La Linea Mančester Junajteda

Nigde na fudbalskoj kugli zemaljskoj nema krvoločnije javne scene od ostrvske. Sa engleskim medijima kao igrač uvek ste na ivici žileta, bilo na terenu, bilo van njega. Nije pitanje da li, već kada će vas oštrica poseći. A u poslednjih nekoliko godina, ne postoji igrač kojeg su sečiva sedme sile (engleske, evropske, svetske) više izranjavala, nema čoveka kojeg je išibalo više vetrova sa Lamanša, Atlantika ili Severnog mora, figure suludo jakog magnetnog polja za kritike i uvrede svih vrsta.

Bio je Hari strašilo za sopstvene navijače, a ujedno i njihova konstantna meta. U njihovim očima bio je Persona non grata na Old Trafordu. Kapitenska traka koju mu je pre pet godina na ruku stavio Ole Gunar Solskjer, skinuta mu je pre dva leta kada je klub umalo uspeo da mu vidi leđa. Ali, setno su se, tamo sredinom avgusta '23 ispijala piva u mančesterskim pabovima kada je Hariju propao transfer u Vest Hem, a Junajtedu pokušaj da ga se ratosilja. Počeo je Hari sezonu kao starter, pa ga je Erik Ten Hag zakucao za klupu pre nego što je dobio otkaz, da bi reprezentativcu Engleske ponovo svanulo kada je došao Ruben Amorim.

Ni u jednom trenutku Megvajer nije talaso. Ćutao je i radio, nije širio otrov svlačionicom, niti se bavio javnim ispadima, podrivanjem atmosfere koja u klubu, znamo, nikako nije sjajna. I zato je Hari Megvajer apsolutno zaslužio svojih pet minuta, dan, dva, ma neka bude i ceo mesec sa herojskim plaštom oko vrata.

Sanduk sa ostacima Mančester junajteda za sezonu 2024/25 već je bio spreman za spuštanje u raku. A onda se đavo crvene boje vozdigao i za sedam minuta izveo đavoljska posla. "Napadač" Hari Megvajer ga je poslao u polufinale Lige Evrope u jednoj od najneverovatnijih utakmica i raspleta u Evropi godinama unazad.

“Gurnuli smo Harija Megvajera u napad jer je on tip koji može da da gol glavom", rekao je Ruben Amorim nakon velikog plasmana među četiri najbolja, iako znamo da je klubu poput Junajteda Liga Evrope samo utešna nagrada.

A Hari kao Hari. Makar u napadačkoj igri glavom retko greši. Poslednja tri gola koja je postigao (prethodno srušio Lester u Premijer ligi i Porto u Ligi Evrope) garantovala su pobede Junajteda. Setimo se i ludila na Enfildu kada je u finišu utakmice, takođe kao napadač, nogom mogao da sruši Liverpul. Ali kada se vratimo sedam, osam godina unazad, shvatićemo da je ta igra glavom, pa i napadačka potencija u šesnaestercu, verovatno deo Megvajerovog velikog prokletstva.

Baš ti pogoci, ali i spuštene lopte u dresu Lestera, prethodno i Hal Sitija, nakalemnjeni na dve sjajne sezone (2017/18 i 2018/19) koje je Hari odigrao u dresu Lisica podigle su mu cenu u nebesa. A kada ga je transferom vrednim 87.000.000 evra Junajted učinio, u tom momentu najskupljim štoperom u istoriji fudbala, navijači Junajteda, ma kompletna fudbalska javnost bila je zadojena nerealnim očekivanjima na će na Old Traford istrčati Frankenštajnovovo čudovište, pola Vidić, pola Ferdinand. Naravno da se nije dogodilo. Štaviše, Junajted je dobio igrača toliko targetiranog sa svih strana da je sam Megvajer pre koju godinu morao da se brani kako su kritike na njegov račun samo "Clickbait".

Ispostavilo se da je Harijev najveći usud to što igra za Mančester Junajted i što je plaćen koliko je plaćen. U nekoj drugoj sredini, u nekom Vest Hemu, Kristal Palasu ili Brentfordu, Harija bi zasenili neki drugi Megvajeri Premijer lige. Grešio bi, ispadao, saplitao se, ali ne bi postao otelotvorenje fudbalskih budalaština.

Da li je Hari Megvajer vrhunski odbrambeni igrač? Nije.

Da li je sklon kiksevima? Itekako.

Da li bi mogao da igra u Fergijevom Junajtedu? Teško.

Hari je čovek kojeg je fudbalski put i "hajp", publicitet, sklonost engleskih medija ka "hiperbolizaciji", "ulepšavanju" i prepumpavanju cena svojih igrača odveo u Mančester Junajted, klub kojem objektivno nije dorastao. Ali još jednom - šefildski velikan izgara kako bi pokazao koliko ceni što mu je život dao šansu da igra za jedan od najvećih klubova na planeti.

Limiti su limiti. Videlo se to i u revanšu sa Lionom. Defanzivno je Megvajer brljao i trokirao. U 32. minutu, loše je cenio i anticipirao situaciju omogućivši Rajanu Šerkiju da uđe u gol šansu, a u 54. minut on i Leni Joro kasnili da blokiraju Tolisoa. Oba puta spasavao je Onana. Našao se na ničijoj zemlji u 71. minutu kada je Lion odigrao kombinaciju glavama pre gola Korentana Tolisoa, a u produžetku pre Šerkijevog gola, bukvalno je propustio Malika Fofanu... Gotovo ga ni pogledom nije ispratio. Ali posle gola što će se pamtiti decenijama, prethodne brljotine iz igre niko ne pamti. Pa možda je neko več zaboravio kakvu je teledirigovanu loptu Hari poslao Dalotu za vođstvo Junajteda 2:0.
"Mislim da moramo pokazati veliko poštovanje prema Hariju Megvajeru... Zbog karaktera koji je pokazao kada mu je skinuta kapitenska traka, zbog toga što su ljudi konstantno sumnjali u njegove sposobnosti, zbog konstantnih pitanja da li je dostojan Junajteda, treba li ga prodati. Izdržao je i pregurao to i uspeo je sebi da stovri ovakav trenutak. Kada pogleda unazad moći će da kaže da je to verovatno najbolji trenutak njegove karijere i života", rekao je veliki Rio Ferdinand, a nakon utakmice pričao je i sam Megvajer: “Neverovatan osećaj postići pobedonosni gol u ovako važnom meču, u utakmici krcatoj emocijama. Ovo je bila luda utakmica, verovatno najčudnija i najluđa koju sam ikada odigrao, pa čak i gledao. Momci su pokazali sjajan borbeni duh i uspeli smo da izrudarimo preokret."