Neutešni Feđa Dudić: Nedostajaće mi ono tvoje - šta ima, bruda?

Prijateljstva stečena u sportu, pa čak i među rivalima sa suprotne strane terena, često budu ona za ceo život. Upravo tako su Feđa Dudić i Mladen Žižović izgradili odnos posebnog poštovanja i uvažavanja. Obojica neposredni, otvoreni da pomognu.

Feđa Dudić je bio taj koji je Žižovića nesebično predlagao klubovima i sportskim radnicima u Srbiji. I ne samo pre nekoliko meseci kada ga je preporučio Slavku Peroviću, već i pre nego što se tragično preminuli stručnjak vratio na kormilo Banjalučkog Borca.

Dudić je u emotivnoj oproštajnoj poruci njegovom Žiletu, otkrio da se sa Mladenom čuo veče pre utakmice u Lučanima, a da je planirao da ga zove i čestita nakon meča. Nažalost, sudbina to nije dozvolila...
"E moj brate, ne znam šta da napišem u ovim trenucima... Teško mi je, kao da sam izgubio nekoga svog rođenog. Nedostajaće mi naši razgovori, kad se čujemo pa kažeš: 'Šta ima, bruda?', a onda nastavimo o fudbalu, fudbalu i opet fudbalu. Bili smo rivali na terenu, ali samo tih 90 minuta. Posle utakmice, opet bi bilo kao da nikada nismo igrali jedan protiv drugog. Vodio si Zrinjski, ja Velež - bilo je nezamislivo da se slikamo zajedno, sedimo zajedno i da se toliko poštujemo. Mislim da se tako nešto više nikada neće desiti.

U vreme korone pozvao sam te u Mostar na iftar - došao si, ispoštovao me, i da je tada neko video dva trenera ljutih rivala kako sede zajedno u istoj sobi, niko nam ne bi verovao. Ali to smo bili mi. Sudbina je htela da baš Slavku pričam o tebi, kad me pitao o trenerima u BiH. I eto, na moju reč - jer mi veruje - odlučio se za tebe. Znao sam da možeš da nastaviš u Kragujevcu tamo gde sam ja stao. Ali eto, dragi Bog je odlučio drugačije.