang, kako to propozicije propisuju, osim u slučaju baš ovakve situacije. Kolumbijski fudbal dobio je nazad jednu od svojih najposebnijih i najnemirnijih adresa. Kad god se pomene Kukuta, vraća se slika iz 2007. godine i one lude Libertadores kampanje kada su stigli do polufinala i tresli kontinent. Posle toga, sudbina im je često bila surova.

Pad iz 2020. godine bio je bolan. Dugovi su ih stigli, država je lupila šakom o sto, a 11. novembra iste godine pokrenuta je likvidacija. Dve nedelje kasnije izbačeni su iz Dimayor-a (krovna kuća kolumbijskog profesionalnog fudbala, odnosno prve i druge lige). I kao da sve to nije bilo dovoljno, poslednju utakmicu pre tmine koja se spuštala izgubili su 2:1 od Agilas Doradasa. Zavesa je pala tiho, bez aplauza.

Ali ovaj klub, naviknut na život uz granicu i na večitu trgovinu srećom i nesrećom, ne nestaje tek tako. Trebalo im je godinu i po da povrate poverenje saveza. U aprilu 2022.godine vraćeni su u takmičenje, ali u drugu ligu. Skromno, tiho, kako i dolikuje nekome ko ponovo uči da hoda. Prvi meč, poraz. Prva pobeda, tek 19 dana kasnije. Prva radost kod kuće, 4. septembra, kada je Orsomarso ispraćen sa 3:0. Sitni koraci, ali koraci napred.

I sada, posle tri godine izgradnje iz pepela, Kukuta se ponovo popela na vrh brda. Serija za pamćenje, poraz u prvoj, preokret u drugoj utakmici velikog finala, dva neiskorišćena penala, pa konačna eksplozija radosti u tandu. To je bio fudbal u najčistijem obliku. Surov, ali na kraju, dovoljno pravedan.

02.30: (2,20) Bukaramanga (3,05) Deportivo Tolima (3,35)

Kukuta se vratila. Grad koji miriše na prašinu, toplotu i fudbal ponovo ima razlog da diše punim plućima. A kolumbijski elitni rang dobio je natrag još jedan veliki i vanvremenski klasik, Kukuta protiv Bukaramange. Od 2026.godine opet će se igrati derbi istočne granice iliti popularni “Clásico del Oriente”.

Igrali su, borili se i uspeli. Dobro došli nazad, Motilonesi.

A kako je sve počelo?

U srcu severoistočne Kolumbije, na raskrsnici planinskih padina gde se Andi lagano spuštaju ka granici sa Venecuelom, leži grad Kukuta. Njegove ulice, prepune istorije i života, oduvek su bile svedoci radosti i tuge, trijumfa i poraza, mirisima lokalnih specijaliteta i pričama koje se prenose generacijama. Ali nijedna priča iz ovog grada nije toliko snažna i emotivna kao ona o fudbalskom klubu koji nosio ime grada i srce njegove zajednice.

Upravo u ovom gradu, rođen je Sportski klub Kukuta, preteča jednog od najstarijih i najvoljenijih fudbalskih klubova u Kolumbiji. Dok su se gradom širile priče o novom sportu koji je stigao preko Atlantskog okeana, mali klub je zakoračio u istoriju, ne sluteći da će decenijama kasnije postati simbol borbe, strasti i ponovnog rađanja.

Klub je osnovan 10. septembra 1924. godine pod imenom Cucuta Sports Club, i iako se o godini osnivanja ponekad diskutuje, istoričari, poput Alfreda Diaza, potvrđuju da je ovo datum od kojeg počinje epopeja Motilona. Prve utakmice izvan granica Kolumbije odigrane su 1926. u Venezueli, protiv selekcija gradova Karakasa i La Guaire, a dve godine kasnije klub je postao osnova tima Severnog Santander koji je učestvovao na Prvim Nacionalnim igrama u Kolumbiji 1928. Održanim u Kaliju.

