Možda je lepota u oku posmatrača, ali fudbal se igra za golove: Stanojevićev Partizan efikasniji od Savovog

Izgleda da takmičarski fudbal može da bude efikasan. Dugo je vladalo mišljenje kako je stil prezentovan trenerskom rukom Sava Miloševića estetski najviše prijao Grobarima, jer se igralo na gol više, a ispostavilo se da njegov naslednik na Partizanovoj klupi, Aleksandar Stanojević, može da bude jednako produktivan. Dokaz je stigao u poslednjem superligaškom kolu, na gostovanju u Kruševcu crno-beli su lako savladali Napredak (3:0) i po broju pogodaka u takmičarskom ciklusu nadmašili ostvarenje bivšeg šefa stručnog štaba.

Ako se posmatra sezona u komadu, od početka do kraja, sa učešćem u grupnoj fazi evropskih kupova – kako bi se stvorili isti uslovi – ispada da je Parni valjak na Stanojevićev pogon bolji u napadačkom smislu od Miloševićevog. Pogoci Rikarda Gomeša, Marka Jevtovića i Nikole Terzića znače da je tim iz Humske 1 na „koti 106“ kad se obračuna učinak na svim frontovima. Na taj način nadmašeno je ostvarenje iz takmičarske 2019/20 kad je Milošević predvodio Partizan i stigao do 104 gola u prvenstvu, kupu i Evropi.

Uz bitnu napomenu da je viceprvak Srbije već u ovoj etapi sezone odigrao šest utakmica više nego što je bio slučaj u onoj iz doba korone, kad je ukinut plej-of, a samim tim bilo manje mogućnosti da se popravi bilans. Sadašnji Partizan bio je precizan 78 puta u borbi za bodove, 21 na susretima kvalifikacija, grupne, potom i eliminacione faze Lige konferencije i još šest na mečevima Kupa Srbije. Ukupno 53 meča i 106 golova pokazuju da prosečno po susretu daje dva gola. Miloševićev je pre dve sezone bio procentualno uspešniji (2,21 po meču), jer je 69 puta pogodio u prvenstvu, dodao 15 na kup i 20 u evropskim utakmicama, ali nije bio konkurentan za titulu kao što je aktuelni.

Priliku da popravi bilans Stanojevićev sastav imaće u najmanje četiri, a možda i pet utakmica, zavisno od ishoda polufinala Kupa Srbije naredne srede sa Vojvodinom. U međuvremenu će najpre dočekati Novosađenje u borbi za bodove, zatim do kraja plej-ofa otići na krov Tržnog centra „Stadion“ i sačekati niški Radnički, uz eventualno finale masovnijeg takmičenja. Biće to prilika da, pre svih, Rikardo Gomeš pojuri rekord(e), a i drugi fudbaleri pokažu ofanzivan potencijal. Osim Afrikanca (33) samo još dvojica su dvocifrena, Bibars Natho je pogodio 11, a Kvinsi Menig deset puta. U prevodu, Partizan vuku stranci i možda je završnica sezone prilika da se ukuljuče i Srbi. Marko Jevtović je pod Bagdalom postao 20. različiti strelac ekipe, koja je pokazala raznovrsnost u napadačkim akcijama, zajedništvo kad joj ne ide, međutim, potreban joj je pečat. Finalni udarac, overa da sve što je radila od prethodnog leta ima smisao. Trofej(i).

Igraju sezonu karijera i trkaju se za najboljeg strelca: Katai na minus tri, Rikardo pet golova od istorije

Dugo je vladalo mišljenje da je taj Partizan Sava Miloševića atraktivan za gledanje, da ima ogromne ofanzivne resurse i da maltene svaku ekipu može da savlada dva, tri puta po meču. Zamenio ga je Aleksandar Stanojević i na početkiu drugog mandata uglavnom dobijao na mišiće, zbog čega je kružila priča da kao zagovor takmičarskog fudbala nije u stanju da napravi tim koji „sipa“ golove.

A onda je ove sezone daleko pomerio granicu postavljenu lane (tada 89 pogodaka, sad već 106) i pokazao da ima kapacitete da igra napadački. Primera radi, u poslednje tri utakmice dao je deset golova, koliko i na deset pre toga, čime se vratio u ritam s početka sezone kad je rešetao i isporučivao pokere (Proleteru, Voždovcu, Novom Pazaru, Kolubari). Partizan je opet onaj stari.