Lalatović upozorava: Vojvodini su potrebni predsednik i sportski direktor da nezadovoljni igrači ne bi dolazili kod mene

Nenad Lalatović se zlatnim slovima upisao u istoriju Vojvodine pošto je danas protiv Rada 100. put sedeo na klupi novosadske Stare dame i ostvario 59 pobedu.

Lalatović je ponosan na učinak u tako velikom klubu, ali je javnost i čelnike kluba podsetio na probleme sa kojima se suočava, a to su činjenice da Vojvodina nema predsednika i sportskog direktora, kao i da se igračima duguju premije za osvajanje Kupa Srbije i izlazak u Evropu.

"Čestitam obema ekipama na prikazanoj igri, a mojim momcima na, za mene, velikoj pobedi. Drago mi je što sam doživeo to da moju Vojvodinu 100 puta vodim kao trener. U ovako velikom klubu to nije mala stvar. Meni je uspelo da na 100 utakmica imam 59 pobeda, ali zasluge za to više pripadaju igračima nego meni. Tu mislim i na prvu generaciju koju sam vodio i na drugu, s tim da će mi ova druga nekako uvek ostati u srcu zato što je osvojila trofej sa Nenadom Lalatovićem. Postati četvrti trener u istoriji Vojvodine koji je osvojio trofej je velika stvar i na to sam jako ponosan", kaže Lalatović.

Potom se osvrnuo na odnos sa čelnicima kluba.

"Moram da pohvalim gospodina Bajatovića, koji čini sve kako bi izmirio obaveze prema igračima i stručnom štabu. On je obezbedio da dobijemo te dve plate koje su kasnile, ali igračima se i dalje duguju rate i premije za Kup i izlazak u Evropu. To je trebalo da bude isplaćeno pre dva meseca i jako bih voleo ukoliko bi bilo isplaćeno sledeće nedelje. Mi imamo v.d. predsednika. Gospodin Samardžić je fenomenalan čovek, ali ja bih voleo da imam predsednika kao što je bio gospodin Gajić. On jako nedostaje našem klubu i voleo bih da povuče ostavku ili da predsednik zvanično bude Samardžić. To bi meni olakšalo posao, jer teško je raditi bez predsednika. Takođe, bilo bi mnogo lakše da imam i svog sportskog direktora. Igrači onda sa svojim nezadovoljstvom ne bi dolazili kod mene, već bi išli kod direktora i predsednika. Vojvodina je toliko veliki klub da ova pitanja hitno mora da reši".

Šef stručnog štaba Vojvodine ističe da sa aktuelnim članovima rukovodstva ipak ima izuzetno dobru saradnju.

"Gospodinu Bajatoviću i gospodinu Ljubi Apru želim da se zahvalim na svemu što rade za nas, jer to su dva čoveka sa kojima imam fenomenalnu saradnju. To važi i za predsednika Samardžića, ali ovu dvojicu moram da izdvojim zato što su meni i mojim momcima na raspolaganju 24 sata dnevno. Oni su jako zaslužni za to što Vojvodina danas igra na ovom nivou i što su isplaćene te dve plate. Pred Pazar su igrači bili jako nervozni, a i dalje su, pa su me zamolili da sledeće nedelje pričam sa rukovodstvom oko toga što im se duguje. Osvojili su Kup, drugi su na tabeli, sjajni su momci, ruše rekorde u Vojvodini, pišu istoriju i zato treba da budu plaćeni. Ne treba da se stidimo što to traže".

Vojvodinu će uvek doživljavati kao svoju drugu kuću.

"Ovde sam prihvaćen od prvog dana i zato sam uvek želeo da opravdam poverenje naših navijača. Osvojio sam trofej i ostvario tolike pobede u dva mandata. Pokazao sam koliko mi je stalo do Vojvodine i da je doživljavam kao svoju drugu kuću, a to će uvek biti tako. Nadam se da ću uspeti da ostvarim još te tri pobede i da ću, jednog dana kada odem, po rezultatima biti ubedljivo najbolji trener Vojvodine. Mislim da će nekom narednom treneru biti potrebno 50-100 godina da me sustigne. Ispisati istoriju Vojvodine je velika stvar za mene i vrlo sam ponosan na to".

Ipak, njemu je vrlo važno da klub funkcioniše stabilno.

"U Novom Sadu sigurno ima ljudi koji bi voleli da me ne vide na klupi Vojvodine, ali oni ne vole Vojvodinu. Nekom možda smeta što pravim ovakve rezultate, ali ja sam čovek koji pošteno radi svoj posao. Ono što nekom obećam, to i ispunim. Kod mene igraju samo najbolji, odnosno oni koji zasluže i koji mogu da naprave rezultat za Vojvodinu. Nisam navikao da radim u ovakvom sistemu, jer se mnogo trošim i dajem na svakoj utakmici i treningu. Mnogo pričam i sastančim sa ljudima koji vode klub, ali bih voleo da svakog dana imam predsednika i sportskog direktora u njihovoj kancelariji, pa da imam kome da se obratim kad dođem u trening centar".

Lalatović je zamolio sve da ga shvate ozbiljno.

"Gospodin Bajatović radi neke druge stvari i mnogo daje Vojvodini, ali do njega ne mogu da dođem svaki dan, a Ljuba Apro radi za njega kao advokat. One kancelarije na Veterniku su prazne. Uz Zvezdu i Partizan, Vojvodina je najveći klub u Srbiji i u njoj mora da vrvi od ljudi. Predsednik, direktor, skauti, da budemo prava mašinerija. Vojvodina i jeste mašinerija i tek će to da bude, a ja samo to želim. Ovo pričam već duži period i ne znam da li me neko shvata ozbiljno ili ne. Ni prošli put me nisu shvatali ozbiljno, pa kad sam hteo da odem i rekao da više ne mogu da izdržim, nisu mi to dozvolili i ispao je haos", rekao je Lalatović.