Kukuta je 1950.godine zakoračila u profesionalni fudbal sa timom od dvanaest urugvajskih igrača. Prva sezona bila je spektakularna: pobeda nad Sportingom iz Barankilje 2:1 i istorijski prvi Klasiko istočne Kolumbije protiv Bukaramange, završen 0:1 golom Luisa Alberta, tih godina u fudbalskom svetu južne amerike poznatog pod nadimkom „Marsovac“. Sezona je završena na petom mestu od šesnaest timova, što je bio znak da klub, iako mlad u profesionalnom fudbalu, poseduje ambiciju i karakter.

U narednim sezonama, Kukuta je dovodila sve više urugvajskih fudbalera, poput Šuberta Gambete i Eusebia Tehere, i redovno se takmičila u vrhu tabele. Ipak, finansijske krize nisu zaobišle ni ovaj klub. Tokom 1952/53. godine, prva ozbiljna ekonomska kriza primorala je direktore da organizuju revijalnu turneju po Srednjoj Americi, igrajući u Kostariki, Salvadoru i Gvatemali. Zarada sa turneje omogućila je klubu da preživi još dve sezone, ali do 1954.godine kriza je eskalirala i Kukuta je bila primorana da napusti ligu na dve godine. Povratak 1956.godine bio je trijumfalan, klub je završio četvrti, a među igračima koji su obeležili to vreme bio je Rolando Serano, kasniji heroj koji je pomogao Kolumbiji da se kvalifikuje za Svetsko prvenstvo 1962. godine.

🔥🔥🔥🔥🔥

Uz Mozzart Zicer tiket ti prolazi brže nego ikad, jer kod nas sudija ne odlučuje kad je kraj! Dok drugi čekaju poslednju sekundu meča, ti dobijaš isplatu onog trenutka kada tvoj tim napravi pravu gol ili koš razliku

🔥🔥🔥🔥🔥

Godina 1964. bila je posebno svetla. Pod vođstvom trenera Marina Vargasa Viljalte, Kukta je završila sezonu na drugom mestu, samo bod iza Miljonariosa. Fanovi, poznati kao „Motilones“, su u ulicama Kukute slavili svaki gol, a crno-crvene boje postale su simbol borbe, strasti i pripadnosti.

Decenije su prolazile, a klub se suočavao sa izazovima. Godine 1995., nakon loše sezone, ispao je u drugu ligu. Sledeće godine osvojili su titulu Primere B i vratili se u elitu, ali odmah su ispali ponovo. Ipak, 2005. godine, Kukuta je ponovo osvojila Primeru B i stabilizovala svoje mesto u prvoj ligi, pripremajući teren za istorijski trijumf koji je usledio.

Sezona 2006/07 bila je zlatna stranica u istoriji kluba. Pod vođstvom Horhea Luisa Pinta, Kukuta je stigla do finala formata Klausura, u kojem se suočila sa Deportes Tolimom. Prva utakmica u Kukuti završila se minimalnom pobedom domaćih, golom Rodriga Saraza, dok je revanš u Ibahueu završen 1:1, čime je klub po prvi put postao prvak Kolumbije. Ova titula donela je i istorijski plasman u Kopa Libertadores, prvi put u klupskoj istoriji, čime je Kukuta postala prvi tim koji je osvojio vrhunsku ligu samo godinu dana nakon povratka u elitu.

Kopa Libertadores 2007. bio je pravi test snage. Smešteni u grupu sa Deportes Tolimom, Gremijem i Sero Portenjom, Motilonesi su pokazali neverovatnu borbenost. Nakon početnih nerešenih rezultata, trijumf 3:1 nad Gremijem kod kuće i 4:3 protiv Tolime obezbedili su prolazak u drugu rundu. Tamo su eliminisali meksičku Toluku ukupnim rezultatom 5:3, a u četvrtfinalu I urugvajski Nasional sa 4:2. Polufinale protiv Boke Juniorsa bilo je prava drama, prvo u Kukuti 3:1, a revanš na Bombonjeri 3:0 za Argentince, što je značilo eliminaciju sa 4:3 zbirno.

