Marko Šćepović o Nikoliću: On je najbolji srpski trener u poslednjih deset godina

Bivši napadač Partizana, Olimpijakosa, Majorke, Videotona, Novog Pazara... Marko Šćepović, dao je iscrpan intervju za grčki portal SPORT24, u kom je govorio o Marku Nikoliću, budućem strategu atinskog AEK-a.

Šćepović je sa Nikolićem sarađivao u mađarskom Videotonu (današnjem Fehervaru) i iz prve ruke opisao kvalitete trenera za kog smatra da je najkompletniji srpski stručnjak u poslednjih deset godina.
"U mojim očima, on je verovatno najbolji trener kojeg je Srbija imala u poslednjih deset godina. Veoma je dobar taktičar, mnogo uči i uvek pravi veoma detaljne video analize jer voli da zna sve o svakom protivniku. Njegovo najveće dostignuće kao trenera je taktička perfekcija. Vodi računa o statičkim fazama igre i malim detaljima. Mislim da je sada savršeno vreme da on i AEK započnu saradnju.“

Na pitanje da li Nikolić preferira ofanzivni ili defanzivni stil, Šćepović je objasnio.
"Zavisi od igrača koje ima na raspolaganju. Rekao bih da je negde između. Voli da njegov tim kontroliše igru u sredini terena, ali i da igra direktno. Njegove ekipe generalno postižu dosta golova, a primaju malo. To pokazuje da pridaje posebnu pažnju i defanzivnim treninzima, ali su mu timovi vrlo efikasni i u napadu.“

Nikolić, kako kaže Šćepović, nema „uklesan“ sistem igre.
„Stalno se prilagođava. Ipak, koliko ja znam i pratim ga još od dana u Videotonu, najčešće koristi formaciju sa četvoricom pozadi. Kada želi više kontrole u sredini, koristi 4-2-3-1 ili neku varijaciju, ali mu je veoma draga i 4-4-2. Te dve su mu omiljene formacije.“

Govorio je 34-godišnjak i o Nikolićevom autoritetu.
„On je najbolji trener kojeg sam imao u pogledu kontrole svlačionice“, kaže Šćepović. „Direktan je i fer. Ako si dobar na treningu – igraš. Ako nisi – ne igraš. Ima neverovatnog pomoćnog trenera i fantastičnog kondicionog trenera – to je tim koji funkcioniše. Zna kako da odgovori igraču na svako pitanje, sa znanjem i samopouzdanjem. Time je i zadobio poštovanje svih. Bolje funkcioniše sa starijim igračima jer sa njima više komunicira. U svakom timu stariji su ključni jer vuku mlađe, a on svakome daje ono što je zaslužio.“

Šćepović se osvrnuo i na direktne duele sa AEK-om dok je igrao u Videotonu:
„Sećam se tih utakmica. Verujemo da smo imali bolji tim. Imali smo velike šanse u revanšu u Atini, ali nas je koštao crveni karton iz prve utakmice. Nažalost, ispali smo, iako smo igrali bolje. Tada su to bile velike utakmice za mađarski fudbal.“

Posebno je izdvojio sezonu kada su pobedili PAOK dva puta i igrali nerešeno sa Čelsijem kod kuće.
„Protiv Čelsija u Londonu smo izgubili 1:0, ali smo imali dve velike šanse. U grupi je na kraju prošao BATE Borisov, što mi nikada nije bilo jasno. Te tri utakmice – dve pobede nad PAOK-om i remi sa Čelsijem – bile su među Nikolićevim najboljim trenucima u trenerskoj karijeri.“

Kada je reč o Nikolićevim ambicijama, Šćepović je vrlo jasan:
„Njegova ambicija je uvek ista – da osvaja trofeje. Ima samo 45 godina, a već je osvojio duplu krunu sa Partizanom, titulu i Kup sa Videotonom, kao i dva Kupa Rusije sa dva različita kluba. Sada dolazi u Grčku sa istim ciljem – ne samo da osvoji prvenstvo, već i Kup i da ostvari uspeh u Evropi.“

Šćepović smatra da Nikolić već ima kapacitet za najveće evropske lige.
„Spreman je da vodi tim iz neke od pet najjačih liga. Govori mnogo jezika i vrlo brzo uči – siguran sam da će brzo naučiti i grčki. AEK mu savršeno odgovara jer može da se pokaže i onda napravi sledeći korak. U Rusiji je radio dobre stvari, ali bez Evrope nije mogao biti u centru pažnje. Ovo mu je šansa da dokaže da zaslužuje mesto u vrhu evropskog fudbala.“

Na kraju intervjua, Šćepović se osvrnuo i na vreme provedeno u Grčkoj.
„Nosim samo lepe uspomene. Volim Grke, njihovu hranu, sunce, posebno Atinu. Prva sezona mi je bila zaista lepa, iako sam kasnije išao na pozajmice. Mislim da sam u drugom delu prve sezone, kada je Mitroglu otišao u Fulam, zaslužio više šansi nego što mi je tadašnji trener Mičel dao. Ali sve je to prošlost. Ljudi su bili sjajni prema meni, i ja prema njima. Uvek volim da se vratim u Atinu i uživam u vremenu tamo.“