Emanuel Late Lat
Emanuel Late Lat

MOZZART ANALIZZA: Emanuel Late Lat i dubina koja je Zvezdi godinama nedostajala

Vreme čitanja: 7min | pet. 07.07.23. | 09:07

Kako dolazak fudbalera iz Obale Slonovače može koncepcijski da unapredi crveno-bele

Dolaskom Emanuela Late Lata Crvena zvezda kompletira napadačku osovinu već krajem juna, što je značajan i pohvalan podatak. Ovaj prelazni rok, barem zasad, efikasno je i nešto drugačije rađen nego neki prethodni. Zvezda je sa jasnim namerama i planom ušla i bila spremna da zamisli što je pre moguće realizuje, kako bi tim za napad na novu duplu krunu i što bolji rezultat u grupnoj fazi Lige šampiona bio spreman još početkom jula, maltene dok je ekipa još u inicijalnoj fazi pripremnog perioda koji obavlja u Srbiji.

Prethodnih godina kroz Zvezdu je prodefilovalo dosta napadača, neki su imali bitan, neki istorijski uticaj, neki nisu ostavili gotovo ni traga, međutim, posmatranjem profila nekih prethodnih napadača Crvene zvezde, ali i onih ofanzivnih igrača koji su ih okruživali, može se zaključiti da šampionu Srbije kroz godine fali izraženiji motorički kvalitet, a možda ponajviše profil igrača koji je usmeren prema dubini, koji je orijentisan na napadanje prostora, pre nego na igru u polju. Sa Emanuelom Late Latom, Zvezda upravo to može da dobije nakon jako dugo vremena.

Izabrane vesti

Za kompatibilnost i raznovrsnost jednog rostera, gotovo da je neophodno da se u njemu nalaze planski složeni profili igrača, koji će u određenim segmentima biti kontrast koji će se nadopunjavati kvalitetima, dok će u određenim i biti savršeno izbalansirani. Možda su potpisi Žan Filipa Krasoa i Late Lata upravo primer toga —igrači sa kvalitetima i navikama u igri uz pomoć kojih bi međusobno mogli da izvuku najbolje jedan iz drugog. Dok Krasoa više interesuje, a daleko je i kvalitetniji i sposobniji za to, učestvovanje u igri, kreacija, priprema završnih pasova i sama distribucija iz pol-bočnih i bočnih zona, Late Latu odgovara da drži centralu, bude između štopera, mobilan i spreman da se, napadajući prostor u leđa defanzivnoj liniji, pojavi kao opcija za pas po dubini.

Ističe se po takozvanim dijagonalnim kretnjama i napadanju leđa štoperu bližem lopti, ali i generalno dobrim konekcijama sa dodavačima, u raznim situacijama — otvorene igre, pozicionog napada, dodavanja preko jedne ili dve linije. Eksplozivan je i dinamičan; specifične je građe, motorički se ističe, a sitan korak pri punom trku znači mu u razvijanju nešto veće brzine. Sami tajminzi su mu kvalitetni, o čemu govori i podatak da se relativno retko nalazi u ofsajd poziciji (0,51 po utakmici na nivou karijere).

Pri napadanju prostora, nešto češće se orijentiše na otvaranja prema desnoj strani, čime želi da se dovede u prilike da, ako dođe do lopte u izolovanoj situaciji, bude na strani jače noge, olakšavajući sebi potencijalnu egzekuciju, naročito ako loptu nakon dodavanja u prostor primi u blizini gola.

Neretko usled napadanja dubine uspeva sebe da dovede u izolovane“ 1 na 1“ situacije ili momente u kojima napada protivnika na širokom prostoru. Važni aduti— izdržljivost i mogućnost da se nametne u kontaktu i duelu, čine ga nezgodnim čak i kada inicijalno nije bliži lopti ili kada trkački ne uspeva da isprarira protivničkom defanzivcu. Može se primetiti sposobnost da pri punoj brzini izdrži u duelu sa protivnikom i zadrži poziciju, balans i tako dođe do lopte.

Još jedan veoma sličan primer toga.

A upravo to nametanje i sposobnost održavanja balansa u duelima mu je veoma važan kvalitet. Zvanično je prijavljen kao 176 centimetara visok, sa svega 75 kilograma težine. Dinamičan, sa nižim težištem, međutim — iza toga se kriju odlično razvijene atletske sposobnosti i kvaliteti u domenu skočnosti. Agilan je, snalažljiv, ima odličnu procenu leta dugih lopti, skočan je i ima sjajan odraz. Svim ovim kvalitetima on uspeva da kompenzuje manjak prirodne visine i nametne se u duelima, kako na zemlji, tako i u vazduhu. Na nivou karijere dobija 46,3% vazdušnih duela i preko 42% svih duela u koje ulazi, što nije tako karakteristično za sve igrače njegove građe.

Možda je upravo dobro praćenje leta dugih i padajućih lopti nešto što ga izdvaja i što predstavlja preduslov za to da valorizuje svoju fizičku stabilnost, nametljivost i dobro pripremanje pozicije za duel i igru u kontaktu.

A kada dobro proceni kako lopta leti i gde će pasti, sposoban je da na više načina reaguje i adaptira se na okolnosti. Poseduje sjajan odraz i mogućnost da se iz mesta odbaci u vazduh i nametne i protiv fizički superiornijih i, pre svega, viših protivnika.

