Možda će se Partizan kajati zbog grešaka na terenu i van njega

Tačno je da je Parni valjak i dalje lider, ali je isto tako jasno da je odigrao utakmicu više od prvaka države i da zbog svega što se dešava u našem prvenstvu u poslednje vreme i dalje ima šansu da na zimsku pauzu ode kao prvoplasirani. Problem je što je već sad mogao da ima opipljivu prednost da nije bilo rezultatskih brljotina kakve kandidat za pehar ne sme da dozvoli, bez obzira da li ima mlad ili iskusan tim. Jednostavno – ne sme. Ili onda nije kandidat. Bar ne ozbiljan.

Kad su u maju budu svodili računi, moglo bi da se desi da Grobari prepričavaju šta bi bilo da u Nišu ekipa nije bacila prvo poluvreme niz vodu ili da je, kad je nekako izjednačila, Stefan Milić realizovao jednu od dve velike prilike; da je Mario Jurčević u uvodnoj fazi večitog derbija savladao Mateusa; da nije bilo podbačaja na Banovom brdu ili bruke protiv Železničara. Naravno da nijedan tim na svetu ne može da dobije baš sve utakmice u prvenstvu, ali Partizan je sam kriv što je propuštao šanse da se još više odlepi od Crvene zvezde, ako hoćete i Vojvodine.

I zbog toga bi mogao da se kaje.

Jer, to što je i dalje u virtuelnoj prednosti ne mora ništa da znači. Baš kao što se ispostavilo da mu ni plus dva kod Igora Duljaja ili plus pet kod Aleksandra Stanojevića nisu trasirali put ka tituli, jer je u oba slučaja napravio greške dok je lopta mirovala. Nije se pojačao, bar ne adekvatno i kao da je pozvao Crvenu zvezdu da ga prestigne na proleće. Utisak da je i sad, bez obzira na zastajkivanja i nezapamćenu krizu identiteta večitog rivala, crveno-beli i dalje imaju resurse da prvi prođu kroz cilj i onda će se verovatno u Humskoj češati po glavi, pitajući se šta je to krenulo po zlu.

A krenulo je još letos, pošto nema tog čoveka u fudbalskoj Srbiji koji se nije saglasio da je ekipi potreban iskusni štoper, sposoban da vodi realno nezreli tim kroz takmičarske izazove, kako u Evorpi, tako i na domaćoj sceni. Ispostavilo da se baš to bio jedan od glavnih uzorka eliminacija od AEK-a iz Larnake i Hibernijana, a vidimo i sad, na primerima duela sa Mačvom u Kupu Srbije, te mečevima protiv Čukaričkog ili Železničara, da odbrana Partizana ne samo da nije bolja protokom vremena, nego je sve poroznija i od prva tri tima na tabeli najviše puta je kapitulirala.

Naredni problem tiče se opredeljenja da se cela sezona izgura maltene sa decom. I to je u redu za bilo koji klub osim Partizana i(li) Crvene zvezde. Već smo pisali i slobodno možemo da ponovimo: jedino Barselona, na celoj planeti, može da priušti sebi prekomandu omladinaca u prvi tim i da joj rezultati i način igre ne trpe. Mada, i ona se malkice mučila pre nego što je ovo postala, ali ju je i i tad bilo zabavno gledati. Kod crno-belih se iskra mladosti polako gasi, jer niti ima entuzijazma, niti „krvi“, niti ideje kao letos. Na primer, u poslednjih nekoliko mečeva, ofanzivni deo tima je totalno usporio i ne izgleda ni izbliza moćno kao letos, kad je iznenadio mnoge. Možda i sebe.

(MN Press)

Forma Milana Vukotića, Dembe Seka, Ognjena Ugrešića i ostalih koji se rotiraju je u padu. A kad se trener, bilo prethodni ili sadašnji, okrene ka klupi nije baš da dobije pozitivne signale da će neko od drugopozivaca promeniti sliku na terenu.

Tu se odgovornost mora prebaciti i na rukovodstvo kluba, jer nije pronašlo na tržištu igrače spremne da u kontinuitetu pružaju kvalitetne partije. I to bi kako se takmičenje razvija mogao da bude ogroman problem. Osim ako se nešto ne promeni u januarskom prelaznom roku. A najave su takve da – neće.

Ne samo zbog finansijske situacije, koja jeste užasna. Kako sami ljudi iz kluba kažu, neće odustati od ideje da promovišu mladost. I to je u redu, samo donekle. Onda nema realnog utemeljenja za priču tituli.

Ili...

Ako već posrće (i) najveći rival, zar nije logično da se tokom predstojećeg prelaznog roka popuni tim na pozicijama koje svi karakterišu kritičnim. Na primer, da se dovedu iskusni štoper, pouzdan levi bek, siguran organizator igre... Da se trofej napadne stvarno. Delima, a ne pričom. Ako je trenutak za taj frontalni napad.

Na kraju i o treneru. Srđan Blagojević je smenjen posle dva vezana poraza. Nenad Stojaković je već pretrpeo jedan i još na stadionu se moglo čuti: „Mijate, daj sledećeg“. Tog narednog je Predrag Mijatović najavio već za na leto rečima da će biti stranac. Posmatrano sa strane, deluje da je za sve ovo vreme, od oktobra prošle godine, Partizan propustio priliku da postavi jasne konture i po pitanju struke i po pitanju igračkog kadra (jer, prvobitni plan letos nisu bila samo deca, nego povratnici) i da bi taj prazan hod mogao da ga košta.

Osim ako ne napravi zaokret i rezultate postavi kao prioritet.