Lotito i Inzagi – početak kraja

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Odluka predsednika Lacija Klaudija Lotita da pošalje fudbalere Lacija u karantin do utakmice sa Sampdorijom na Olimpiku sledeće subote rasplamsala je polemike oko odgovornosti za dosadašnji učinak Nebeskoplavih u sezoni i neubedljivu igru. I pored toga što se rimski klub nalazi na petom mestu, sa bodom zaostatka za četvrtoplasiranim Milanom, obezbeđenim prolazom u nokaut fazu Lige Evrope, u Formelu je veoma napeta atmosfera. Kao da se čekao samo povod za objavu „neprijateljstva“ i pripisivanja odgovornosti za sezonu bez entuzijazma.

Tenzije su toliko velike da se sve glasnije tvrdi da je ovo poslednja sezona Simonea Inzagija na klupi Lacija. Tim pre što nijedan trener u poslednjih deset godina nije uživao takvu zaštitu i podršku od Lotita i sportskog direktora Iglija Tarea kao Inzagi do pre nekoliko nedelja. Gazda Lacija, za razliku od drugih predsednika i vlasnika klubova, vrlo retko se meša u rad trenera i ne komentariše u medijima, po pravilu, rezultate i igru. Međutim, svaki put kada je Lotito izašao u javnost sa kritikama na račun trenerovog rada, to je bio početak kraja njihove saradnje. Nešto o tome znaju Delio Rosi, Edi Reja, Vladimir Petković, tako da je legitimno postaviti pitanje da li takva sudbina čega i mlađeg Inzagija?

Varnice između Lotita i Inzagija su počele da sevaju krajem prethodne sezone, kada je fantastična sezona Nebeskoplavih redimenzionirana u normalnu u poslednja tri kola gubitkom mesta u Ligu šampiona. Predsedniku Lacija se posebno nije svideo način na koji je Inzagi tretirao Felipea Andersona, pošto je smatrao da je Brazilac najbolji igrač u timu i da njegovi potencijali nisu iskorišćeni, dobrim delom i zbog trenerovog pogrešnog pristupa.

TENZIJE IZ PRELAZNOG ROKA

Jaz između predsednika i njegovog štićenika je počeo da raste u predvečerje prelaznog roka. Inzagi, poučen iskustvom Delija Rosija, Petkovića i Piolija, koji nisu tražili pojačanja posle odličnih sezona, odmah je stavio na sto listu pojačanja za plasman u LŠ.

Lotitova mana je uverenje da tim koji završi sezonu na petom mestu, može da popravi plasman pojačavajući rad i poboljšavajući igru. Zato je stao uz Inzagijev zahtev da nema prodaje Sergeja Milinkovića Savića i Luisa Alberta, uprkos naklonosti Iglija Tarea da se, barem, razmotre ponude za dvojicu fudbalera. Lotito je zbog Inzagija pristao i da pregovara sa vlasnikom Sasuola Skvincijem, s kojim godinama nije govorio, kako bi doveo Ačerbija. Štaviše, prihvatio je i da plati 11.000.000 evra plus bonuse, kršeći svoja načela da igrače sa 30 i više godina uzima bez evra obeštećenja ili sa par miliona evra.

U međuvremenu, u Formelo su već stigli Durmisi, Beriša i Proto. Ali Inzagi nije bio zadovoljan: tražio je da mu dovedu Papua Gomeza iz Atalante, Manuela Lacarija iz Spala, još jednog centralnog defanzivca i alternativu za Lukaša Leivu na sredini terena. Tu je Lotito, nenaviknut na eksplicitne zahteve trenera, bukvalno prasnuo i očitao bukvicu Inzagiju da on ne investira u igrače koji imaju više od 30 godina (Atalanta je tražila za Gomeza 15.000.000 evra) i da Lacio valorizuje mlade i perspektivne fudbalere, prekoravajući trenera što je praktično precrtao Felipea Andersona.

Sportski direktor Igli Tare je majstorski odradio posao sa Alesandrom Lučijem, menadžerom Milana Badelja i Hoakina Koree. Platio je malo više od tržišne cene Koreu, ali je zato dobio bez evra obeštećenja Badelja kojem je ugovor istekao s Fjorentinom. Lotito i Tare su mislili da sa Badeljom u ulozi alternative za Lejvu i Koree na mestu Felipea Andersona, koji je kod Inzagija ionako bio rezerva Luisu Albertu, imaju spakovan tim za juriš na Ligu šampiona.

