Mijailović oštro po Vučeliću i Partizanu: Da li smo zaboravili Marjanovića, Tadića, Karadžića? Pričate o državnoj mezimici, a uzimate reket

Pre nekoliko dana prognozirali smo da se baražna vatra na relaciji Humska – Marakana neće brzo smiriti. Nismo dugo čekali na potvrdu, pošto je tri dana posle izlaganja Milorada Vučelića – kao odgovora na prethodnu vanrednu konferenciju Zvezdana Terzića – usledila dodatna paljba sa stadiona „Rajko Mitić“ u kojoj predsednik Crvene zvezde Svetozar Mijailović uzvraća prvom čoveku Partizana na njegove izjave posle 161. derbija.

S tim što su dešavanja od nedelje veče samo neposredan povod, dok su uzroci netrplejivosti među večitima duboko ukorenjeni i teško da će se skorije vratiti u kakve-takve razumne okvire. Pogotovo ne posle otvorenog pisma Svetozara Mijailovića čelnicima crno-belih u kome se dotakao mnogih tema, pa će, nije teško pretpostaviti, izazvati reakciju druge strane. I tako u krug...

Uglavnom, Mijailovićevo pismo prenosimo u celosti, uz neophodnu redakcijsku obradu teksta.

Predsednik FK ( i da ne zaboravimo SD) Partizan, Milorad Vučelić u gostovanju u jutarnjem programu jedne beogradske televizije, izneo je niz istorijskih neistina, floskula o aktuelnom stanju u srpskom fudbalu, koje se ne poklapaju sa dešavanjima u realnosti i zapravo samo do kraja ogolio licemernu strategiju dela javnosti, dela medija i navijača Partizana, koji su se prethodnih godina pozicionirali kao svojevrsne „žrtve“ i kao takvi postali nekakva „gerila“ – kome i čemu - to sami sebi moraju da objasne.

Pripremajući „teren“ nedeljama, mesecima, pa i godinama, naslušali smo se priča o Crvenoj zvezdi kao režimskom klubu, Vučićevom „mezimčetu“, milionima koji su ubačeni u naš klub, nameštenim prvenstvima, VAR-ovima, angažovani su i geometri, matematičari... Deo rukovodstva Partizana, medija i javnosti ušao je u „komfornu zonu“, u kojoj je svaki poraz Partizana bio logičan sled nekakvog samo njima znanog besomučnog forsiranja Crvene zvezde i raznih teorija zavere u koju su po pravilu umešani čelni ljudi FSS, razne za njih „sile mraka“ i zaverenici, valjda živeći u svom svetu u kome se bilo ko iz Crvene zvezde bavi isključivo i samo Partizanom. Ta svojevrsna patologija u kojoj su „centar sveta“ koja je oličena i u nekoliko medijskih jurišnika koji godinama „truju narod“ vrlo perfidnim teorijama zavere, dosegla je nestvarne razmere prethodnih nedelja. Tvrdili su, da podsetimo, da su „zvezdini ljudi preko svojih kontakata u Evropi, učestvovali u nameštanju i kasnijem potvrđivanju kazne Partizanu za lošu organizaciju i prekršaje navijača na utakmici kvalifikacija za Ligu Evrope“?

Kada slušate takve neistine svakodnevno, dolazite u opasno iskušenje da počnete da verujete u njih. Dovoljno je podsetiti se izjava od pre nekoliko nedelja trenera Partizana koji važi za razumnog čoveka?

Ovaj model nije od juče, poznat je i često korišćen još od mandata prethodnog predsednika sportskog društva – „aparthejd“ i sistemsko uništavanje Partizana postale su ustaljene reči i opravdanje za nekakvu ogorčenost partizanove navijačke populacije, ali i prilika da se konstantno vrši pritisak na vlast (ne samo ovu već i one prethodne) i po potrebi traži novac. Partizan je jos pre par godina pokrenuo uzbunu utemeljenu na lazima sa sloganom „Grobari na noge, ne damo titulu”. Sad kada su već godinama neuspešni, sve im smeta: i režim i sistem i Savez i sve.

- Da li smo zaboravili vremena Mirka Marjanovića, njegove sponzorske pulove, milione, „Zemunelo“, titutle itd...

- Da li smo zaboravili teška vremena Borisa Tadića kada npr. 2010. dva najveća kluba SD Crvena zvezda na svojim dresovima nisu imali ni jednog sponzora?

- Da li smo zaboravili vreme Tomislava Karadžića koji je direktno iz fotelje predsednika Partizana prešao na mesto predsednika FS Srbije? Barjake na stadionima u odelu Al Kaponea i pesmice navijača Partizana („Ako te smene ja sečem vene“)?

- Da li smo zaboravili prvenstva u kojima je neko ulazio sa 30 bodova prednosti u odnosu na rivale? Ili moramo da podsetimo na egzotične utakmice u Kuli, Banatskom Dvoru, Gornjem Milanovcu, Borči, Smederevu...

Niko kome je crveno-bela boja bliska i sa imalo razuma neće više „pasti” na ovu zamenu teza u kojoj se neki malo zahvaljuju predsedniku države, malo prete skandiranjima sa tribina – TO SE ZOVE REKET! I to nije od juče.

- Koliko je Partizan dobio novca od drzave? Kada ćete to objaviti da čujemo razmere tog „aparthejda“?

- Kako je stadion Vojske Srbije postao vlasništvo Partizana?

- O kakvoj reviziji istorije govorite gospodine Vučeliću, a tri titule (Šajberova iz 1986. i 1987. i ona iz 1999. i vremena bombardovanja) pripisujete sebi. Dve preko Suda udruženog rada i treću koju ste „osvojili“ prekidom prvenstva? Zašto one nisu podložne debati?

- Postoje desetine bivših igrača i trenera Partizana koji su javno govorili i svedočili o nameštenim utakmicama koje su igrali za Partizan.

Konstantno širite priču da smo mezimac predsednika Republike, čiji je valjda jedini greh što je javno rekao da je navijač Crvene zvezde? Ono što morate da shvatite jednom i za svagda, Crvena zvezda je narodski, a ne režimski klub,i nešto što je neraskidivo sa istorijom ove zemlje i ovog naroda. Crvena zvezda je najveći i najtrofejniji klub na ovim prostorima.

Crvena zvezda je klub naroda Srbije, kao što želimo da to bude i Partizan. Toga bi trebalo da budete svesni i vi kao rukovodioci Partizana, ali očigledno niste, jer da jeste ne biste pre 20 dana pred organima UEFA u svojoj žalbi cinkarili Crvenu zvezdu da su nasi navijači na utakmici protiv Kelna vređali nemačke igrače na rasnoj osnovi. Mislili ste da vasa žalba neće doći do Srbije, ali sve se sazna. Vi ste bruka i sramota Partizana, takvog kakav jeste.

Još jednom čestitamo Partizanu pobedu u derbiju (izvojevanu uz pomoć sudije, ali sudijske greške su sastavni deo igre), pošto očigledno opijeni pobedom, „sjajnom atmosferom“ na tribinama i izlivom svih mogućih (i nagomilanih) kompleksa koje vam je dala kao priliku ta pobeda, te naše čestitke izgovorene u ponedeljak niste čuli“, stoji u pismo Svetozara Mijailovića.

FOTO: Star sport