Ipak, finansijski problemi ostali su stalna senka. 2013. godine klub je ispao u drugu ligu i ušao u proces poslovne reorganizacije. Sezona 2015. donela je specijalan turnir za promociju u Primera A, gde je Kukuta kroz pobede nad Real Kartahenom i Bukaramangom izborila plasman u finale protiv Kindia, a nerešen rezultat 3:3 bio je dovoljan da se vrate u elitu. Sezona 2018. završena je prvim mestom u zbirnoj tabeli, pobedom protiv Union Magdalene i ponovnim plasmanom u Primeru A za 2019. godinu.

02.35: (1,90) CPD Žunior (3,35) Amerika Kali (3,90)

Ali prava drama usledila je krajem 2019. i 2020. godine. Superintendencija kompanija pokrenula je postupke zbog neplaćanja obaveza, Ministarstvo sporta suspendovalo je licencu, a klub je premestio utakmice na stadion Sentenario u Armeniji tokom pandemije. Na kraju 2020. godine DIMAYOR je diskvalifikovao klub, koji je ostao van profesionalnog fudbala tokom 2021. godine. Ipak, priča Kukute nije završena. 23. februara 2022. godine postignut je novi dogovor o reorganizaciji, izabran je novi predsednik i upravni odbor, a 20. aprila 2022. Kukuta je vraćena u članstvo DIMAYOR-a i ponovo se takmičila u Primera B. Sve do predhodne noći, kada je ponovo, po peti put izborila povratak u elitni rang kolumbijskog fudbala.

Ali nijedna priča o Kukuti nije potpuna bez njenih vernih navijača. One sile koja je klubu davala snagu kada je sve drugo falilo. Klub je poznat po strastvenoj posvećenosti svojih sledbenika, fenomenu koji se jasno ogleda kroz organizovane grupe navijača, posebno „La Banda del Indio“ i „La Gloriosa Banda Rojinegra“. Ove grupe nisu samo navijači, one su kulturni fenomen, čuvari identiteta i tradicije, osnova sociokulturnog narativa grada.

La Banda del Indio, ime koje odaje počast lokalnom indijanskom nasleđu, koristi vizuelne simbole i rituale tokom fudbalskih događaja, pretvarajući svaki meč u predstavu. Oni su više od navijača, oni su veza između istorije, tradicije i savremenog sporta. S druge strane, La Gloriosa Banda Rojinegra je poznata po neupitnoj odanosti klubu. Organizovani su i precizni, sa koreografijama i pesmama koje odjekuju stadionom, pretvarajući svaku utakmicu u spektakl strasti i lojalnosti.

Na spoju ovih grupa, Kukuta Deportivo ne dobija samo bezuslovnu podršku, već i bogat narativ gde fudbal postaje fuzija identiteta i zajednice. Svaki meč, svaki gol, svaki navijački poklič odražava dubinu veze između kluba i grada, čineći Kukutu više od fudbalskog tima, simbolom kulturne i socijalne bogatosti regije.

Danas, kada se Motilones okupljaju na stadionu Heneral Santander, grad oživljava kroz njihove pesme, šarenilo zastava, i neumornu strast. Klub je postao ikona ne samo u Kolumbiji, već i širom Južne Amerike, simbol borbe, obnove i vere u nešto što prevazilazi fudbal.

Kroz svoje gotovo stogodišnje postojanje, pokazuje da fudbal nije samo igra; on je epopeja grada, narativa zajednice i priča o ljudima koji veruju u svoje boje, svoje heroje i svoj san. Od prvih urugvajskih igrača, preko prve i za sada jedine titule iz 2006. godine, ako i polufinala Libertadores, do finansijskih kriza i vaskrsnuća iz pepela. Motilones su uvek tu, podsećajući da ljubav, lojalnost i strast prema klubu nikada ne umiru.

On je istorija grada, snovi generacija i simbol snage koja se ne predaje, bez obzira koliko puta bude srušena. Crveno-crni su se vratili, jači nego ikad, spremni da pišu nove stranice, nove legende i nove trenutke slave. I dok pesme La Bande del Indio odjekuju kroz Kukutom, grad zna da je njegov klub večan, baš kao i duh njegovih navijača.

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ

KOLUMBIJA (KVADRANGULAR)

Četvrtak

00.20: (2,55) Fortaleza (3,10) Santa Fe (2,75)

02.30: (2,20) Bukaramanga (3,05) Deportivo Tolima (3,35)