Ono po čemu se još ističe je pripremanje i pozicioniranje pred sam duel. Dobro i pravovremeno se postavlja, uzima dobre pozicije ispred protivnika i često uspeva da održi iste, ostvarujući inicijalnu prednost.

Na kraju, upravo mu je uzimanje pozicije ispred protivnika i postavljanje u odnosu na let lopte najveći kvalitet i nešto što ga čini veoma neugodnim za branjenje, čak iako je prirodno inferiorniji. Inteligentan je, brzo reaguje i još brže traži dobre pozicije da uđe u (vazdušni) duel i nametne se u borbi za loptu. Često se može videti kako iz pozicije iza protivnika uspeva da se pojavi ispred njega i sebi obezbedi početnu prednost koja neretko podosta znači.

Pomenuta dobra procena leta lopta mu je i u ovim situacijama od gotovo esencijalnog značaja. Kada primeti gde bi lopta mogla da završi, reaguje, menja poziciju, brzo se postavljajući ispred protivnika.

A kada nije u vazduhu, već kada mu je lopta u posedu, na zemlji, može se steći utisak da je na momente pomalo haotičan. U svojoj želji da bude direktan, progresivan i pre svega dinamičan i da mnoge stvari radi pri što većoj brzini, dolazi i do grešaka, povremenih izgubljenih lopti ili gubitka kontrole nad loptom. Generalno, lopta nije prečesto kod njega u posedu, naročito van završne trećine, a kada je daleko od gola, ulasci u dodatne driblinge umeju biti i nepotrebni.

Ipak, kada je u završnoj trećini, izraženo usmerenje prema napred, agresivnost, intenzitet i dinamičnost pri svakom driblingu umeju biti i plodonosni. Uspeva da iz neizgrađenih situacija stvori nešto, a čitav taj proces zaista ume da izgleda ne preterano skladno i više haotično, međutim, tako uglavnom i izgledaju momenti kada duže ima loptu u nogama. Što ne mora biti loše.

Sama ta upornost, agresivnost i dinamičnost mu u završnoj trećini donosi i pozitivne stvari, poput pokupljenih lopti u šesnaestercu, kontrolisanja nekih haotičnih odbitaka ili ničijih lopti, prisvajanja lopti na malom prostoru koje potom, kontrolišući, dovodi do same završnice i prilike za udarac.

Međutim, kada dođe do tog završnog udarca, može biti problema. Može biti i nekih situacija koje će na navijače Crvene zvezde ostavljati negativan utisak — pre svega promašene“ 1 na 1“ situacije sa golmanom ili udarci sa otvorenim pogledom na gol iz šesnaesterca, bez previše pritiska protivnika. Kada pričamo o realizaciji, generalno oscilira. Na nivou karijere, broj datih golova mu savršeno prati broj zbirno očekivanih. Postigao je 45 golova u svim takmičenjima na broju od 45,17 očekivanih golova prema naprednoj statistici — nije je premašio, ali nije ni podbacio. Međutim, statistika nekada ume da sakrije neke činjenice. A činjenica je da češće nego što bi trebalo lošije realizuje otvorene poglede u duelima sa golmanom, nekada lošije birajući ugao koji će gađati, nekada lošije zahvatajući loptu koja završava kao odbrana golmana, a nekada promašujući i čitav gol. Zavisi od situacije do situacije.

Neretko se čini da je i način pristupa “1 na 1“ situacijama problematičan — haotičnost i dinamičnost su mu u nekim segmentima prednost, ali je utisak da u završnici nedovoljno kontrolisano i smireno ulazi u realizaciju, nekada i brže ili pod lošijim uglom i položajem tela završavajući izgledne situacije, što ga, uz oscilaciju kvaliteta samih udaraca, dovodi do toga da izgledne prilike propušta češće od očekivanog.

Na preciznosti, odmeravanju jačine udaraca i samom usmerenju šuteva svakako može da se radi. Nemir i žurba prilikom šuteva možda igra ulogu i u tome da mu se neretko dešava da prebacuje gol, ne bivajući ni blizu da zatrese mrežu.


Daleko je manje uključen u razvitak i pripremu napada od Žan Filipa Krasoa. Takav je profil igrača, daleko primećeniji u završnoj trećini, usmeren prema dubini, korišćenju svojih atletskih i motoričkih osobina, ali sa mogućnošću da čak i svoju igru u polju prikaže na sasvim kvalitetnom nivou, s obzirom na inteligenciju koju pokazuje u određenim momentima. Iako relativno nizak, Zvezda u Late Latu dobija i potencijalno uticajnog napadača u vazdušnim duelima, kada oni ekipi budu bili potrebni, ali, kao što je primarno naglašeno — dobija profil igrača koji nije imala jako dugo, koji je timu, s obzirom na igrače koji su godinama nosioci, koncepcijski bio prekopotreban i koji, u tom smislu, može biti osveženje i otkrovenje od kojeg će Crvena zvezda imati velikih benefita.

Da li će golovi dolaziti? Vrlo verovatno, nema previše razloga da se Late Lat ne nametne u pravom svetlu, međutim, da li će biti promašaja koji će frustrirati navijače? Sasvim moguće, pokazuje neke negativnije trendove po tom pitanju. Ipak, Late Latov značaj za ekipu bi na duže staze mogao biti osetno važniji od jednog ili dva promašaja.

Piše: Albert MORGAN, fudbalski analitičar i pomoćni trener


tagovi

Emanuel Late Latmozzart analizza

Obaveštavaj me

FK Crvena zvezda

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara