(Star sport)

Možda će biti najbolji strelac lige, ali je već sad najbolji džoker

Najnovije vesti

Fudbal

Sitiju je voda u ušima, Brajton uraganskim naletima stigao do velikog preokreta!

Vreme čitanja: 6min | ned. 31.08.25. | 14:11

Kostića bi svaki trener na klupi poželeo, jer je Partizanov rezervni špic sve pogotke od početka sezone autorizovao kad bi ušao u igru

Iako na prvu pauzu zbog obaveza reprezentativnih selekcija odlazi kao lider, niko u Humskoj ne veruje da će ove sezone Partizan biti prvak, ali sva je prilika da će posle godine pauze imati kandidata za Zlatnu kopačku Mozzart Bet Superlige. U kancelariji takmičenja „dokazni materijal“ da je vredan takvog statusa podneo je Andrej Kostić, istakaviši nameru da postane ono što su pre njega, od crno-belih špiceva, bili Rikardo Gomeš i Mateus Saldanja.

Prolazno vreme crnogorskog špica je sjajno, jer je na prvih šest utakmica u takmičenju dao pet golova. Ispred njega je samo Aleksandar Katai iz Crvene zvezde, a zanimljivo je da su obojica projektovani kao rezerve u timova. Ako Kostić nastavi ovim ritmom, mogao bi da stigne do 30 golova u prvenstvu Srbije, što bi bilo daleko više od prethodih laureata, Šerifa Endijajea (19), Miloša Lukovića i Mateusa Saldanje (po 17), a nadmašio bi i pomenutog Rikarda (29, pa 19).

Izabrane vesti

Poslednji argument takvoj tvrdnji Kostić je ponudio samo četiri minuta pošto je zamenio Dembu Seka na meču sa Radnikom (2:0). Prvu šansu nije iskoristio, ali narednu jeste, sačekavši centaršut Marija Jurčevića da glavom savlada dotle vrlo dobrog Stefana Ranđelovića. Bio je to višestruko važan hitac, u sportskom, takmičarskom i emotivnom smislu. Bitan za usmeravanje ekipe ka osvajanju tri boda, jer joj sve do završne četvrtine utakmice nije išlo; da pobedi posle zastajkivanja u Nišu i ostane na čelu tabele; da se svi u svežoj subotnoj večeri na Topčiderksom brdu sete kako je to radio Dragan Mance.

(Star sport)

Simbolično, Kostić je dao gol glavom, posle centarpšuta sa leve strane, na istoj strani stadiona (doduše, ne Partizanovog, već Crvene zvezde na kojoj je privremeno bio domaćin), obučen u „devetku“ na poleđini belog dresa, poput čuvenog centarfora 21. maja 1983. u susretu sa zagrebačkim Dinamo vrednog šampionskog naslova (2:2), posle pet godina čekanja.

„Od početka utakmice sam osećao da ću dati gol, to je bilo sigurno, znao sam sigurno da ću biti precizan čim budem ušao. Dosta toga sam čuo o Manceu, znam koliko su ga navijači voleli i baš mi je drago što sam se našao u prilici, pogotovo sa brojem devet, da postignem pogodak i tako odam počast legendi. Inače se trudim da zna što bolje upoznam istoriju kluba i sve oko njega“, rekao je Kostić posle meča u kome je još jednom bio pokretač Parnog valjka.

Baš kao na premijer u Pančevu kad je dao gol za pobedu nad Železničarom. Onda je u Kruševcu dao dva u ubedljivom slavlju nad Napretkom. Još jedan je dopisao na prethodnom susretu u Humskoj protiv IMT-a. I onda ovaj za „otključavanje“ Surduličana. Na sve to, produžio je Andrej nadu crno-belima da mogu do plej-ofa Lige konferencije, kad je u Edinburgu doslovce u poslednjem sekundu nadokande pogodio za produžetke.

I sve to ulascima s klupe.

Trener Srđan Blagojević je srećan što ima takvo oružje i spreman je da ga aktivira ako početne ideje ne funkcionišu. U šali je rekao da će probati dodatno da smanji minutažu Kostiću, kako bi proverio koliko je minuta mladom špicu potrebno da zatrese mrežu. Statistika pokazuje da daje gol na svakih sat vremena. Odavno Partuzan nije imao tako produkuktivnog džokera. Niko u ligi takvog nema.

Ako se Crvena zvezda nekad oslanjala na Dragana Mićića, deluje da je Andrej Kostić Partizanova talija. Čak bi prema kretanju, građi i osećaju za gol mogao da se uporedio za još jednim bivšim centarforom večitog rivala, Darkom Kovačevićem.

Ili još jednim koji na stadionu „Rajko Mitić“ nije baš blistao, ali se proslavio u Humskoj. U pitanju je Brazilac Kleo. E, tako otprilike izgleda mladi Kostić: šutira obema nogama, dobar je u igri glavom, stalno je u šansi i prava je napast za golmane. Grobare posebno raduje što nema mnogo zicera koje je promašio. Ako biste ga raščlanili – nije preterano brzo, ne napada prostore između linija (ko li je izmislio taj način igre?), nema dribling (kao da je potrebno da ga napadači imaju), ali radi ono što bi svaka „devetka morala“. Daje golove. Tu sve počinje i sve se završava. I zato ga treneri cene, a saigrači vole.