Takvog mišljenja nije bio Inzagi. Trener je nastavio da traži Gomeza i Lacarija. Iz tog perioda datira čuveni telefonski razgovor Lotita sa Inzagijem u Kortini u kojem predsednik Lacija postrojava šefa stručnog štaba kao da je mladi izviđač, a ne trener kluba koji je u poslednjih deset minuta izgubio ulaznicu za Ligu šampiona prethodne sezone. Inzagi nije mogao da se pomiri sa idejom da Milan dovodi Iguaina, Inter De Fraja, Najngolana, Politana i Kejtu, Juve Ronalda, Napoli Fabijana Ruiza i Verdija, a on mora da se zadovolji Berišom i Koreom.

TIM ZA LIGU ŠAMPIONA ILI ŠESTO MESTO?

Od starta sezone vlada dihotomija u  Lotitovim  i Tareovim izjavama, s jedne strane, i Inzagijevim s druge. Predsednik i sportski direktor tvrde da Lacio ima tim za Ligu šampiona, trener ponavlja da je tim za šesto mesto, odnosno Ligu Evrope, pozivajući se na značajno veće budžete koje imaju Juve, Inter, Roma, Milan i Napoli.

Rutinskim pobedama na početku šampionata protiv slabijih timova, Lacio je uspešno maskirao slabu formu svojih perjanica, sa izuzetkom Imobilea. Naravno, porazi od velikih timova u Seriji A i od Ajntrahta u Ligi Evrope  su ostavili tragove, ali su oni uspešno stavljani u drugi plan gledajući tabelu Serije A i Lige Evrope.

Tri vezana remija u Seriji A i brukanje u Nikoziji protiv Apolona su podelili ambijent Nebeskoplavih na one koji optužuju Inzagija i one koji brane trenera upirući prst u predsednika Lotita koji nije adekvatno pojačao tim. Lotito je prilično iritirao deo navijača hvaljenjem da je Lacio zatvorio prošlogodišnji bilans sa plusom od 38.000.000 evra. Ovde treba podvući da je Lotito pre dve godine, posle decenijske borbe sa kriminalcima koji komanduju na severnoj tribini Olimpika, postigao kompromis i više se sa severa ne čuju povici “Lotito odlazi”. Naime, vođe navijača Lacija su zbog sudskih procesa za razna krivična dela i zaplene imovine ostali bukvalno bez prebijen pare i na kraju su morali da pristanu na Lotitove uslove koji i im je zauzvrat omogućio da zarađuju na ulaznicama, organizaciji putovanja navijača na gostovanja Lacija i merčandajzingu.

Osim što je ostao bez De Fraja i Felipea Andersona, Lacio u ovoj sezoni kao da ima daleke rođake Lukaša Lejve, Sergeja Milinkovića Savića i Luisa Alberta. Takođe se ispostavilo da Adam Marušić nije igrač za tim  Lacijevog nivoa, a Senad Lulić počinje da oseća teret godina. Ni pojačanja, osim Ačerbija, nisu opravdala očekivanja. Beriša i Badelj su prosečni igrači, iako su pojedinci pokušali da ih predstave kao velike fudbalere. Hoakin Korea igra promenljivo i izgleda kao manje vredna kopija Felipea Andersona. O Durmisiju je iluzorno trošiti reči.

Kada se uzme sve u obzir, Lacio može samo da zahvali Čiru Imobileu što se nalazi u vrhu tabele na bod od zone Lige šampiona. Iz Milana stižu najave da će u januaru dovesti Ibrahimovića, Paketu su već kupili, bacili su oko na Fabregasa, Roma kuje planove za jedno-dva pojačanja u zimskom prelaznom roku, a Inzagija prolaze žmarci kad se seti da je Delio Rosi za Ligu šampiona dobio Vinjarolija, Pioli za plej of Lige šampiona nije dobio nijedno pojačanje. a ni on nije prošao bolje prošlog januara kada je bilo jasno da će se Lacio boriti za Ligu šampiona.

Piše: Željko Pantelić

Foto: Reuters